Невероватно чак и за Хрватску: Шаљу језиву поруку Србима које су већ протерали – повратка вам нема!
© AFP 2023 / ANTHONY WALLACE Хапшење - илустрација
© AFP 2023 / ANTHONY WALLACE
Пратите нас
Осуда на казну затвора Милене Борјан у Хрватској због изношења става на друштвеној мрежи и привржености Српској Крајини само је порука Србима да рачунају са тим да им повратка тамо нема, каже за Спутњик секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.
Недуго после хапшења и осуде крајишког певача Рајка Лалића због песама које пева, ухапшена је и крајишка Српкиња Милена Борјан зато што је на једној од друштвених мрежа исказала приврженост Крајини.
Она је ухапшена у својој кући у селу Плавно код Книна где је дошла из Србије, а Општински суд у Шибенику ју је осудио на 15 дана затвора.
Демокрација на хрватски начин
„Сваки коментар је готово сувишан. Просто је невероватно да у овом времену које се сматра врменом демократије и слободе нека држава може тако да функционише и тако кажњава такорећи своје суграђане српске националности. Јер је реч о Србима који су живели на тим просторима и који су протерани. И то је само порука да им, нажалост, повратка тамо више нема", каже Будимир.
Невероватно је, додаје он, да земља која је чланица ЕУ на такав начин реагује према својим сународницима.
„Просто би се човек питао шта је са онима који певају усташке песме, а таквих у Хрватској има толико да читав стадион пева. Значи ли то да би готово цела Хрватска морала да буде затворена ако би иста мерила била примењена. Просто је невереоватно да се у овом времену и на овај начин реагује, наводи наш саговорник.
По оцени Будимира, нажалост, нема начина да се против тога бори.
Србија, каже, може преко институција, министарства спољних послова или неких других да упућује неке ноте, или апеле, али да може нешто тиме да учини - тешко. Још је трагичнија ситуација да је Удружење породица несталих, пре неки дан, обележавајући међународни дан несталих, констатовало да се на том плану готово више ништа не ради.
Док Србе потпуно не избришу
© AFP 2023 / DRAGAN MILOVANOVICИз Српске Крајине Хрвати су протерали 220.000 Срба, на идућем попсу их више неће бити
Из Српске Крајине Хрвати су протерали 220.000 Срба, на идућем попсу их више неће бити
© AFP 2023 / DRAGAN MILOVANOVIC
Будимир подсећа да је од прогона Срба из Хрватске прошло готово три деценије и да је план Хрватске да она буде очишћена од Срба практично остварен. По последњем попису из 2021. године Срба је 3,2 посто или 124.000 и то старије популације, што указује да на следећем попису Срба готово неће ни бити.
Директор Документационо информационог центра „Веритас“, некадашњи судија Саво Штрбац за Спутњик каже да је само у овој години до сада од истог прекршајног суда у Шибенику осуђено пет особа због онога што су објавили на Фејсбуку, а до сада укупно седам.
Он објашњава и по ком основу.
„То је закон о прекршајима против јавног реда и мира по коме ко крши јавни ред и мир певањем, емитовањем музике, ношењем симбола и слика који су увредљиви казниће се толико и толико. Хрвати су тек у мају ове године изменили тај закон који је донет још пре 40 година у време СФРЈ тако што су 26 пута повећали новчанре казне, док је затворска је остала иста до месец дана.“
Сада су оне од 700 до 4000 евра, а Сабор је наводно закон променио да би драстично повећао казне како би сузбили коришћење устачких симбола.
Закон због Срба
У старту се, наравно, знало да је то, како каже Штрбац, било уперено против Срба и њихових симбола – Републике Српске Крајине. О томе сведочи податак да ниједан Хрват није на основу тога осуђен.
„Ја сам ноћас листао да видим, јер се све ово се објављује на службеним страницама шибенско-книнске полицијске управе, не би ли нашао неког Хрвата који су сад када је било обележавање годишњице Олује у Книну, ишли кроз град и викали „За дом спремни“, и остале усташке поздраве. Нигде нисам наишао да је против њих поднета прекршајна или кривична пријава“, указује наш саговорник.
На питање, имају ли људи могућност да се на такву пресуду жале, он каже да је све тако скројено да је она просто беспредметна и објашњава како то функционише.
Чему жалба
Дође Срби на хрватску границу из Србији, илиодакле год, један од њих је стигао из Чикага, сви су рођени у Хрватској, сви имају двојно држављанство. На граници их евидентира посебна служба МУП и одмах прате шта они каче на друштвене мреже. Пусте те људе који дођу кући да преноће, дан, два, три и онда долази полиција код њих, која их приводи по налогу неке службе, или суда.
„Када дођу у полицију онда им направе прекршајну пријаву, преноће обично једну ноћ у полицијском притвору и сутра буду одведени код судије за прекршаје. Он их по кратком поступку саслуша, све верује полицији и изриче им пресуду, којом им утврђује казну затвора у којој се каже – жалба против пресуде не одлаже њено извршење“, прецизира некадашњи судија.
© Depositphotos.com / AndreyPopovКад објава на друштвеној мрежи, по процени судије, увреди Хрвате онда Србин одмах иде у затвор, док им усташки поздрав За дом спремни ни најмање не смета
Кад објава на друштвеној мрежи, по процени судије, увреди Хрвате онда Србин одмах иде у затвор, док им усташки поздрав За дом спремни ни најмање не смета
© Depositphotos.com / AndreyPopov
Дакле, жалио се или не, остајеш одмах у затвору. Људи са којима је Штрбац контактирао и питао их што се нису жалили били су јасни - што ћу се жалити, па када ћу онда изићи!? Ја једва чекам да побегнем из затвора и из Хрватске, пренео је наш саговорник.
А о каквом је апсурду реч најбоље сведочи случај једног од њих који је на Фејсбук „окачио“ слику Драже Михаиловића објављену у познатом америчком часопису „Тајм" 1942. године, каже наш саговорник.
Хрвате дакле вређа Дражина слика, али усташки поздрав За дом спремни никога не вређа. То што величају Павелића и усташтво и то што Томпсон пева, а већина томе аплаудира, то, како каже, не изазива повреду националних осећаја Срба јер се ваљда руководе логиком да тамо њих више ни нема.
Милена Борјан је у затвору због слављења Републике Српске Крајине за коју Хрвати кажу да је непостојећа творевина. То што она није била међународно призната, међутим, не значи и да није постојала. И те како јесте и то неколико година. Због ње се, како каже Штрбац, и водио рат.