Посета јапанског премијера Кијеву – јефтина пародија на Сијеву посету Русији
22:45 22.03.2023 (Освежено: 10:47 23.03.2023)
© AP Photo
Пратите нас
Истовременe посете кинеског председника Москви и јапанског премијера Кијеву, су неупоредиве, с обзиром на то да је Си Ђингпинг путовао у Русију као лидер силе која озбиљно тежи и економском и политичком лидерству у свету, док је Фумио Кишида отпутовао у Украјину као америчка марионета, оцењују руски експерти.
Кишида је изненада послат у Кијев у покушају да баци сенку на Сијеву посету Русији, што су поједини експерти назвали „јефтином пародијом“.
Јапански премијер се те улоге прихватио јер покушава да подигне свој рејтинг унутар земље, а на другој страни, да демонстрира јединство унутар „седморке“, пошто ће Јапан председавати самитом Групе седам у мају у Хирошими. Он се залаже за оштрије санкције Русији и јачу помоћ Украјини.
"Јапан јасно исказује своју позицију пуне подршке курсу САД и њихових НАТО савезника. То се односи и на осуду Русије и слање помоћи Украјини. Токио се до сада уздржавао од слања оружја Кијеву због специфичности сопственог законодавства и односа јапанског друштва према том питању. Ипак, Јапан демонстрира потпуну лојалност САД и све то чини у складу са јачањем војних и одбрамбених односа са САД“, каже руски политиколог Андреј Губин.
Председник владе Јапана је изјавио да је „руска инвазија на Украјину срамота која подрива темеље међународног правног поретка" и обећао да ће наставити да подржава Кијев док се мир не врати "у прелепу украјинску земљу".
Јапан ће издвојити 470 милиона долара као нову билатералну помоћ за енергетски сектор и друге индустрије Украјине, као и 30 милиона долара за несмртоносно оружје преко НАТО фонда. Истовремено, Токио пружа и другу помоћ Украјини, у областима као што су разминирање, ТВ и радио емитовање, образовање, јачање јавне управе и заштита културног наслеђа.
Јапански премијер Фумио Кишида у ненајављеној посети Кијеву изразио је подршку Украјини, док је истовремено кинески лидер Си Ђинпинг у Москви ојачао односе са Русијом
© Sputnik / Григорий Сысоев
/ Зашто је Токио антируски, односно проукрајински?
Токио се од самог почетка догађаја у Украјини, пре више од годину дана, придружио западним санкцијама против Москве и још је предводио антируски фронт у Азији, покушавајући да убеди одређене азијске државе, попут Индије, Камбоџе, Вијетнама, Тајланда и Индонезије да подрже те казнене мере.
Постоји више разлога зашто се јапанске власти држе антируских, односно проукрајинских позиција.
Проблем Тајвана је важна мотивација за такав став. У Кишидиним говорима често се провлачи лајтмотив: „Данас Украјина, сутра источна Азијa“. Јапан је веома забринут због онога што се дешава око Тајвана и плаши се војнoг сукоба између САД и Кине, јер би Токио неизбежно био увучен у тај конфликт. Због тога се Јапан придржава става да је неопходно казнити Русију због Украјине као упозорење Кини, која посматра Тајван као сопствену територију.
Осим тога, Москва је зауставила преговоре о мировном споразуму с Јапаном због санкција и „непријатељског става“ Токија према Русији.
Јапан и Русија од Другог светског рата нису потписале мировни споразум којим би и формално био окончан рат две државе. Главни камен спотицања је група острва које Руси називају Курили, а Јапанци својом „северном територијом“. Русија не жели Јапану да препусти острва које је добоилакао победница у Другом светском рату.
Поред тога, Јапан је главни војно-политички савезник САД у Азијско-пацифичком региону, а такође и земља с највећим контигентом америчких војника. Американци и данас само на острву Окинава држе војну базу са око 25.000 маринаца и не показују намеру да одатле оду. То је важан геополитички фактор, ако се има у виду да се на источним границама Русије већ годинама дешава исто што и на западним - распоређују се амерички системи ПРО, што руши стратешки баланс у свету и ствара директну претњу Русији и Кини.
На питање како ће посета јапанског премијера Кијеву утицати на руско-јапанске односе руски експерт Андреј Фесјун каже „никако“.
„Ова посета је упркос свој тајности и свему томе, била планирана. Јапанци су били први који су својим каналима тихо обавестили Русију како, не дај Боже, нико не би гађао Кијев док се њихов вољени премијер тамо налази... Тако да се то ни на који начин неће одразити на односе. Свима је апсолутно јасно да Кишида није био тамо својом вољом, али много је интересантније знати како је то прихваћено у јапанском друштву и у јапанској политичкој сфери“, каже експерт.
Шта је Кишида радио у Украјини?
Кишида је у главни град Украјине стигао возом из Пољске, а на железничкој станици у Кијеву дочекала га је прва заменица украјинског министра спољних послова Емина Џапарова. Састао се са украјинским председником Владимиром Зеленским и посетио Бучу, град који је, према тврдњама Кијева, постао симбол руских злочина над цивилима, а према Москви - инсценирани злочин у циљу сатанизације Русије у очима међународне заједнице.
Токио је и до сада активно помогао Украјини и то не само осудом Русије и формирањем антируског фронта у Азији, већ и финансијски, пошто га је пацифистички устав обавезао да ограничи своју војну помоћ.
Јапан је издвојио више од седам милијарди долара за Украјину и прихватио више од 2.000 расељених Украјинаца упркос својој строгој имиграционој политици.
Кишида је први послератни лидер Јапана који је ушао у неку ратну зону и последњи лидер Г7 који је посетио Украјину од почетка руске специјалне операције, у фебруару прошле године. То што је последњи, каже Фесјун, нема никакву политичку конотацију.
„Јапан je увек био најмање везан за европске послове, а посебно за украјинске. Више пута је преварен у Украјини, када се издвајао новац за изградњу или реконструкцију аеродрома, за изградњу путева, а све је то покрадено. То јест, Јапан одлично зна са ким има посла и апсолутно не жури у прве редове, тако да је ситуација кристално јасна -Вашингтон ју је једноставно натерао да стане у заједнички ред и буде последњи из редова ‘седморке’ који је посетио Украјину“, објаснио је експерт.
Фесјун напомиње да је Јапан од свих земаља Групе седам најмање ратоборан упркос самурајској прошлости. Мирољубив је, додаје он, ако се има у виду да од средине четрдесетих година прошлог века није учествовао у ратовима и избегавао је да буде увучен у било какве озбиљне војне сукобе.
