https://sputnikportal.rs/20230425/pred-vratima-bosne-kriza-sa-nesagledivim-posledicama-sarajevo-gura-srpsku-u--nezavisnost-1154728202.html
Пред вратима Босне криза са несагледивим последицама: Сарајево гура Српску у – независност
Пред вратима Босне криза са несагледивим последицама: Сарајево гура Српску у – независност
Sputnik Србија
Уколико српске судије напусте Уставни суд БиХ, пред вратима ове државе чека криза са несагледивим последицама, за коју је одговорно политичко Сарајево. Својим... 25.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-25T19:09+0200
2023-04-25T19:09+0200
2023-04-26T07:54+0200
регион
регион
регион – политика
уставни суд бих
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
имовина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/258/26/2582646_0:53:1025:629_1920x0_80_0_0_86ddf9ba5d5c3ffe2dde5abae376f891.jpg
Уставни суд Босне и Херцеговине одавно је изашао из оквира устава чији је чувар, чак је почео и да тумачи Дејтонски мировни споразум. Тако да Републици Српској није више остало ништа друго осим да бојкотује ту институцију и повуче троје судија из РС из ње.Овако најаву председника Републике Српске Милорада Додика, да ће Народна скупштина РС у среду позвати чланове Уставног суда РС да се повуку из те институције на нивоу заједничких органа у БиХ, коментарише академик и некадашњи декан Правног факултета у Бањалуци, професор Витомир Поповић.Додик је повлачење судија најавио након што је већина странака из Републике Српске потписала изјаву о заштити имовине овог ентитета, односно план деловања органа у Републици Српској и представника РС у заједничким институцијама БиХ.Председник Српске истакао је да Уставни суд није штитио Устав БиХ, већ га је разградио, злоупотребљавајући своју улогу.„У среду имамо седницу Народне скупштине где ћемо позвати судије Уставног суда БиХ из Републике Српске да напусте своје позиције“, рекао је Додик.Српска неће дозволити да се имовина књижи на БиХИако се политичке последице, према Поповићевим речима, не могу предвидети, Република Српска неће никада дозволити да имовина Републике Српске буде прекњижена на БиХ.Ако некоме не одговара дејтонска БиХ, нека свако иде на своју страну. Поновна централизација и поновно стварање „републике“ која је као таква превазиђена Дејтонским споразумом је прошлост, категоричан је наш саговорник.Пред вратима криза са несагледивим последицамаУколико српске судије напусте Уставни суд, овај суд изгубиће легитимитет, јер више неће имати форму коју би требало да има – тада, уколико не дође до смиривања тензија, БиХ може да уђе у политичку кризу са несагледивим последицама, сматра политиколог Војислав Савић.А, према његовим речима, тензије могу да буду смирене само дијалогом између политичких фактора из Српске и Федерације о споразуму како ће земља функционисати у будућности.Иако се некоме може учинити да је позив за напуштање Уставног суда радикалан, Савић сматра да је у односу на намеру да се Републици Српској одузме имовина благ. Ништа што се дешава данас у Бањалуци није шокантније од онога што се раније десило у Сарајеву.Одговор на питање на кога ће се књижити државна имовина у БиХ остаје без одговора деценијама, иако је Дејтонски у томе јасан – надлежности у споразуму су јасно побројане, а оно што не спада у надлежност БиХ спада у надлежност ентитета. Међутим, став бошњачке политичке елите је да је устав БиХ по том питању нејасан и траже да се имовина књижи на заједничке органе.Још септембра 2004, Савет за примену мира тражио је од БиХ трајно решење за питање располагања државном имовином, да би годину дана касније, тадашњи високи представник међународне заједнице у БиХ Педи Ешдаун наметнуо закон којим се забрањује располагање државном имовином.Према том закону, државна имовина се односи на ону непокретну имовину која је припала БиХ на основу Споразума о питањима сукцесије република бивше социјалистичке Југославије из 2001. године, као и имовина којом је БиХ управљала као некадашња република СФРЈ до 31. децембра 1991. године.Завршни извештај пописа државне имовине у БиХ сачињен је 2009. и тада је утврђено да се 404 јединице налазе у Републици Српској, док се 552 јединице налазе у ФБиХ, а 23 у дистрикту Брчко.Република Српска желела је да реши овај проблем, међутим, увек је наилазила на препреке како од стране високог представника, тако и Уставног суда БиХ. тако је бивши високи представник Валентин Инцко 2011. ставио ван снаге закон о имовини у РС, а Уставни суд годину дана касније потврдио ту одлуку. Касније, Уставни суд доносио је одлуке по којима је војна имовина, као и пољопривредно земљиште власништво БиХ уместо РС. Овакве одлуке изазвале су оштре реакције Бањалуке и само допринеле распламсавању политичке кризе.Народна скупштина РС усвојила је Закон о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти у Републици Српској, који је ступио на снагу 28. фебруара ове године. Овај закон покушао је да суспендује такозвани високи представник Кристијан Шмит, а Уставни суд БиХ привремено га је ставио ван снаге. Без обзира на ове одлуке, власти у Бањалуци најавиле су да ће закон бити примењиван.На распламсавање кризе утицала је и заједничка изјава бошњачких политичара који су тражили да Тужилаштво БиХ процесуира све оне који примењују закон. То је резултовало тиме да српски посланици напусте седницу Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и састанак већине политичких странака у Републици Српској, као и најавом да ће српске судије напустити Уставни суд.Иначе, Уставни суд БиХ састоји се од девет чланова – по двоје судија дају три конститутивна народа. Међутим, још троје судија странаца именује председник Европског суда за људска права и они су до сада, у свим споровима, прегласавали српске и хрватске судије.
https://sputnikportal.rs/20230424/srpska-potpisala-ako-se-nastavi-antidejtonsko-delovanje---sledi-razdruzivanje-video-1154680192.html
https://sputnikportal.rs/20230422/dodik-sve-sto-bude-potpisano-o-imovini-bice-i-sprovedeno-1154596112.html
https://sputnikportal.rs/20230421/snazan-potez-u-samoodbrani-republika-srpska-samostalna---u-okviru-dejtonske-bosne--1154533089.html
https://sputnikportal.rs/20230420/pismo-koje-otvara-politicku-krizu-u-bosni-dejton-i-srpska-moraju-da-se-brane-1154482932.html
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
регион, регион – политика, уставни суд бих, босна и херцеговина (бих), република српска (рс), имовина
регион, регион – политика, уставни суд бих, босна и херцеговина (бих), република српска (рс), имовина
Пред вратима Босне криза са несагледивим последицама: Сарајево гура Српску у – независност
19:09 25.04.2023 (Освежено: 07:54 26.04.2023) Уколико српске судије напусте Уставни суд БиХ, пред вратима ове државе чека криза са несагледивим последицама, за коју је одговорно политичко Сарајево. Својим одлукама које су на фону онога што желе бошњачки политичари, Уставни суд гура Републику Српску ка независности.
Уставни суд Босне и Херцеговине одавно је изашао из оквира устава чији је чувар, чак је почео и да тумачи Дејтонски мировни споразум. Тако да Републици Српској није више остало ништа друго осим да бојкотује ту институцију и повуче троје судија из РС из ње.
Овако најаву председника Републике Српске Милорада Додика, да ће Народна скупштина РС у среду позвати чланове Уставног суда РС да се повуку из те институције на нивоу заједничких органа у БиХ, коментарише академик и некадашњи декан Правног факултета у Бањалуци, професор Витомир Поповић.
Додик је повлачење судија најавио након што је већина странака из Републике Српске потписала изјаву о заштити имовине овог ентитета, односно план деловања органа у Републици Српској и представника РС у заједничким институцијама БиХ.
Председник Српске истакао је да Уставни суд није штитио Устав БиХ, већ га је разградио, злоупотребљавајући своју улогу.
„У среду имамо седницу Народне скупштине где ћемо позвати судије Уставног суда БиХ из Републике Српске да напусте своје позиције“, рекао је Додик.
Српска неће дозволити да се имовина књижи на БиХ
„Као судија Уставног суда повлачио сам се са колегама. Уколико суд буде наставио да доноси одлуке и после повлачења српских судија, вероватно ће бити донета одлука да се одлуке Уставног суда не примењују на територији Републике Српске. Претпостављам да је то следећа фаза“, каже Поповић.
Иако се политичке последице, према Поповићевим речима, не могу предвидети, Република Српска неће никада дозволити да имовина Републике Српске буде прекњижена на БиХ.
Ако некоме не одговара дејтонска БиХ, нека свако иде на своју страну. Поновна централизација и поновно стварање „републике“ која је као таква превазиђена Дејтонским споразумом је прошлост, категоричан је наш саговорник.
Пред вратима криза са несагледивим последицама
Уколико српске судије напусте Уставни суд, овај суд изгубиће легитимитет, јер више неће имати форму коју би требало да има – тада, уколико не дође до смиривања тензија, БиХ може да уђе у политичку кризу са несагледивим последицама, сматра политиколог Војислав Савић.
А, према његовим речима, тензије могу да буду смирене само дијалогом између политичких фактора из Српске и Федерације о споразуму како ће земља функционисати у будућности.
„Ми већ имамо неколико одлука које се различито примењују у Републици Српској и на нивоу БиХ. Заправо, Сарајево тера Републику Српску у независност. Није то нешто што је дошло из чиста мира, него свако наметање мимо воље Републике Српске доводи до реакције која на територији Српске ствара другу правну стварност и онда почињете да примењујете различите законе о истим питањима“, објашњава Савић.
Иако се некоме може учинити да је позив за напуштање Уставног суда радикалан, Савић сматра да је у односу на намеру да се Републици Српској одузме имовина благ. Ништа што се дешава данас у Бањалуци није шокантније од онога што се раније десило у Сарајеву.
„Потез није радикалан када се стави у контекст свих других догађаја везаних за имовину. И то је само једна борба, а поента је што не можете да се зауставите само на њој, јер ако пустите једно, онда следи друго, треће, четврто. То је из двехиљадитих, када сте имали систем „кувања жабе“. Тада је све ишло једно по једно; један по један компромис. А онда схватите да је сваки компромис на вашу штету и на корист Сарајева и унитаристичких и централистичких позиција“, истиче Савић.
Одговор на питање на кога ће се књижити државна имовина у БиХ остаје без одговора деценијама, иако је Дејтонски у томе јасан – надлежности у споразуму су јасно побројане, а оно што не спада у надлежност БиХ спада у надлежност ентитета. Међутим, став бошњачке политичке елите је да је устав БиХ по том питању нејасан и траже да се имовина књижи на заједничке органе.
Још септембра 2004, Савет за примену мира тражио је од БиХ трајно решење за питање располагања државном имовином, да би годину дана касније, тадашњи високи представник међународне заједнице у БиХ Педи Ешдаун наметнуо закон којим се забрањује располагање државном имовином.
Према том закону, државна имовина се односи на ону непокретну имовину која је припала БиХ на основу Споразума о питањима сукцесије република бивше социјалистичке Југославије из 2001. године, као и имовина којом је БиХ управљала као некадашња република СФРЈ до 31. децембра 1991. године.
Завршни извештај пописа државне имовине у БиХ сачињен је 2009. и тада је утврђено да се 404 јединице налазе у Републици Српској, док се 552 јединице налазе у ФБиХ, а 23 у дистрикту Брчко.
Република Српска желела је да реши овај проблем, међутим, увек је наилазила на препреке како од стране високог представника, тако и Уставног суда БиХ. тако је бивши високи представник Валентин Инцко 2011. ставио ван снаге закон о имовини у РС, а Уставни суд годину дана касније потврдио ту одлуку. Касније, Уставни суд доносио је одлуке по којима је војна имовина, као и пољопривредно земљиште власништво БиХ уместо РС. Овакве одлуке изазвале су оштре реакције Бањалуке и само допринеле распламсавању политичке кризе.
Народна скупштина РС усвојила је Закон о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти у Републици Српској, који је ступио на снагу 28. фебруара ове године. Овај закон покушао је да суспендује такозвани високи представник Кристијан Шмит, а Уставни суд БиХ привремено га је ставио ван снаге. Без обзира на ове одлуке, власти у Бањалуци најавиле су да ће закон бити примењиван.
На распламсавање кризе утицала је и заједничка изјава бошњачких политичара који су тражили да Тужилаштво БиХ процесуира све оне који примењују закон. То је резултовало тиме да српски посланици напусте седницу Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и састанак већине политичких странака у Републици Српској, као и најавом да ће српске судије напустити Уставни суд.
Иначе, Уставни суд БиХ састоји се од девет чланова – по двоје судија дају три конститутивна народа. Међутим, још троје судија странаца именује председник Европског суда за људска права и они су до сада, у свим споровима, прегласавали српске и хрватске судије.
