Супротне изјаве Монтгомерија и Хила о Куртију – коме да верујемо
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Супротне изјаве о Аљбину Куртију садашњег и бившег америчког амбасадора последица су тога што Монтгомери као бивши може да каже оно што мисли, док Хил као актуелни нема своје мишљење већ само спроводи званичну „накарадну и циничну“ политику САД, сматра политиколог Александар Павић.
Актулени и бивши амбасадор Сједињених Држава у Србији Кристофер Хил и Вилијам Монтгомери истог дана су дали дијаметрално супротне изјаве о ситуацији у Србији, односно понашању премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија.
Хил није желео да коментарише недавну посету Куртија Северној Македонији, која је мимо званичних протокола протекла уз истицања заставе и симбола „Велике Албаније“, рекавши само да Београд и Приштина сва питања треба да решавају кроз Бриселски дијалог. Монтгомери је, са друге стране, оценио да Курти представља главну претњу за мир на Балкану, уз опаску да му је највећа жеља да испровоцира Србију да пошаље војску на Косово.
Монтгомери говори шта мисли, Хил нема своје мишљење
Према политикологу Александру Павићу, најважнији моменат зашто су Хил и Монтгомери дали дијаметрално супротне изјаве је то што је један бивши а други је садашњи амбасадор. Бивши амбасадор више није обавезан да спроводи ничију политику, он је практично слободан човек и зато многи бивши кад изађу из обавеза почињу да говоре шта стварно мисле, каже Павић за Спутњик.
С друге стране, Хил је сада потпуно човек система и спроводи једну политику и то што каже није његово лично мишљење, додаје Павић. Осим тога, постоји разлика и у личностима између Хила и Монтгомерија зато што не може свако да спроводи овакву „накарадну, циничну и злочиначку политику какву Америка сад спроводи“.
Човек од интегритета и људи без обзира
Тако да, сматра Павић, практично више није остало пристојних људи у америчкој дипломатији.
„Они који су ту остали спроводе буквално хегемонистичку, злочиначку политику не само према нама, него и широм света. То је посебан сој људи и од њих не можемо да очекујемо ништа добро. А има људи који су једноставно отишли у пензију и којима не би пало на памет да буду део тога. Мислим да би Монтгомери или неко као Монтгомери и данас могао да профитира на друге начине, не као амбасадор али да има неку своју невладину организацију или да помогне себи у неком бизнису али да настави да понавља ту партијску линију која се сад спроводи из Беле куће или Стејт департмента. Могао би, али очигледно је да он има бар минимум интегритета.“
А тај минимум интегритета, уверен је Павић, немају Кристофер Хил, Викторија Нуланд, Габријел Ескобар, Џејмс О'Брајан или Џејмс Рубин, бивши муже Кристијне Аманпур, јер то су људи без икаквог обзира, спремни да буду део нечега што је потпуно накарадно.
Павић истиче да се Монтгомери и раније од таквих издвајао чак и кад је био амбасадор јер ипак је код њега постојала нека доза личног интегритета која је ишчезла из свакога ко данас ради за Стејт Департмент.
Иако је Вилијам Монтгомери био амбасадор САД у Србији за време председничког мандата Буша Млађег, био је и раније ангажован као дипломата на Балкану још у време Клинтонове администрације.
Пристојни Монтгомери наспрам Холбрука
И током деведесетих година, за време Клинтонове администрације се издвајао од осталих америчких дипломата по томе што је ипак био пристојан човек у свом опхођењу, „много пристојнији од Холбрука и поготово Холбруковог наследника Корнблума“, истиче Павић.
„Једноставно, Монтгомери то није био. Лично сам имао прилику да будем неколико пута на састанцима с њим док сам био у Републици Српској и нико од нас није имао замерке на његово понашање. И тад се видело да он има неког личног интегритета. Наравно, какву је он политику спроводио док је био амбасадор то је нешто друго, то је друга администрација, али опет, он више није део тога али могао би да буде јер знамо многе пензионисане дипломате који се и даље понашају као да нису пензионисани, тако да и даље служе интересима ове 'неокон' дубоке државе и профитирају на разне друге начине.“
И Монтгомери је могао профитирати кроз ангажовање у некој од компанија војно-индустријског комплекса или тзв. америчких невладиних организација, али он то не ради тако да је очигледно да има више интегритета него што га има Хил, наглашава Павић.
Кад дипломата умирује савест
Монтгомери није први дипломата који по силаску са функције говори о стварима какве јесу а не какве би требало да буду за онога ко их је поставио, у шта смо се уверили још деведесетих. Павић подсећа на мемоаре британског дипломате Дејвида Овена, па чак и „заборављеног аса“ Карла Билта који се по силаску са функција повремено јави не би ли нас извео на „прави пут“.
Међутим, Билт је био објективнији у својим мемоарима у делу везаном за БиХ и навео је да је око Сребренице око 4.000 муслимана страдало у борбама што показује да се тамо није десио никакав геноцид, додаје Павић. Он је то изнео, а није морао, док су други једноставно папагајски понављали званичну хашку лаж, истиче Павић.
„На крају крајева, постоји стара изрека: Дипломата је неко ко вешто лаже за своју земљу. Једноставно, већина њих тако схвата свој посао, а они који имају савест кад престану то да раде онда кажу како стварно јесте или бар мало покушавају да поправе утисак или умире своју савест. Е сад, да ли Монтгомери умирује своју савест то не могу да кажем у име њега, али кажем, не чуди ме то од Монтгомерија јер сматрам да је он био један од тих из те старије америчке гарде који су још имали неки лични интегритет, за разлику од овог новог таласа америчких дипломата за које не могу да кажем апсолутно ништа добро. Јер, опет понављам, мораш да будеш специфична личност да би могао да спроводиш и заступаш овакву злочиначку политику коју Америка спроводи широм света“, закључио је Павић.
