Живот под земљом - најпрометнији метро у Европи прославио 88 година рада

Московски метро је импресиван подвиг инжењеринга и дизајна који игра виталну улогу у свакодневном животу милиона људи у руској престоници.

Метро је служио као склониште за бомбе током Великог отаџбинског рата. Многе станице су у то време коришћене као склоништа од ваздушних напада.

Московски метро је такође познат по својој ефикасности и поузданости. Возови пролазе сваких 90 секунди у шпицу, осигуравајући да путници брзо и лако стигну до свог одредишта.

Свака станица метроа поседује сопствени стил који рефлектују различите периоде Совјетске историје и приказује креативност и вештину истакнутих архитеката и уметника.

Возови саобраћају свакога дана од 5:30 до 1 сат иза поноћи.

Московски метро познат је по својој јединственој архитектури и дизајну. Многе његове станице се сматрају уметничким делима, са китњастим украсима, замршеним мозаицима и задивљујућим скулптурама.

Поред своје лепоте, Московски метро представља важан вид превоза за локално становништво и туристе.

Многи Московски метро пореде са музејима и подземним дворцима, а због своје величанствености привлачи и огроман број туриста. Метро има више од 730 ескалатора, а најдужи, од 126 метара, налази се на метро станици Парк културе.

Чак 44 станице Московског метроа имају статус културног наслеђа.

Московски метро изграђен је по наређењу совјетског лидера Јосифа Стаљина, а све станице првог круга— кољца, како Руси кажу, подсећају на салоне племићких двораца.

Путници проучавају мапу московског метроа.

Удео подземне железнице у превозу путника углавном граду Русије износи око 56 одсто.

Градитељи Московског метроа били су и његови први путници далеке 1935. године.

Московски метро је такође један од најјефтинијих система метроа на свету, што га чини приступачним за сваки ниво друштва.

У просеку, свакодневно се Московским метроом превезе више од седам милиона путника, а радним данима и преко девет милиона, што је светски рекорд.

Путници Московског метроа.

У изградњи метроа су учествовале највеће совјетске архитекте, захваљујући којима су и настала права ремек-дела, која данас спадају у споменике архитектуре под заштитом државе.

Најдужа линија Московског метроа је Арбатско-покровска и износи 45,1 километар, а најкраћа је Каховска линија— 3,3 километара. Просечна брзина возова је 41,61 километара на сат.