https://sputnikportal.rs/20230907/niti-evropska-unija-zna-kuda-ide-niti-srbiju-vidi-u-svom-clanstvu--radjaju-se-nove-nade-video-1160927870.html
Нити Европска унија зна куда иде нити Србију види у свом чланству – рађају се нове наде /видео/
Нити Европска унија зна куда иде нити Србију види у свом чланству – рађају се нове наде /видео/
Sputnik Србија
Подршка Европској унији у Србији пада не зато што неко води кампању против ње, већ зато што не знамо где идемо и да ли ћемо тамо икад стићи, а верујем да... 07.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-07T21:28+0200
2023-09-07T21:28+0200
2024-04-29T16:02+0200
србија
србија
србија – политика
европска унија (еу)
русија
сад
немачка
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/06/1137114447_0:321:3070:2048_1920x0_80_0_0_694963d78b17bfe4c7456e0965cd0ed7.jpg
Нови круг разговора о пријему нових чланица у Унију покренуо је председник Европског савета Шарл Мишел који је на форуму на Бледу поручио да је проширење ЕУ на Балкан до 2030. реалан, мада амбициозан циљ. Пар дана касније високи представник Жозеп Борељ је на неформалном састанку шефова дипломатије ЕУ изразио уверење да треба бити спреман на проширење којим би се ЕУ придодало још 10 нових чланица.Нереално очекивати проширење ЕУКад је реч о Србији, сматра политиког Дејан Вук Станковић, Европљани могу да нас узму у разматрање само како би спречили да овде други остваре утицај.„А што се тиче саме ЕУ, док они не редефинишу своју процедуру одлучивања унутар саме ЕУ и док се не промени расположење било политичке елите, било јавности према политици проширења није реално то очекивати. Такође, руско-украјински сукоб је централно питање не само Европе и света и док то не добије свој епилог није реално очекивати оно што прича Шарл Мишел“, верује Станковић.Ни у којој варијанти нема проширења ЕУ, ни у којој варијанти нас неће примити, али то не значи да не треба да идемо тим путем, слаже се Деђански, док Станковић објашњава да је разлог за истрајавање на европском путу Србије то што је она окружена земљама Уније.Зато је психолошки то разумљиво али, како истиче, кад водите државу морате да правите и пакт са ђаволом да бисте могли да опстанете.„Колико је то могуће, то је питање и за Запад. Да ли ће ти негативни ставови о Србима бити толико укорењени да ће ризиковати да овде направе антагонизовану државу и место где ће други ширити свој утицај - то је ствар и њихових геополитичара. Они су са буџетом понижавања Србије отишли јако далеко: траже од вас да постанете малтене нацисти с краја 20. века не би ли се извршила неутрализација јединственог положаја нацистичке Немачке у историји. И то се врло свесно гура“, упозорава Станковић.Циничан избор посредника у дијалогуНа подсећање да ЕУ тражи од Србије и да се зарад чланства одрекне дела територије, а притом тврди да је као посредник у дијалогу Београда и Приштине статусно неутрална, он констатује да нико ко је учествовао у бомбардовању Србије није статусно неутралан.„То што Шпанија из својих разлога неће да призна сецесију као принцип стварања нових држава то је њено право које нама одговара, али они су својим радњама допринели томе да Косово буде независно. Чак је неко циничан у Берину и Вашингтону смислио да специјални изасланик за решавање косовско-српских проблема буде Мирослав Лајчак чија земља неће да призна независност Косова и да некадашњи шеф дипломатије Шпаније Жозеп Борељ који је у свим форумима ЕУ причао против сецесије буде високи представник", каже Станковић уз оцену да и Лајчак и Борељ сада раде на томе да Косово постане независно.Та симболика, по његовом мишљењу, уопште није наивна, нити су ти људи случајно изабрани - они су изабрани као порука Србији: вама ће руке завртати они који су раније били против тога.А зна ли ЕУ уопште какав Балкан хоће и да ли је кључна ствар у политици ЕУ према овом региону да постане русофобан? Станковић истиче да је Бриселу битно само да Србија постане русофобна јер им је то симболички важно.Балансирати док се ситуација у свету не промениДеђански сматра да у таквој ситуацији Србија може да иде ка ЕУ само тако што неће пристајати на оно што јој не одговара и да тако настави док се ситуација у свету не промени.„Поента у овим временима је балансирати. А то је тешко и нема лаких решења. Јер у Србији имамо прозападну страну која каже – треба само да послушамо и све ће бити у реду. Слушали смо 12 година па ништа. А онда имамо десничаре који кажу - треба сад заоштрити. Али онда следеће године нема плата. Балансирање и јесте да држимо нос изнад воде док се ситуација не реши. Не решавамо ми ситуацију, само треба да предвиђамо, политичко руководство треба да предвиђа – да ли је боље да се сврстамо на једну страну. И ту мора да се узме у обзир неколико ствари: како ће се понашати народ, друго, да ли ћемо ако се окрене прича пасти опет на дно. Ту треба да будемо политички визионари“, поручује политиколог.
https://sputnikportal.rs/20230825/srbija-dobila-ponudu---da-prestane-da-postoji-video-1160321407.html
србија
сад
немачка
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија, србија – политика, европска унија (еу), русија, сад, немачка, украјина
србија, србија – политика, европска унија (еу), русија, сад, немачка, украјина
Нити Европска унија зна куда иде нити Србију види у свом чланству – рађају се нове наде /видео/
21:28 07.09.2023 (Освежено: 16:02 29.04.2024) Подршка Европској унији у Србији пада не зато што неко води кампању против ње, већ зато што не знамо где идемо и да ли ћемо тамо икад стићи, а верујем да нећемо, кратка је оцена политичког аналитичара Стевице Деђанског поводом полемика о могућем проширењу ЕУ.
Нови круг разговора о пријему нових чланица у Унију покренуо је председник Европског савета Шарл Мишел који је на форуму на Бледу поручио да је проширење ЕУ на Балкан до 2030. реалан, мада амбициозан циљ. Пар дана касније високи представник Жозеп Борељ је на неформалном састанку шефова дипломатије ЕУ изразио уверење да треба бити спреман на проширење којим би се ЕУ придодало још 10 нових чланица.
Нереално очекивати проширење ЕУ
Кад је реч о Србији, сматра политиког Дејан Вук Станковић, Европљани могу да нас узму у разматрање само како би спречили да овде други остваре утицај.
„А што се тиче саме ЕУ, док они не редефинишу своју процедуру одлучивања унутар саме ЕУ и док се не промени расположење било политичке елите, било јавности према политици проширења није реално то очекивати. Такође,
руско-украјински сукоб је централно питање не само Европе и света и док то не добије свој епилог није реално очекивати оно што прича Шарл Мишел“, верује Станковић.
Ни у којој варијанти нема проширења ЕУ, ни у којој варијанти нас неће примити, али то не значи да не треба да идемо тим путем, слаже се Деђански, док Станковић објашњава да је разлог за истрајавање на европском путу Србије то што је она окружена земљама Уније.
„Неће они нас да приме, али ми немамо где да одемо. Било би сјајно да ми као Русија можемо да имамо и европску и азијску димензију“, додаје он и подсећа да се појавио и БРИКС као опција, а мада није јасно шта би Србија радила са земљама тог блока, то је лепа идеја после фрустрација које је Запад приређивао Србији последњих 30 година.
Зато је психолошки то разумљиво али, како истиче, кад водите државу морате да правите и пакт са ђаволом да бисте могли да опстанете.
„Колико је то могуће, то је питање и за Запад. Да ли ће ти негативни ставови о Србима бити толико укорењени да ће ризиковати да овде направе антагонизовану државу и место где ће други ширити свој утицај - то је ствар и њихових геополитичара. Они су са буџетом понижавања Србије отишли јако далеко: траже од вас да постанете малтене нацисти с краја 20. века не би ли се извршила неутрализација јединственог положаја нацистичке Немачке у историји. И то се врло свесно гура“, упозорава Станковић.
Циничан избор посредника у дијалогу
На подсећање да ЕУ тражи од Србије и да се зарад чланства одрекне дела територије, а притом тврди да је као посредник у дијалогу Београда и Приштине статусно неутрална, он констатује да нико ко је учествовао у бомбардовању Србије није статусно неутралан.
„То што Шпанија из својих разлога неће да призна сецесију као принцип стварања нових држава то је њено право које нама одговара, али они су својим радњама допринели томе да Косово буде независно. Чак је неко циничан у
Берину и В
ашингтону смислио да специјални изасланик за решавање косовско-српских проблема буде
Мирослав Лајчак чија земља неће да призна независност Косова и да некадашњи шеф дипломатије Шпаније Жозеп Борељ који је у свим форумима ЕУ причао против сецесије буде високи представник", каже Станковић уз оцену да и Лајчак и Борељ сада раде на томе да Косово постане независно.
Та симболика, по његовом мишљењу, уопште није наивна, нити су ти људи случајно изабрани - они су изабрани као порука Србији: вама ће руке завртати они који су раније били против тога.
А зна ли ЕУ уопште какав Балкан хоће и да ли је кључна ствар у политици ЕУ према овом региону да постане русофобан? Станковић истиче да је Бриселу битно само да Србија постане русофобна јер им је то симболички важно.
„Битно им је да Србија стане уз њих јер до сада је Србија држала позицију која је неутрална и штрчала је. Није једноставно бити изузет из те политике која по неком војном принципу каже – мораш то да урадиш. Они који данас воде спољну политику западног света функционишу по принципу „нареди – уради“. И заиста сви је спроводе не питајући за своје интересе“, објашњава наш саговорник.
Балансирати док се ситуација у свету не промени
Деђански сматра да у таквој ситуацији Србија може да иде ка ЕУ само тако што неће пристајати на оно што јој не одговара и да тако настави док се ситуација у свету не промени.
„Поента у овим временима је балансирати. А то је тешко и нема лаких решења. Јер у Србији имамо прозападну страну која каже – треба само да послушамо и све ће бити у реду. Слушали смо 12 година па ништа. А онда имамо десничаре који кажу - треба сад заоштрити. Али онда следеће године нема плата. Балансирање и јесте да држимо нос изнад воде док се ситуација не реши. Не решавамо ми ситуацију, само треба да предвиђамо, политичко руководство треба да предвиђа – да ли је боље да се сврстамо на једну страну. И ту мора да се узме у обзир неколико ствари: како ће се понашати народ, друго, да ли ћемо ако се окрене прича пасти опет на дно. Ту треба да будемо политички визионари“, поручује политиколог.
