https://sputnikportal.rs/20230718/srpska-kinematografija-u-poslednjih-pet-godina-produkcioni-bunt-debitanti-i-toma-marija-jakovljevic-1158752695.html
Српска кинематографија у последњих пет година: Продукциони бунт, дебитанти и „Тома“
Српска кинематографија у последњих пет година: Продукциони бунт, дебитанти и „Тома“
Sputnik Србија
Када су изашли „Тома“ и „Јужни ветар“ српски филм је био на четвртом месту по гледаности домаћег филма у читавој Европи. 18.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-18T21:22+0200
2023-07-18T21:22+0200
2023-07-18T21:22+0200
култура
култура
филм и серије
фестивал европског филма палић
јужни ветар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/07/1150581179_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_41d0673c1776c496e7646a47de9aa238.jpg
Да српска публика воли да гледа домаћа остварења и да присуствујемо једном продукционом буму у последњих пет година, где су подједнако присутни и комерцијални и уметнички филмови и двадесетогодишњи аутори и ветерани, показује управо објављен „Критички водич кроз српски филм, 2018-2022“ Зорана Јанковића и Ђорђа Бајића.Књига коју је објавио Филмски центар Србије представљена је на Фестивалу европског филма Палић, а један од аутора, филмски критичар Зоран Јанковић за Спутњик примећује да је мање прича о ратним злочинима и наслеђу деведесетих година него раније.Процват независних продукција„Мало се померио тај тематски оквир и оно што је карактерисало овај период јесте процват независних продукција које су некада биле на самом рубу професионалног бављења филмом, као и велики уплив филмова који су настали прекрајањем серија или су касније претворени у серије што је утицало и у естетском смислу да делују мало као продужени пилоти, а не аутохтона филмска дела“.У књизи се могу пронаћи текстови о фестивалским фаворитима („Отац“, „Терет“, „Оаза“, „Хероји радничке класе“, „Келти“, „Шавови“, „Страхиња Бановић“, „Усековање“, „Кристина“...) и најгледанијим српским филмовима у нашим биоскопима (серијал „Јужни ветар“, „Тома“, „Такси блуз“...), али исто тако и о режијама младих аутора у успону насталих са мало новца и пуно креативности („Мој јутарњи смех“, „Ивана Грозна“, „Бандити у потрази за мамом“, „Who the fuck are you“...) и жанровски профилисаним остварењима вреднима гледалачке пажње („Едерлези Рајсинг“, „Вампир“, „Лихвар“...).Продукциони бумИван Велисаваљевић у свом предговору истиче: „Иако се Бајићеви и Јанковићеви текстови фокусирају на појединачне филмове – нарацију, стил, ауторску поетику и тек једним делом на рецепцију – читаоци лако могу стећи увид у потресе и промене који су задесили српски филм у претходних пет година“.Поредећи претходни „Критички водич кроз српски филм 2000-2017“ у коме су обухватили 225 остварења, приказаних током 18 година на фестивалима и у биоскопској дистрибуцији, Јанковић запажа продукциони бум као последицу нових технологија и нових канала приказивања и дистрибуције:Док остварење „Лето када сам научила да летим“ Радивоја Раше Андрића, према речима аутора, истовремено задовољава критеријум гледаности и квалитета, има и вредних остварења која су измакла пажњи публике као што је „Who the fuck are you“ Марине Радмилац са познатим француским глумцем Денијем Леваном у главној улози.Најуспешнији - Тома и ОтацКао комерцијално најуспешније остварење Јанковић наводи филм „Тома“ Драгана Бјелогрлића који је имао више од милион гледалаца, док је фестивалски највећи успех остварио „Отац“ Срдана Голубовића.„Мислим да се полако губи та стигма о комерцијалном филму као нечем мање вредном. 'Тома', 'Јужни ветар', 'Нечиста крв' су довољно квалитетни филмови које може да гледа и неко ко не мари за филмске хитове из наше или неке друге земље. Имамо и један ешалон не нужно комерцијалних филмова које би човек довољно отвореног ума могао да погледа и да му се допадну. 'Келти' Милице Томовић или 'Мој јутарњи смех' Марка Ђорђевића су добар пример уметничког филма у коме може да се ужива“.Од дебитаната до ветеранаКао посебну вредност српске кинематографије Зоран Јанковић истиче чињеницу да имамо ауторе свих генерација – од двадесетогодишњих дебитаната до ветерана.Он наглашава да би требало да се помогне ветеранима и да се склоне неке институционалне препреке како би они могли више да снимају:„Ветерани у нашој кинематографији су значајна имена и потврђени дарови који нису толико упознати са техником продукције филма данас. Филмови су се у њихово време другачије продуцирали, другачије се сакупљао новац. С друге стране треба помоћи и младим ауторима да након успешног или довољно примећеног првог филма што пре дођу до следећег остварења“.Позивајући се на оба критичка водича, Јанковић запажа да у квалитативном смислу дебитанти носе српски филм:„Из године у годину најквалитетнији филмови долазе управо од дебитаната и ствар бива још занимљивија што су дебитанти данас још млађи у односу на оне пре десет година. То показује да српски филм има на коме да остане. Имали смо ове године 'Индиго кристал' - дечко од 25 година је направио биоскопски хит. Ако филм пронађе пут до публике, тај аутор је урадио нешто добро за кинематографију“.Јанковић очекује да ће после продукционог бума доћи до извесне стагнације:„Нисмо ми тржиште где сви гледају све, сви читају све. На пројекцијама филмова који нису велики хитови можемо да се препознамо као на славама, али српски филм има на кога да рачуна. Имамо ауторе и довољно заинтересовану публику и то је здрава основа. А ове године очекујемо још боље филмове“.
https://sputnikportal.rs/20230712/srpski-filmovi-na-palicu-politicka-komedija-ekoloski-dokumentarac-ljubavna-prica-marija-jakovljevic-1158423036.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, филм и серије, фестивал европског филма палић, јужни ветар
култура, филм и серије, фестивал европског филма палић, јужни ветар
Српска кинематографија у последњих пет година: Продукциони бунт, дебитанти и „Тома“
Када су изашли „Тома“ и „Јужни ветар“ српски филм је био на четвртом месту по гледаности домаћег филма у читавој Европи.
Да српска публика воли да гледа домаћа остварења и да присуствујемо једном продукционом буму у последњих пет година, где су подједнако присутни и комерцијални и уметнички филмови и двадесетогодишњи аутори и ветерани, показује управо објављен „Критички водич кроз српски филм, 2018-2022“ Зорана Јанковића и Ђорђа Бајића.
Књига коју је објавио Филмски центар Србије представљена је на
Фестивалу европског филма Палић, а један од аутора, филмски критичар
Зоран Јанковић за Спутњик примећује да је мање прича о ратним злочинима и наслеђу деведесетих година него раније.
Процват независних продукција
„Мало се померио тај тематски оквир и оно што је карактерисало овај период јесте процват независних продукција које су некада биле на самом рубу професионалног бављења филмом, као и велики уплив филмова који су настали прекрајањем серија или су касније претворени у серије што је утицало и у естетском смислу да делују мало као продужени пилоти, а не аутохтона филмска дела“.
У књизи се могу пронаћи текстови о фестивалским фаворитима („Отац“, „Терет“, „Оаза“, „Хероји радничке класе“, „Келти“, „Шавови“, „Страхиња Бановић“, „Усековање“, „Кристина“...) и најгледанијим српским филмовима у нашим биоскопима (серијал „Јужни ветар“, „Тома“, „Такси блуз“...), али исто тако и о режијама младих аутора у успону насталих са мало новца и пуно креативности („Мој јутарњи смех“, „Ивана Грозна“, „Бандити у потрази за мамом“, „Who the fuck are you“...) и жанровски профилисаним остварењима вреднима гледалачке пажње („Едерлези Рајсинг“, „Вампир“, „Лихвар“...).
Иван Велисаваљевић у свом предговору истиче: „Иако се Бајићеви и Јанковићеви текстови фокусирају на појединачне филмове – нарацију, стил, ауторску поетику и тек једним делом на рецепцију – читаоци лако могу стећи увид у потресе и промене који су задесили српски филм у претходних пет година“.
Поредећи претходни „Критички водич кроз српски филм 2000-2017“ у коме су обухватили 225 остварења, приказаних током 18 година на фестивалима и у биоскопској дистрибуцији, Јанковић запажа продукциони бум као последицу нових технологија и нових канала приказивања и дистрибуције:
„Још је мала временска дистанца да бисмо предвидели користи од тога. За сада је добро да се толико снима. Од тих 85 филмова има најмање 20 занимљивих - неких на светском нивоу успелих остварења која могу бити репрезентативни део савременог српског филма. Има наравно промашаја и филмова који можда није требало да буду приказивани изван породичног или пријатељског круга“.
Док остварење
„Лето када сам научила да летим“ Радивоја Раше Андрића, према речима аутора, истовремено задовољава критеријум гледаности и квалитета, има и вредних остварења која су измакла пажњи публике као што је „Who the fuck are you“ Марине Радмилац са познатим француским глумцем Денијем Леваном у главној улози.
Најуспешнији - Тома и Отац
Као комерцијално најуспешније остварење Јанковић наводи филм „Тома“ Драгана Бјелогрлића који је имао више од милион гледалаца, док је фестивалски највећи успех остварио „Отац“ Срдана Голубовића.
„Мислим да се полако губи та стигма о комерцијалном филму као нечем мање вредном. 'Тома', 'Јужни ветар', 'Нечиста крв' су довољно квалитетни филмови које може да гледа и неко ко не мари за филмске хитове из наше или неке друге земље. Имамо и један ешалон не нужно комерцијалних филмова које би човек довољно отвореног ума могао да погледа и да му се допадну. 'Келти' Милице Томовић или 'Мој јутарњи смех' Марка Ђорђевића су добар пример уметничког филма у коме може да се ужива“.
Од дебитаната до ветерана
Као посебну вредност српске кинематографије Зоран Јанковић истиче чињеницу да имамо ауторе свих генерација – од двадесетогодишњих дебитаната до ветерана.
Он наглашава да би требало да се помогне ветеранима и да се склоне неке институционалне препреке како би они могли више да снимају:
„Ветерани у нашој кинематографији су значајна имена и потврђени дарови који нису толико упознати са техником продукције филма данас. Филмови су се у њихово време другачије продуцирали, другачије се сакупљао новац. С друге стране треба помоћи и младим ауторима да након успешног или довољно примећеног првог филма што пре дођу до следећег остварења“.
Позивајући се на оба критичка водича, Јанковић запажа да у квалитативном смислу дебитанти носе српски филм:
„Из године у годину најквалитетнији филмови долазе управо од дебитаната и ствар бива још занимљивија што су дебитанти данас још млађи у односу на оне пре десет година. То показује да српски филм има на коме да остане. Имали смо ове године 'Индиго кристал' - дечко од 25 година је направио биоскопски хит. Ако филм пронађе пут до публике, тај аутор је урадио нешто добро за кинематографију“.
Јанковић очекује да ће после продукционог бума доћи до извесне стагнације:
„Нисмо ми тржиште где сви гледају све, сви читају све. На пројекцијама филмова који нису велики хитови можемо да се препознамо као на славама, али српски филм има на кога да рачуна. Имамо ауторе и довољно заинтересовану публику и то је здрава основа. А ове године очекујемо још боље филмове“.
