Ово је историјски тренутак: Званично почиње „бриксизација“ света и велики заокрет
© Sputnik / Grigory Sysoev
/ Пратите нас
Ретко када људи присуствују промени историје, а оно што се догодило на самиту БРИКС и одлука о проширењу те организације на још шест земаља је управо то. Све јако подсећа на ентузијазам и оптимизам који су владали у време када се формирао Покрет несврстаних. Тако да би се слободно могло рећи да присуствујемо “бриксизацији” света.
Овако новинар и спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић коментарише одлуку чланица БРИКС да у чланство позову Аргентину, Египат, Иран, Етиопију, Уједињене Арапске Емирате и Саудијску Арабију.
Бриксизација света – подстицај мултиполарности
Коркоделовића, како каже, атмосфера подсећа на време Бандуншке конференције из 1955. и прве конференције Покрета несврстаних одржане у Београду 1961. наш саговорник напомиње да и неки руски теоретичари проширење БРИКС-а називају „новом несврстаношћу“.
„Што се бројева тиче, садашњи БДП пет чланица БРИКС био је између 26 и 27 одсто укупног глобалног БДП. сада ће он, према рачуници бразилских економиста, скочити на 37 одсто. Онда можемо да замислимо колико ће то скочити у наредним годинама, јер земље које су примљене су земље у развоју, земље попут Саудијске Арабије или УАЕ имају већ солидно развијене привреде које теже даљем развоју“, истиче Коркоделовић.
С друге стране, структура чланица је, додаје он, повољна – неке су, попут Етиопије многољудне и имају младо становништво. Уз Русију, Саудијску Арабију, УАЕ и Иран практично се две трећине нафтних резерви и резерви гаса налази у оквиру држава чланица БРИКС.
Коркоделовић подсећа на завршни говор руског председника Владимира Путина, који је рекао да ће се човечанство и у будућности ослањати на нафту и гас као главне енергенте, као и на говор кинеског председника Си Ђинпинга да охрабрује што је велики број земаља показао интересовање за чланство у БРИКС.
Укупно је око четрдесет земаља показало интересовање за чланство у организацији, а формални захтев поднеле су 23 земље.
„Чињеница је да је ово један велики подстицај политици мултиполарности и да ће се Запад, та „златна милијарда“, свим силама борити и ометати процес проширења“, констатује наш саговорник.
Над опасностима проширења превладала је свеопшта корист
Оно што се наводи као опасност од проширења јесте да би пребрзи пријем нових чланица створио некохерентну организацију у којој би велики број чланица пре ослабио, него што би ојачао блок. Тих опасности су, према Коркоделовићевим речима свесни и лидери БРИКС и отуда се организација и није ширила од 2010.
Међутим, сада су чланице БРИКС постале Саудијска Арабија, УАЕ и Иран, и да би се у оквиру таквог форума водио дијалог, како би дошло до помирења и сарадње.
За сада то у случају Саудијске Арабије, Емирата и Ирана, захваљујући кинеском посредовању јако добро функционише, каже Коркоделовић.
„Опасности постоје, међутим, преовлађује корист, преовлађује ентузијазам и жеља 40 земаља да уђу у пројекат мултиполарности који значи мање притисака са Запада, мању изложеност санкцијама, мању претњу државним ударима, јер БРИКС има широко поље сарадње. Поред трговине, културе, образовања он има и безбедносно поље сарадње“, констатује Коркоделовић.
У чланство примљене најзначајније регионалне силе
Принцип равномерне географске распрострањености, које су чланице БРИКС-а узеле као критеријум проширења, према Коркоделовићевом мишљењу је логичан.
Наш саговорник се позива на руског економисту Јарослава Лисоволика, кога називају „гуру БРИКС-а“. Он је до у танчине разрадио идеју географске распрострањености, али и природне упућености једне земље на другу. Тако су Индија и Бразил, заједно са Јужном Африком, још пре БРИКС тесно сарађивали. Са друге стране, још од ере Бориса Јељцина, Русија и Кина имале су солидну сарадњу, тако да су се, како каже, коцкице поклопиле.
Свака од земаља која је, на неки начин, најистакнутија у региону, повлачи за собом земље суседе, а потом и шири регион. Тако је било и у случају Јужне Африке.
„Јужна Африка, својим чланством у БРИКС-у зрачила је по читавом континенту. Сада су додате две велике, значајне чланице из Африке – Етиопија са истока континента, док је север Африке покривен са Египтом. Кандидат је био и Алжир, али се процењује да је Египат као највећа арапска држава добио предност у овом тренутку“, истиче Коркоделовић.
Исти принцип важи и за Аргентину, која је, сматра наш саговорник, изабрана зато што се ради о једној од највећих латиноамеричких држава. У Латинској Америци иначе влада велико интересовање за чланство у БРИКС – међу потенцијалним чланицама налазе се Куба, Венецуела, Никарагва, Хондурас.
Ипак, како Коркоделовић каже, позив Аргентини да се придружи организацији помало је чудан, с обзиром на политичку и економску кризу кроз коју ова држава пролази. Инфлација у Аргентини премашила је 100 одсто, а очекују је ускоро и председнички избори.
„Стара влада председника Фернандеса још прошле године, на пекиншком самиту, поднела је захтев за пријем у БРИКС, заједно са Ираном, међутим, прилике у Аргентини биле су тада потпуно другачије и економска криза није отишла толико далеко, мада је Аргентина од 2000. у сталној кризи и под сталним је притиском ММФ и америчких банкара. Опет, да је нека друга латиноамеричка земља изабрана, попут Венецуеле или Кубе, питање је колико оне у овом тренутку могу да допринесу БРИКС“, коментарише Коркоделовић.
Према његовим речима, веома је битно да је Иран позван да се учлани – то је, како каже, многољудна земља, посебна цивилизација, која је под западним санкцијама око четири деценије – сада Иран у оквиру БРИКС-а кида ланце санкција.
Дедорализација ће бити дуг, али незаустављив процес
Дедоларизација је велико питање, које није потпуно разјашњено и остављено је да се разматра, каже Коркоделовић одговарајући на питање како ће пријем нових чланица утицати на дедоларизацију светске трговине.
Ради се о сложеном питању, додаје он, и подсећа да је замена Фунте стерлинга Доларом био процес који је трајао од краја Првог светског рата до Суецке кризе из 1956.
„Долар још обухвата више од педесет одсто свих трговинских размена. Још је више присутнији у берзама и обвезницама. То је један од најосетљивијих сегмената светске привреде“, објашњава Коркоделовић.
Питање дедоларизације ће, додаје он, потрајати, с тим што је видљиво да све више земаља у свету прелази на билатералне или вишестране договоре о плаћању у националним валутама.
„То је нешто што је извесније и што утиче на дедоларизацију. Али, замена долара, нека је чак и нагла, револуционарна, страховито би погодила светску привреду и тог су свесни сви, нарочито Кина, Индија и Бразил. Нарочито Кина и Индија настоје да дедоларизација буде природан процес који ће трајати“, каже Коркоделовић.
