Гађали Русију, погодили долар - америчка валута губи тло под ногама
© Flickr / Reuben Ingber
Пратите нас
Амерички долар губи свој тржишни удео у свету много бржим темпом него што се очекивало и у 2022. пао је на 47 одсто, објавио је Фајненшел тајмс. Економиста Ђорђе Ђукић истиче да је пад долара тенденција која је извесна, да ће тај процес тећи примерено интензитету спољне трговине и устаљености трансакција и да зато на средњи рок не може ићи брзо.
Познати британски пословни часопис је објавио анализу аналитичара валута Стивена Џена према којој је удео долара у званичним глобалним резервним валутама опао са око 73 одсто на око 55 процената у 2001. години, а у прошлој на на само 47 одсто. Он напомиње да су аналитичари до сада углавном узимали у обзир номиналну вредност удела долара, не узимајући у обзир промене када је у питању вредност долара. Усклађено с овим променама, долар је изгубио око 11 процената свог тржишног удела од 2016. године, односно дупло више од 2008. године, наводи Џен.
Пад долара бржи од очекиваног
Ова ерозија долара као резервне светске валуте нагло је убрзала од почетка сукоба у Украјини. Амерички долар губи свој тржишни удео као резервна валута много бржим темпом него што се верује, при чему је тај тренд додатно убрзан након одлуке Вашингтона да замрзне девизне резерве Русије, наводи Фајненшел тајмс.
Џен сматра да је главни покретач колапса статуса долара у прошлој години панична реакција на угрожавање имовинских права, то јест замрзавање дела руских девизних резерви које су биле у домашају Запада.
Стручњак за монетарну политику, професор Економског факултета у Београду, др Ђукић за Спутњик каже да је и пре последњих геополитичких шокова потпуно било извесно да ће се тенденција пада значаја долара у међународним плаћањима наставити, а да ће интензитет бити одређен са два фактора.
Заобилажење долара и међусобно плаћање у националним валутама већ је договрено између Русије и Индије и Кине, као и Бразила и Кине и Саудсијске Арабије
© Sputnik / Alexandr Demyanchuk
/ Фактори брзине пада
„Први је везан за брзину процеса укључивања других валута у плаћања спољне трговине. Мислим пре свега на јуан и оно што проистиче из аранжмана на релацији Саудијска Арабија –Кина, Кина-Бразил, Кина –Русија. Повећани обим размене који се мери милијардама, који ће практично бити измириван у једној или другој валути, биће кључна детермината“, истиче наш саговорник.
За њега није спорно да ће се, после свих поремећаја, тај обим размене, односно интензитет, појачати, нарочито имајући у виду одлуку Запада, пре свега САД-а , да блокира део девизних резерви Централне банке Русије.
Он, међутим, указује да постоји и други аспект који се морају имати у виду када се гледа целина процеса, или брзина процеса слабљења, или смањене улоге долара у свету.
Битно и тржиште капитала
Свет ће, како каже, и даље користити долар зато што Америка и даље има најдубље, најфлексибилније и најтранспарентније финанијско тржиште, имајући у виду да највећи број корпорација има акције на листингу берзи и њима се активно тргује.
„Јуан који се такмичи са доларом, мора понудити страним инвесатиторима сличне предности. Када је реч о тржишту капитала, код јуана постоје разна ограничења у капиталним трансакцијама које Кина намеће зато што има друге циљеве када је реч о економској политици. То је лимитирајући фактор да јуан интензивније поприми улогу значајне валуте на тржиштима капитала“, сматра Ђукић.
Он нема дилему да ће се удео долара смањивати, али је каже питање темпа, јер колико год да то иде брже него што се можда очекивало, тај процес ће на тржишту капитала ићи спорије.
Раст кинеских обвезница у власништву странаца
Према подацима агенције СП Глобал рејтингс, процењује се да би до краја ове декаде 10 одсто кинеских државних обвезница било у власнишвту страних инвеститора, наспрам садашњих 35 одсто обвезница америчког трезора које су у рукама странаца.
Удео јуана не само као средства плаћања, него и на тржишту капитала, осетно ће бити повећан
© Depositphotos.com / Koydesign
Тачно је, напомиње наш саговорник, да су многе земље попут Русије, максимално смањиле поседовање америчких државних хартија од вредности, номиноване у доларима. Страни инвеститори, међутим, држе близу 35 одсто америчких државних хартија од вредности и не може се очекивати да инвеститори који их поседују, било средњорочне, било дугорочне, фронтално крену да их продају. Тиме би себи аутоиматски пуцали у ногу и Американци су свесни тога. И једнима и другима је у интересу да не дође до великих поремећаја, каже Ђукић.
„Гледајући тржиште капитала процес ће тећи спорије него када је реч о коришћењу долара као средства плаћања. Остаје и оно што је сегмент за себе, а то је да је тешко проценити који је то нови могући геополитички шок, поготово у контексту онога о чему се говори - могућег сукоба Америке са Кином, везано за Тајван“, истиче наш саговорник.
И раст јуана
Он не сумња да ће на светској карти валута удео јуана не само као средства плаћања, него и на тржишту капитала, осетно повећавати. То што ће странци тек на крају ове декаде бити власници 10 одсто кинеских обвезница је, међутим, знак да се те промене не могу одвијати на брзину.
То је спор процес који треба посматрати као тенденцију, који меримо бар на средњи рок, закључио је наш саговорник.
