Балалајка је руски народни музички, жичани инструмент троугаоног облика с три жице и с покретним праговима на врату.
Појавила се око 1700. године. Најпре је служила за пратњу певања и плеса.
Балалајка је најчешће повезана са својим препознатљивим троугластим обликом, али је одиграла главну улогу у музици Источне Европе.
Међународни дан балалајке обележава се 23. јуна сваке године и нема статус службеног празника
На данашњи дан организирају се разни концерти народне музике...
Балалајка се израђује од дрвета смреке, букве, јеле, брезе, абоноса, граба, из више делова.
Улице су пуне музичара у народним ношњама у чијим виртуозним перформансима уживају прлазници.
Одржавају се и изложбе балалајки у музејима.
У музичким школама и конзерваторијумима постоји класа балалајке, инструмент се користи у фолклорним ансамблима.
У многим верзијама балалајка је потомак персијске домре, само са измењеним обликом, бројем жица и прагова.
Израђује у шест величина: пиколо, прима, секунда, алт, бас и контрабас. Електронска варијанта овог инструмента је такође врло популарна.
Специфичност балалајке је у чињеници да је она идеалан пратећи инструмент, али је погодна и за соло извођење. Зато су ансамбли балалајке толико тражени и популарни.
