Власти на Косову плаши сјај златног крста на цркви Христа Спаса у Приштини
Пратите нас
Власт у Приштини се плаши златног крста на цркви Христа Спаса који се издиже изнад Приштине и 20 Срба у који живе изоловано и заборављено у овом граду. Забрана Приштине да се одржи литургија на Спасовдан је још једна одлука на којој се прелама судбина односа Срба и Албанаца, сматра Живојин Ракочевић.
Косовске власти су и ове године забраниле приступ цркви Христа Спаса у Приштини и одржавање верског обреда, поводом прославе празника Вазнесења Христовог 24. маја, Спасовдана, саопштила је Епархија рашко-призренска. Како наводе, то је учињено без икаквог правног основа, чиме се наставља озбиљно кршење верских права и слобода Српске православне цркве, упозоравају у Епархији.
Нови удар на права Срба
Живојин Ракочевић, публициста и новинар са Косова и Метохије, каже да ова последња забрана није само кршење основних права верника и СПЦ, већ је и обрачун са десетинама хиљада људи који су живели у Приштини, који су градили овај град и који сањају да му се врате.
„Међутим, сви напади и забране људима и обесправљеној цркви повећавају свест о важности светиње коју чувају и којој се враћају. На проблемима немоћних и понижених срушиле су се многе силе и империје и сасвим је извесно да се систем у Приштини плаши тог крста и двадесет својих суграђана изолованих и заборављених. Њихово трпљење, вера и упорност позив су на промену, на прихватање другачијег и на суживот Срба и Албанаца,“ верује наш саговорник.
Ракочевић објашњава да када каже да мисли на двадесетак изолованих суграђана, мисли на то да у Приштини стално живи мање од 20 Срба, а да би неки од њих рекли да не би преживели да није било цркве Светог Николе и Храма Христа Спаса у центру града.
„Пре три године, када је Владика Теодосије служио литургију за Спасовдан једна од преосталих Српкиња је донела славски колач и то је била њена највећа животна срећа. Већ две године је у Храм забрањен улаз и приштинским Србима и свештеницима Српске православне цркве,“ подсећа он.
Највише нападан верски објекат у Европи
Храм Христа Спаса је, подсећа Ракочевић, у протекле двадесетчетири године највише нападан верски објекат у Европи.
„Био је јавни клозет, сметлиште, место снимања скарадних спотова са голим људима, на куполи и унутар Храма су писане најгоре поруке, алпинисти вежбају на њему, зову га злим Милошевићем делом, траже да се руши и претвори у меморијални музеј Албанаца, прекопава се његово двориште и траже масовне гробнице Албанаца. Све ово говори да се на овој цркви и њеном великом златном крсту који стоји изнад Приштине, прелама судбина односа Срба и Албанаца", поручује Ракочевић.
У саопштењу Епархија се такође наводи и да је парохијском свештенику Косовска полиција усменим путем саопштила да је парохијском свештенику Косовска полиција усменим путем саопштила да је забрањено служење спасовданске литургије у храму Христа Спаса у Приштини, „све док траје судски спор који је Универзитет у Приштини покренуо против Епархије рашко– призренске“, као и из наводних безбедносних разлога.
Судски спор због храма
Иначе, судски спор против Епархије у вези са земљом, односно изградњом овог храма покренуо је Универзитет у Приштини још 2018. године и од тада је у застоју због низа процедуралних разлога.
Са друге стране, важно је нагласити да се пре правоснажне и коначне судске одлуке законском власнику имовине, а посебно верског објекта нигде у демократском свету не може забранити приступ и коришћење верског објекта.
„Према међународном принципу „претпоставке невиности“ који се односи и на кривична, али и имовинска питања, постојање спора не може бити повод за спречавање слободног коришћења имовине која је у катастру заведена као имовина СПЦ, а поготово не за кршење законских права о слободи окупљања и верских обреда јасно дефинисаних у косовском законодавству. У противном, свако би могао да самовољним оспоравањем имовине и лажним оптужбама крши основна верска и људска права. Зато је према свим међународним стандардима имовина СПЦ неприкосновена, док судски процес евентуално не докаже супротно и не исцрпе се сви правни лекови“, истиче се у саопштењу Епархије.
Изградња цркве недовршена
Из Епархије подсећају да је проблем око цркве СПЦ у Приштини евидентиран и у извештају о верским слободама Сједињених Америчких Држава за 2022. годину.
Изградња Храма Христа Спаса започета 1990. године и прекинута 1998. године због избијања рата на КиМ-у, више је пута био изложен нападима и покушајима минирања.
У овој цркви је јуна месеца 2021. године, након 23 године, први пут обележена храмовна слава, када је владика рашко-призренски Теодосије одржао литургију у присуству неколицине верника, а што је у Приштини протумачено као провокација.
Одмах затим уследили су протести, док су уједно и исписани графити на вратима недовршене цркве „Исус мрзи Србе“ и „Симбол шовинизма постаје светиња, благословом Аљбина Куртија“.
Следеће године је, међутим, изостало обележавање храмовне славе.
