Богдан Диклић: Све моје улоге су домаћа радиност
© Фото : Фестивал европског филма Палић/Дамир ВујковићБогдан Диклић
© Фото : Фестивал европског филма Палић/Дамир Вујковић
Пратите нас
Ja сам све своје улоге направио код куће, и позоришне и филмске. Наравно у комуникацији са редитељем, писцем и сценаристом. На позоришне пробе сам ишао само да проверим колико има смисла то што сам припремио, а код филма човек је аутономнији. Тако да је код мене је све то домаћа радиност, рекао је глумац Богдан Диклић.
Богдану Диклићу је синоћ на Летњој позорници уручена награда „Александар Лифка“ коју за изузетан допринос европској кинематографији додељује Фестивал европског филма Палић.
Можда је ипак вредело
„Добио сам тако топао аплуз, али не зато што је била врућина. Човек се у том тренутку јако лепо осећа и негде му проструји и из подсвести дође – 'Можда је ипак вредело'. Нашалио сам се и рекао – у првих 48 година - мислећи, ако дође других 48 година биће лепо. Ви сте озбиљно схватили. Ја се ипак не бих обавезивао“, рекао је Диклић на конференцији за новинаре на Палићу.
© Tanjug / Владимир ШпорчићБогдан Диклић на прес конференцији 30. Фестивала европског филма Палић
Богдан Диклић на прес конференцији 30. Фестивала европског филма Палић
© Tanjug / Владимир Шпорчић
Веома га је обрадовала вест о награди „Александар Лифка“.
„Пошто сам био сам код куће када сам чуо, нисам могао да поделим ту радост са самим собом. Лагао бих када бих рекао - 'Па добро'. Јако сам се обрадовао поготово када сам видео ко је пре мене добио ово веома значајно признање. Велики су то људи, велики уметници. Чак ми је било мало и непријатно - да им не засметам“, истакао је познати глумац и додао да је ово лажна скромност.
Волео бих да будемо потребнији
Признао је да још када је полагао пријемни испит знао у шта се упушта:
„Знао сам каква је то професија. Био сам јако млад. Моја одлука за момка од 19 година била је доста зрела. Знао сам какав ће мој положај бити целог живота, а опет јако бих волео да се то промени. Да све буде достојанственије, боље. Једноставно да будемо потребнији него што јесмо. Ту мислим и на позориште и на филм. Мислим да можемо да будемо још кориснији. Ни тада није био блистав положај уметника, али хајде да будемо оптимисти - биће боље“.
Много сам радио
Диклић је остварио више од 150 улога на филму и телевизији.
„Синоћ сам рекао Душану Ковачевићу: ' Душко, ја сам увек ишао на квантитет. Одатле толики број'. Много радим, много сам радио. Кажем често колегама – 'Лако је вама талентованима. Ми неталентовани морамо да радимо“, објаснио је Диклић како успева са лакоћом да прелази из улоге у улогу, са једног на други дијалекат.
На филму је дебитовао 1976. у филмовима „Девојачки мост” и „Војникова љубав”, а наставио улогама у „Мирису пољског цвећа” Срђана Карановића и „Национална класа” (1979) Горана Марковића. Играо је у скоро свим Марковићевим филмовима.
Његове креације гледали смо у остварењима: „Мајстори, мајстори” (1980), „Вариола вера” (1982), „Маратонци трче почасни круг” (1982), „Чудо невиђено” (1984), „Октоберфест” (1987), „Сабирни центар” (1989), „Три карте за Холивуд” (1993), „Лајање на звезде” (1998), „Буре барута” (1999), „Мали свет” (2003)…
„Никада није постојало нешто што сам грчевито хтео или желео. У том смислу нисам неостварен. Наиђе нешто ново што не захтева потпуно другачији приступ, него нешто што откривам. Било је улога по карактеру сличних. Ту не може глумац пошто пото да лепи бркове и фарба косу. Изнутра то иде“, истакао је Диклић.
© Фото : Фестивал европског филма Палић/Дамир ДујковићБогдан Диклић и Душан Ковачевић на клупи са својим именима
Богдан Диклић и Душан Ковачевић на клупи са својим именима
© Фото : Фестивал европског филма Палић/Дамир Дујковић
Волео бих да играм неког витког
Да га неко данас пита шта би играо, одговорио би му „не знам“.
„Хтео бих да радим добар сценарио, јер сценарио мора да буде добар. Ту све почиње. Ако је сценарио добро написан, онда су добре и партитуре нас глумаца. Е сад неко свира мекше, неко не. Ја то желим“, рекао је Диклић.
И додао у шали: „Волео бих да играм неког витког, јер мислим да је то једини начин да скинем овај суфицит са себе“.
Диклић је јутрос добио клупу са својим именом у парку надомак Палићког језера, коју дели са драмским писцем Душаном Ковачевићем, прошлогодишњим лауреатом награде "Александар Лифка", коме је раније на наслон постављена плочица.