https://sputnikportal.rs/20230410/realne-zrtve-koga-su-ubili-teroristi-koji-su-izvrsili-diverziju-na-severnim-tokovima-1153641780.html
Реалне жртве: Кога су убили терористи који су извршили диверзију на „Северним токовима“
Реалне жртве: Кога су убили терористи који су извршили диверзију на „Северним токовима“
Sputnik Србија
Диверзије на гасоводима „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“ су представиле претњу популацији ретких морских животиња, закључила је међународна група научника... 10.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-10T21:55+0200
2023-04-10T21:55+0200
2023-04-10T21:55+0200
русија
северни ток 2
северни ток
диверзија
експлозија
гасовод
свет
свет
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/07/1b/1123090902_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_f13d7ce5a13edb72d80eb3fd80cc9db5.jpg
У зони хемијског оружјаЧетири експлозије на гасним магистралама, које се налазе на дну Балтичког мора, су се догодиле 26. септембра 2022. године.Места три експлозије на гасоводима „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“ се налазе у једној зони на североистоку данског острва Борнхолм, поред такозване Борнхолмске јаме. Још једно место које је било под диверзијом је гасовод „Северни ток 2“ југоисточно од острва. Између те две тачке се налази велико складиште хемијске муниције из периода Другог светског рата.У воду и атмосферу је испуштено 300 хиљада метричких тона метана. Управо је то узнемирило екологе, али се испоставило да није утицало на топлију климу или испуштање гаса као последицу ефекта стаклене баште.Експлозије су нанеле екосистему Балтичког мора озбиљан ударац, а последице је оценила група научника из Данске, Пољске и Немачке на челу са Хансом Сандерсоном из Архуског универзитета у Данској.Губитак и једне јединке је трагедијаПрема мишљењу аутора, најгоре су могле да прођу морске свиње (Phocoena phocoena), сличне китовима чија је дужина тела око један и по метар и личе на делфине.Ова врста је угрожена у Балтичком мору, напомиње портал „Фис.орг“. Процењује се да популација има око 500 јединки. Током сезоне размножавања од маја до октобра, животиње се окупљају на око 40 километара источно од групе експлозија на северу и вероватно су биле тамо крајем септембра.У кругу од четири километра од експлозије, морске свиње су могле да буду тешко повређене или да погину од ударног таласа, истичу научници. У радијусу од 12 километара могу потпуно да изгубе слух, а у радијусу од 50 километара да привремено постану глуве.Осим морских свиња, угрожене су и балтичке сиве фоке и морске мачке.Бакалар је под стресомБорнхолмски басен је традиционално место где се мрести источнобалтички бакалар (Gadus morhua), мрешћење траје од марта до септембра, а диверзија се догодила на крају сезоне.Експлозија је са дна подигла 250 хиљада метричких тона јако токсичног отпада, укључујући и онај који је акумулиран као последица отпада хемијског оружја.Отровне супстанце су остале у води више од месец дана, што значи да су штетне материје највероватније ушле у тело одраслих јединки риба, младих риба и у икру. Према речима стручњака, то би могло да оштети ендокрини и имуни систем, као и да поремети рад неуротрансмитера бакалара.Рибе у Балтичком мору и без овог догађаја не живе у најбољим еколошким условима, а ефекти експлозија су створили још већи стрес, истичу стручњаци.Руски научници сматрају да експлозије на „Северним токовима" вероватно неће имати велики негативан утицај на екосистеме.Он објашњава да Балтик нема много морских сисара, они су углавном сконцентрисани у западном делу мора. У Финском заливу и поре обала Прибалтика се могу пронаћи појединачне морске свиње.Према речима научника, последњих година динамика броја морских сисара у Балтичком мору је ниска.Ко је извршио диверзије на „Северним токовима"?Амерички новинар Симур Херш је почетком фебруара изјавио да су терористичке нападе на гасоводима, који повезују Русију и Немачку, организовале САД уз учешће Норвешке и по директном упутству америчког председника Џозефа Бајдена. Операција је била под окриљем „Балтопс обуке".„Њујорк тајмс" је месец дана касније, позивајући се на обавештајне податке објавио да је диверзије на „Северним токовима" наводно спровела „проукрајинска група". Руководство Украјине негира да је уплетено у диверзије.У Москви су уверени да не могу активисти да организују тако сложене терористичке нападе без учешћа технолошки развијене земље.Русија и Кина су припремиле нацрт резолуције Савету безбедности УН о спровођењу истраге о терористичким нападима на гасоводе, а гласање ће се одржати 27. марта.
https://sputnikportal.rs/20230403/ambasada-rusije-sad-ne-zele-da-se-otkrije-istina-o-diverziji-na-severnom-toku-1153562140.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
русија, северни ток 2, северни ток, диверзија, експлозија, гасовод, свет, свет – политика
русија, северни ток 2, северни ток, диверзија, експлозија, гасовод, свет, свет – политика
Реалне жртве: Кога су убили терористи који су извршили диверзију на „Северним токовима“
Диверзије на гасоводима „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“ су представиле претњу популацији ретких морских животиња, закључила је међународна група научника. Откривамо ко је и како настрадао од напада на међународну инфраструктуру.
Четири експлозије на гасним магистралама, које се налазе на дну Балтичког мора, су се догодиле 26. септембра 2022. године.
Места три
експлозије на гасоводима „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“ се налазе у једној зони на североистоку данског острва Борнхолм, поред такозване Борнхолмске јаме. Још једно место које је било под диверзијом је гасовод „Северни ток 2“ југоисточно од острва. Између те две тачке се налази велико складиште хемијске муниције из периода Другог светског рата.
У воду и атмосферу је испуштено 300 хиљада метричких тона метана. Управо је то узнемирило екологе, али се испоставило да није утицало на топлију климу или испуштање гаса као последицу ефекта стаклене баште.
Експлозије су нанеле екосистему Балтичког мора озбиљан ударац, а последице је оценила група научника из Данске, Пољске и Немачке на челу са Хансом Сандерсоном из Архуског универзитета у Данској.
Губитак и једне јединке је трагедија
Према мишљењу аутора, најгоре су могле да прођу морске свиње (Phocoena phocoena), сличне китовима чија је дужина тела око један и по метар и личе на делфине.
Ова врста је угрожена у Балтичком мору, напомиње портал „Фис.орг“. Процењује се да популација има око 500 јединки. Током сезоне размножавања од маја до октобра, животиње се окупљају на око 40 километара источно од групе експлозија на северу и вероватно су биле тамо крајем септембра.
У кругу од четири километра од експлозије, морске свиње су могле да буду тешко повређене или да погину од ударног таласа, истичу научници. У радијусу од 12 километара могу потпуно да изгубе слух, а у радијусу од 50 километара да привремено постану глуве.
„Број повређених јединки је вероватно мали, али популација је толико мала да ће губитак или озбиљна повреда чак и једне животиње, посебно ако је одрасла женка, вероватно утицати на бројност целе врсте", наводи се документу.
Осим морских свиња, угрожене су и балтичке сиве фоке и морске мачке.
Борнхолмски басен је традиционално место где се мрести источнобалтички бакалар (Gadus morhua), мрешћење траје од марта до септембра, а диверзија се догодила на крају сезоне.
Експлозија је са дна подигла 250 хиљада метричких тона јако токсичног отпада, укључујући и онај који је акумулиран као последица отпада хемијског оружја.
Отровне супстанце су остале у води више од месец дана, што значи да су штетне материје највероватније ушле у тело одраслих јединки риба, младих риба и у икру. Према речима стручњака, то би могло да оштети ендокрини и имуни систем, као и да поремети рад неуротрансмитера бакалара.
Рибе у Балтичком мору и без овог догађаја не живе у најбољим еколошким условима, а ефекти експлозија су створили још већи стрес, истичу стручњаци.
Руски научници сматрају да експлозије на „Северним токовима" вероватно неће имати велики негативан утицај на екосистеме.
„Са катастрофама као што је изливање нафте у Мексичком заливу, експлозија на гасоводима се не може упоредити", каже научни сарадник лабораторије морских сисара Института за океанологију „Ширшов" Антон Чернецки.
Он објашњава да Балтик нема много морских сисара, они су углавном сконцентрисани у западном делу мора. У Финском заливу и поре обала Прибалтика се могу пронаћи појединачне морске свиње.
Према речима научника, последњих година динамика броја морских сисара у Балтичком мору је ниска.
„Сиве фоке су се активно ловиле до 70-их година прошлог века. У Шведској и Финској су награђивани људи који су их ловили, као што се у Русији наплаћује лов на вукове. Наравно, то је сада прекинуто. Покушава се да се сачувају животиње. Балтичко море је историјски подложно снажном антропогеном утицају, тако да је данас број сисара мањи него што је некада био. Међутим, нема катастрофалног пада", каже Чернецки.
Ко је извршио диверзије на „Северним токовима"?
Амерички новинар
Симур Херш је почетком фебруара изјавио да су
терористичке нападе на гасоводима, који повезују Русију и Немачку, организовале САД уз учешће Норвешке и по директном упутству америчког председника Џозефа Бајдена. Операција је била под окриљем „Балтопс обуке".
„Њујорк тајмс" је месец дана касније, позивајући се на обавештајне податке објавио да је диверзије на „Северним токовима" наводно спровела „проукрајинска група". Руководство Украјине негира да је уплетено у диверзије.
У Москви су уверени да не могу активисти да организују тако сложене терористичке нападе без учешћа технолошки развијене земље.
Русија и Кина су припремиле нацрт резолуције Савету безбедности УН о спровођењу истраге о терористичким нападима на гасоводе, а гласање ће се одржати 27. марта.
.jpg){kind=link}