00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Кад ликови из романа одлуче да убију писца
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Очекујем експлозију медаља у атлетици, Ивана није рекла последњу реч
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Навали народе: Украјина на распродаји
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Редитељ Душан Зорић: Успешни људи нису инспиративни

© Tanjug / Владимир ШпорчићДушан Зорић и Матија Глушчевић
Душан Зорић и Матија Глушчевић - Sputnik Србија, 1920, 18.07.2023
Пратите нас
Асоцијација филмских фестивала Србије (АФИФС) најбољим српским филмом прогласила је остварење „Да ли сте видели ову жену“ Душана Зорића и Матије Глушчевића, а најбољим српском мањинском копродукцијом „Снег и медвед“ турске редитељке Селчен Ергун, сапштено је данас на Фестивалу европског филма Палић.
„Мени се свиђа када филм подели људе, свиђа ми се да направим филм за који ће неки рећи да је ужасан, а други ће сматрати да је баш добар. У пракси ти ипак не буде свеједно. Желиш да се људима свиди филм, али очекивали смо подељене реакције“, рекао је данас један од аутора остварења „Да ли сте видели ову жену“ Душан Зорић.

Филм о свим људима који нису имали храбрости

Дебитантски филм Зорића и Глушчевића је прича о средовечној жени Драгињи, која кроз три различита живота покушава да искочи из своје коже, а главну улогу тумачи Ксенија Маринковић.
„Желели смо да уградимо део себе и тражили шта би биле заједничке емоције за нас младе момке и оне старије - да ли уопште постоји разлика. Правили смо филм не само о средовечним женама и мајкама, него о свим љуима који нису имали храбрости или слободе да трагају за собом, а онда су одједном схватили да то морају да ураде“, истакао је Глушчевић.
Филм је до сада приказан на неколико фестивала у свету. Добитник је награде за најбољу режију на Међународном филмском фестивалу у Бангкоку и награде Гран при„Александар Саша Петровић“ на 28. Фестивалу ауторског филма у Београду.

Рад у тандемиу – однос дубоког поверења

О томе како функционишу као редитељско-сценаристички тандем Глушчевић је рекао да није било поделе посла.
„Знали смо од почетка да хоћемо све заједно да радимо, као да радимо сами. Обично људи не могу да раде у пару, а нама то прија. Ми смо у том погледу сродне душе. Забавније је. Водиш дијалог са неким и видиш одмах реакцију да ли је твоја идеја другоме занимљиво. На почетку смо после сваког кадра одлазили у ћошак да се договоримо шта ћемо рећи глумцима, али временом смо разумели шта правимо и осећали смо исте ствари“, рекао је Глушчевић.
© Фото : NON-ALIGNED FILMSкадар из филма „Да ли сте видели ову жену?“
кадар из филма „Да ли сте видели ову жену?“ - Sputnik Србија, 1920, 18.07.2023
кадар из филма „Да ли сте видели ову жену?“
То је, надовезао се Зорић, однос дубоког поверења:
„Ми смо заједно студирали режију на Факултету драмских уметности. На трећој години смо кренули да спремамо кратки филм, као почетак дугометражног, као вежбу на факултету. Тако да се знамо седам-осам година“.

Копање по самом себи

Зорић је рекао да их интересују људи са маргине, који нешто потискују:
„Такви јунаци и јунакиње нас занимају. Људи који су успели нису превише инспиративни“.
Глушчевић је додао да му је важно да лик, који креира, има везе са њим самим:
„Важно ми је да пронађем везу између себе и ликова на филму. Увек је то копање по самом себи. Нисмо сели унапред и договорили се – ево сад смо смислили и направићемо такав филм - него је то био процес који је трајао пет година током кога смо експериментисали, играли се, истраживали и на крају је испало то што је испало“.
Тренутно раде на новом заједничком пројекту који је, како су напоменули, више усмерен ка очевима, а планирају и одвојене пројекте.
Филм „Да ли сте видели ову жену“ имаће специјалну пројекцију и на палићком фестивалу 19. јула у биоскопу „Абазија“.
© Фото : Фестивал европског филма Палић/Дамир ВујковићГости палићког фестивала су и продуценти Милош Ивановић и Андријана Софранић Шућур, који су део турско-немачко-српске копродукције „Снег и медвед”.
Гости палићког фестивала су и продуценти Милош Ивановић и Андријана Софранић Шућур, који су део турско-немачко-српске копродукције „Снег и медвед”. - Sputnik Србија, 1920, 18.07.2023
Гости палићког фестивала су и продуценти Милош Ивановић и Андријана Софранић Шућур, који су део турско-немачко-српске копродукције „Снег и медвед”.

Снег и медвед

Гости палићког фестивала су и продуценти Милош Ивановић и Андријана Софранић Шућур, који су део турско-немачко-српске копродукције „Снег и медвед”.
Дебитанстки филм редитељке Селчен Ергун, чија радња се одвија у руралној Турској, приказан је на овогодишњем Фесту, где је понео награду „Небојша Ђукелић“ за најбољи регионални филм.
У малом, снегом прекривеном, забаченом граду у Турској зима је увек била тешка. Асли је млада медицинска сестра која је ту недавно добила службу. Једне хладне ноћи, човек нестаје и корак по корак, Асли се налази усред вртлога односа моћи, тајни и сумњи.
Ивановић је објаснио да је пројекат филма представљен на програмау „First Film Firts“ који су осмислили и иницирали режисер Стефан Арсенијевић и Гете институт.
„Тада смо упознали редитељку и то је било убрзо након што смо основали фирму, тако да је то први наш финансиран пројекат. Ми смо били дебитанти као и редитељка. И ово је за дебитантски - прилично успешан филм. Све је теже и теже исфинансирати дебитантска остварења“.
Филм је велики успех остварио у Турској, а приказан је и у Котбусу, Торонту, Маракешу. И даље путује и имаће пројекцију и на Палићу.
Награде Асоцијације филмских фестивала Србије, додељене одлуком критичара српске секције ФИПРЕСЦИ, биће уручене вечерас на Летњој позорницина Палићу.
Богдану Диклићу уручена награда Александар Лифка за изузетан допринос европској кинематографији на отварању 30. Фестивала европског филма Палић - Sputnik Србија, 1920, 15.07.2023
КУЛТУРА
Почео 30. Фестивал европског филма Палић: Богдану Диклићу уручена награда „Александар Лифка“
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала