https://sputnikportal.rs/20230425/majcinstvo-na-ledu-sve-vise-zena-zamrzava-jajne-celije---zasto-1154734000.html
„Мајчинство на леду“: Све више жена замрзава јајне ћелије - зашто?
„Мајчинство на леду“: Све више жена замрзава јајне ћелије - зашто?
Sputnik Србија
Себичне жене које мисле само на каријеру, лаковерне жртве индустрије плодности, жртве патријархата... Када се водећи антрополог Марсија Ц. Инхорн први пут... 25.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-25T19:44+0200
2023-04-25T19:44+0200
2023-04-25T19:44+0200
друштво
друштво
наука и технологија
антропологија
медицина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/19/1154734912_0:36:1920:1116_1920x0_80_0_0_7f8c2fe0395d1c2076cd8b33257990ec.jpg
„У пуно случајева су или кривили жене или говорили да су наивне, глупе и слично“, каже ова професорка с чувеног универзитета „Јејл“.У међувремену се у академским круговима на замрзавање јајних ћелија почело да гледа - и још се гледа - као на прорачунат потез жена да продуже своју плодност помоћу медицинске интервенције „као да је то нешто што жене раде намерно и планирано у склопу тог некаквог феминистичког наратива“, каже Инхорнова, пише „Гардијан“.Тај аргумент био је толико изазован да се око њега створила почетна хипотеза: „Да ли су тежња за каријером и образовањем главни разлог који наводи жене да замрзавају своје јајне ћелије?“Али, када је Инхорнова почела да разговара са женама, готово истог трена је постало јасно да је тај глобални тренд проузрокован нечим сасвим другим што је у само једној генерацији од посве нечувеног постало, барем у неким круговима, свеприсутно.„Јаз у спаривању“Након 150 обављених интервјуа, истраживање - највећа антрополошка студија о томе зашто жене све чешће замрзавају своје јајне ћелије - показало је да је „проблем“ у ставу жена, односно да жене мисле да је проблем у мушкарцима. Међу америчким испитаницама највећи фактор због којег су се одлучиле на тај потез је недостатак адекватних, образованих мушкараца - проблем који Инхорнова у својој књизи „Мајчинство на леду“, назива „јазом у спаривању“.Њено истраживање је показало да су жене које најчешће замрзавају своја јајашца у касним тридесетим, успешне у свом послу и добро зарађују (у САД и Уједињеном Краљевству тај поступак не покрива здравствено осигурање и прилично је скуп) па су углавном саме, односно немају партнера.То је одраз све већег јаза између мушкараца и жена с високим образовањем. Године 2019. у САД је било 28 одсто више жена с високим образовањем, а ускоро ће, показују пројекције, у Америци на сваког високообразованог мушкарца доћи две високообразоване жене. Инхорнова каже како је то главни разлог неравнотеже када је у питању проналазак партнера.Тај јаз у образовању није присутан само у САД. И у Европи и Канади примећене су све веће родне разлике у образовању.О „проблему мушкараца као партнера“, каже Инхорнова, већ се неко време говори у међународним круговима о репродуктивном здрављу, али се о томе обично говори у односу на сиромашније земље: „Пуно се говорило о проблему мушкараца као адекватних партнера на глобалном југу, но сада морамо да почнемо да говоримо о проблему мушкараца као партнера за жене и на глобалном северу“, сматра она.Многе жене с којима је Инхорнова разговарала рекле су да желе равноправан однос, што је најчешће значило пронаћи некога са сличним степеном образовања. Али међу онима које нису имале ништа против везе с неким мање образованим то се ипак показало као проблем јер су мушкарци често били преплашени успехом жена.Неке жене су прибегле томе да на својим профилима у апликацији за упознавање смање степен свог образовања како мушкарцима не би биле одбојне, док су друге чак ангажовале професионалце да им помогну са уређивањем њихових профила.Разлике у васпитању жена и мушкарацаИако је жене друштво можда уверило да верују да могу да имају каријеру, породицу и равноправан однос, истраживање је открило да мушкарци нису нужно васпитавани на исти начин. Жене укључене у студију испричале су како мушкарцима с којима су долазиле у контакт партнерски однос није високо на листи приоритета - оклевају да се зближе и нису спремни на очинство.А било је и оних мушкараца који једноставно нису хтели. „Постоји израз „Петар Пан“ за мушкарце који никад неће одрасти. То могу бити и образовани мушкарци који имају новца, али се желе и даље забављати па ни у својим 40-им или 50-им не желе бити партнери“, објашњава професорка.Инхорнова, која је мајка двоје деце, лично би се одлучила за замрзавање јајних ћелија након што се развела у својим 30-им да је било доступно, рекла је да је недостатак напретка у ставовима мушкараца од тада - трагичан.Одговори се, показало је њено истраживање, могу сврстати у две категорије. Један је „јаз у спаривању“, а други је оно што она описује као „репродуктивно чекање“ - стање на које су жене присиљене због недостатка одговарајућих мушких партнера.Од 150 жена које је интервјуисала, 36 је замрзнуло своје јајне ћелије из медицинских разлога, а остале су биле здраве жене које су то учиниле јер нису имале избора.Иако за потребе студије није интервјуисала мушкарце, Инхорнова је рекла да не жели да их све прикаже као безосећајне. Наиме, у животима жена које је интервјуисала било је и много позитивних мушкараца. Али готово увек, приче жена о замрзавању јајних ћелија биле су заправо приче о мушкарцима, тако да је њена књига заправо „поглед на мушкарце кроз очи жена“.Њена открића упућују на опадање броја адекватних мушкараца, што је све већи разлог за узбуну у САД, а сличним се темама баве и књига професора Скота Геловеја „Адрифт“ и књига професора Џона Биргера „Date-onomics: How Dating Became a Lopsided Numbers Game“. Инхорнова наглашава да то итекако има „штетан учинак на животе жена“.Пораст замрзавања јајних ћелија, што женама које то могу да приуште даје нове слободе, догађа се усред застрашујућих ограничења доступности побачаја у САД након што је Врховни суд оборио случај „Роу против Вејда“.Замрзавање јајних ћелија постаће све чешћеИнхорнова предвиђа да ће замрзавање јајних ћелија временом бити све учесталије међу женама у средњим и касним 20-им које желе каријеру, али ће проблеми с проналаском партнера остати кључни разлог.Одлука о замрзавању пуна је тешкоћа и нису у питању само трошкови. У јануару је „Обсервер“ писао о позивима регулатора плодности Уједињеног Краљевства на хитно ажурирање закона о замрзавању јајних ћелија јер се све већи број жена одлучио да прође кроз тај инвазивни поступак - често без упозорења о пуној финансијској, емоционалној или физичкој цени.Клинике су, тврде стручњаци, кренуле са агресивним маркетиншким тактикама, свесно нагомилавајући додатне трошкове за лечење које може да кошта десетине хиљада фунти, а не воде довољно бриге о телесној и менталној добробити пацијенткиња.Влада је од тада покренула консултације, које су завршене раније овог месеца, а очекује се да ће Агенција за људску оплодњу и ембриологију овог лета објавити своје коначне препоруке.У својој књизи Инхорнова пише да ће смањивање јаза међу половима бити „критични политички изазов у деценијама које долазе“. Али док друштво не „поправи мушкарце“, замрзавање јајних ћелија остаће најбоља репродуктивна опција за неудате жене у 30-им.У међувремену, каже она, требало би се усредсредити на слављење успеха жена.„Жене широм света заиста раде невероватне ствари у високом образовању. Нажалост, лоша страна тога је што неким мушкарцима не иде тако добро, због чега пате и жене“, закључује она.
https://sputnikportal.rs/20230217/kad-je-najbolje-vreme-za-zamrzavanje-jajnih-celija-i-sta-ta-procedura-podrazumeva-1151100164.html
https://sputnikportal.rs/20230416/naucnici-otkrili-kako-naruciti-pol-deteta--1154066206.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
друштво, наука и технологија, антропологија, медицина
друштво, наука и технологија, антропологија, медицина
„Мајчинство на леду“: Све више жена замрзава јајне ћелије - зашто?
Себичне жене које мисле само на каријеру, лаковерне жртве индустрије плодности, жртве патријархата... Када се водећи антрополог Марсија Ц. Инхорн први пут бацила на анализирање разлога због којих жене замрзавају своје јајне ћелије, тај потез све већег броја жена најчешће је био предмет подсмеха.
„У пуно случајева су или кривили жене или говорили да су наивне, глупе и слично“, каже ова професорка с чувеног универзитета „Јејл“.
У међувремену се у академским круговима на замрзавање јајних ћелија почело да гледа - и још се гледа - као на прорачунат потез жена да продуже своју плодност помоћу медицинске интервенције „као да је то нешто што жене раде намерно и планирано у склопу тог некаквог феминистичког наратива“, каже Инхорнова,
пише „Гардијан“.
Тај аргумент био је толико изазован да се око њега створила почетна хипотеза: „Да ли су тежња за каријером и образовањем главни разлог који наводи жене да замрзавају своје јајне ћелије?“
Али, када је Инхорнова почела да разговара са женама, готово истог трена је постало јасно да је тај глобални тренд проузрокован нечим сасвим другим што је у само једној генерацији од посве нечувеног постало, барем у неким круговима, свеприсутно.
Након 150 обављених интервјуа, истраживање - највећа антрополошка студија о томе зашто жене све чешће замрзавају своје јајне ћелије - показало је да је „проблем“ у ставу жена, односно да жене мисле да је проблем у мушкарцима. Међу америчким испитаницама највећи фактор због којег су се одлучиле на тај потез је недостатак адекватних, образованих мушкараца - проблем који Инхорнова у својој књизи „Мајчинство на леду“, назива „јазом у спаривању“.
Њено истраживање је показало да су жене које најчешће замрзавају своја јајашца у касним тридесетим, успешне у свом послу и добро зарађују (у САД и Уједињеном Краљевству тај поступак не покрива здравствено осигурање и прилично је скуп) па су углавном саме, односно немају партнера.
„Све оне имају успешне каријере и траже партнера, али не могу наћи никога с ким би засновале породицу“, каже Инхорнова.
То је одраз све већег јаза између мушкараца и жена с високим образовањем. Године 2019. у САД је било 28 одсто више жена с високим образовањем, а ускоро ће, показују пројекције, у Америци на сваког високообразованог мушкарца доћи две високообразоване жене. Инхорнова каже како је то главни разлог неравнотеже када је у питању проналазак партнера.
Тај јаз у образовању није присутан само у САД. И у Европи и Канади примећене су све веће родне разлике у образовању.
О „проблему мушкараца као партнера“, каже Инхорнова, већ се неко време говори у међународним круговима о репродуктивном здрављу, али се о томе обично говори у односу на сиромашније земље: „Пуно се говорило о проблему мушкараца као адекватних партнера на глобалном југу, но сада морамо да почнемо да говоримо о проблему мушкараца као партнера за жене и на глобалном северу“, сматра она.
Многе жене с којима је Инхорнова разговарала рекле су да желе равноправан однос, што је најчешће значило пронаћи некога са сличним степеном образовања. Али међу онима које нису имале ништа против везе с неким мање образованим то се ипак показало као проблем јер су мушкарци често били преплашени успехом жена.
Неке жене су прибегле томе да на својим профилима у апликацији за упознавање смање степен свог образовања како мушкарцима не би биле одбојне, док су друге чак ангажовале професионалце да им помогну са уређивањем њихових профила.
„Понекад би се мушкарци шалили или вређали жене у вези с њиховим пословима или би рекли „паметнија си од мене, не могу да излазим с тобом“. То су све врло очигледни примери мизогиније и дискриминације“, напомиње Инхорнова.
Разлике у васпитању жена и мушкараца
Иако је жене друштво можда уверило да верују да могу да имају каријеру, породицу и равноправан однос, истраживање је открило да мушкарци нису нужно васпитавани на исти начин. Жене укључене у студију испричале су како мушкарцима с којима су долазиле у контакт партнерски однос није високо на листи приоритета - оклевају да се зближе и нису спремни на очинство.
А било је и оних мушкараца који једноставно нису хтели. „Постоји израз „Петар Пан“ за мушкарце који никад неће одрасти. То могу бити и образовани мушкарци који имају новца, али се желе и даље забављати па ни у својим 40-им или 50-им не желе бити партнери“, објашњава професорка.
Инхорнова, која је мајка двоје деце, лично би се одлучила за замрзавање јајних ћелија након што се развела у својим 30-им да је било доступно, рекла је да је недостатак напретка у ставовима мушкараца од тада - трагичан.
„Многи људи с којима сам ишла на постдипломске студије нису пронашли партнера или су завршили у браковима који нису баш срећни. Али оно што ме изненадило након 30 година јесте да код ове генерације жена постоје исти проблеми код проналаска партнера па покушавам да схватим шта је кренуло по злу?“, каже она.
Одговори се, показало је њено истраживање, могу сврстати у две категорије. Један је „јаз у спаривању“, а други је оно што она описује као „репродуктивно чекање“ - стање на које су жене присиљене због недостатка одговарајућих мушких партнера.
Од 150 жена које је интервјуисала, 36 је замрзнуло своје јајне ћелије из медицинских разлога, а остале су биле здраве жене које су то учиниле јер нису имале избора.
Иако за потребе студије није интервјуисала мушкарце, Инхорнова је рекла да не жели да их све прикаже као безосећајне. Наиме, у животима жена које је интервјуисала било је и много позитивних мушкараца. Али готово увек, приче жена о замрзавању јајних ћелија биле су заправо приче о мушкарцима, тако да је њена књига заправо „поглед на мушкарце кроз очи жена“.
Њена открића упућују на опадање броја адекватних мушкараца, што је све већи разлог за узбуну у САД, а сличним се темама баве и књига професора Скота Геловеја „Адрифт“ и књига професора Џона Биргера „Date-onomics: How Dating Became a Lopsided Numbers Game“. Инхорнова наглашава да то итекако има „штетан учинак на животе жена“.
Пораст замрзавања јајних ћелија, што женама које то могу да приуште даје нове слободе, догађа се усред застрашујућих ограничења доступности побачаја у САД након што је Врховни суд оборио случај „Роу против Вејда“.
Замрзавање јајних ћелија постаће све чешће
Инхорнова предвиђа да ће замрзавање јајних ћелија временом бити све учесталије међу женама у средњим и касним 20-им које желе каријеру, али ће проблеми с проналаском партнера остати кључни разлог.
Одлука о замрзавању пуна је тешкоћа и нису у питању само трошкови. У јануару је „Обсервер“ писао о позивима регулатора плодности Уједињеног Краљевства на хитно ажурирање закона о замрзавању јајних ћелија јер се све већи број жена одлучио да прође кроз тај инвазивни поступак - често без упозорења о пуној финансијској, емоционалној или физичкој цени.
Клинике су, тврде стручњаци, кренуле са агресивним маркетиншким тактикама, свесно нагомилавајући додатне трошкове за лечење које може да кошта десетине хиљада фунти, а не воде довољно бриге о телесној и менталној добробити пацијенткиња.
Влада је од тада покренула консултације, које су завршене раније овог месеца, а очекује се да ће Агенција за људску оплодњу и ембриологију овог лета објавити своје коначне препоруке.
У својој књизи Инхорнова пише да ће смањивање јаза међу половима бити „критични политички изазов у деценијама које долазе“. Али док друштво не „поправи мушкарце“, замрзавање јајних ћелија остаће најбоља репродуктивна опција за неудате жене у 30-им.
У међувремену, каже она, требало би се усредсредити на слављење успеха жена.
„Жене широм света заиста раде невероватне ствари у високом образовању. Нажалост, лоша страна тога је што неким мушкарцима не иде тако добро, због чега пате и жене“, закључује она.
