https://sputnikportal.rs/20230921/pasinjan-necu-podneti-ostavku-1161520279.html
Пашињан: Нећу поднети оставку
Пашињан: Нећу поднети оставку
Sputnik Србија
Ни под којим околностима нећу дати оставку, изјавио је премијер Јерменије Никола Пашињан на састанку са сарадницима који је организован услед догађаја у... 21.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-21T09:35+0200
2023-09-21T09:35+0200
2023-09-21T09:35+0200
свет
свет
свет – политика
јерменија
никол пашињан
нагорно карабах
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/16/1156034760_0:144:3127:1903_1920x0_80_0_0_5587e368b4ee550fb22e39652f6be63e.jpg
У чланку се тврди да је, вероватно, зато полиција применила силу и шок-бомбе против демонстраната.Јерменска полиција је ухапсила 30 људи који су јуче учествовали у демонстрацијама у Јеревану и тражили оставку премијера Пашињана, а сукоб се догодио испред зграде јерменске Владе у центру Јеревана.Сукоби су почели када је група демонстраната на полицију и зграду Владе бацила камење, флаше и јаја. На митингу је опозиција Јерменије саопштила да ће се формирати Национални комитет који ће координисати акције како би премијер Пашињан и његова влада отишли са власти.Министарство одбране Азербејџана у уторак је саопштило да је Баку покренуо антитерористичку операцију локалног карактера у Нагорно Карабаху ради успостављања уставног поретка. Уз посредовање руских миротвораца, власти Нагорно Карабаха су у среду 20. септембра прихватиле предлог о прекиду ватре од 11 сати, саопштиле су власти непризнате републике. Министарство одбране Русије потврдило је да су Азербејџан и Карабах договорили потпуни прекид ватре.Сукоб у Нагорно КарабахуНагорно-Карабах је регион у Закавказју који је дуго времена предмет територијалног спора између Јерменије и Азербејџана. Већину становништва у Нагорно-Карабаху чине Јермени. Регион је 1923. године добио статус аутономне области у саставу Азербејџанске Социјалистичке Совјетске Републике. Године 1988. појавио се покрет за уједињење с Јерменијом, а 2. септембра 1991. године проглашена је независност од Азербејџана и име промењено у Нагорно-Карабахску републику. Од 1992. До 1994. године Азербејџан је покушавао да стави самопроглашену републику под своју контролу. Реч је о правим војним акцијама током којих је погинуло до 30.000 људи. Две стране су 1994. године постигле договор о прекиду ватре, али статус републике није био решен. Крајем септембра 2020. године у Нагорно-Карабаху су обновљене борбе. У ноћи 10. новембра Азербејџан и Јерменија су уз подршку Москве постигли договор да се у потпуности обустави ватра, да снаге остану на положајима које су заузеле и да се изврши размена заробљеника и тела погинулих. У региону, укључујући Лачински коридор, распоредили су се руски мировњаци.Прошле године Јереван и Баку су уз посредовање Русије, САД и ЕУ почели преговоре о будућем мировном споразуму.Претходно, крајем маја 2023. године, Пашињан је изјавио да његова земља признаје суверенитет Азербејџана заједно са територијом Карабаха, у укупној површини од 86,6 хиљада квадратних километара. Азербејџански лидер Илхам Алијев изјавио је да Баку и Јереван могу да потпишу мировни споразум у најскорије време, уколико Јереван не промени свој став.Руски председник Владимир Путин је на седници Источног економског форума изјавио да је јерменско руководство, заправо, признало суверенитет Азербејџана над Нагорно Карабахом. Председник је истакао да то није била одлука Русије, већ одлука јерменских власти. Истовремено, он је саопштио да је у контакту са Пашињаном и да нема проблема у комуникацији.
јерменија
нагорно карабах
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, јерменија, никол пашињан, нагорно карабах
свет, свет – политика, јерменија, никол пашињан, нагорно карабах
Пашињан: Нећу поднети оставку
Ни под којим околностима нећу дати оставку, изјавио је премијер Јерменије Никола Пашињан на састанку са сарадницима који је организован услед догађаја у Нагорно Карабаху, пише лист „Грапарак“.
„Када су хиљаде грађана протестовале на тргу Република, тражећи оставку Пашињана, Никол Пашињан је сакупио узак круг представника партије ‘Грађански договор’. Он је индиректно дао до знања својим сарадницима да неће предати власт ни под којим околностима и да ће је задржати по сваку цену“, пише лист.
У чланку се тврди да је, вероватно, зато полиција применила силу и шок-бомбе против демонстраната.
Јерменска полиција је ухапсила 30 људи који су јуче учествовали у демонстрацијама у Јеревану и тражили оставку премијера Пашињана, а сукоб се догодио испред зграде јерменске Владе у центру Јеревана.
Сукоби су почели када је група демонстраната на полицију и зграду Владе бацила камење, флаше и јаја. На митингу је опозиција Јерменије саопштила да ће се формирати Национални комитет који ће координисати акције како би премијер Пашињан и његова влада отишли са власти.
Министарство одбране Азербејџана у уторак је саопштило да је
Баку покренуо антитерористичку операцију локалног карактера у Нагорно Карабаху ради успостављања уставног поретка. Уз посредовање руских миротвораца, власти Нагорно Карабаха су у среду 20. септембра
прихватиле предлог о прекиду ватре од 11 сати, саопштиле су власти непризнате републике. Министарство одбране Русије потврдило је да су Азербејџан и Карабах договорили потпуни прекид ватре.
Нагорно-Карабах је регион у Закавказју који је дуго времена предмет територијалног спора између Јерменије и Азербејџана. Већину становништва у Нагорно-Карабаху чине Јермени. Регион је 1923. године добио статус аутономне области у саставу Азербејџанске Социјалистичке Совјетске Републике. Године 1988. појавио се покрет за уједињење с Јерменијом, а 2. септембра 1991. године проглашена је независност од Азербејџана и име промењено у Нагорно-Карабахску републику. Од 1992. До 1994. године Азербејџан је покушавао да стави самопроглашену републику под своју контролу. Реч је о правим војним акцијама током којих је погинуло до 30.000 људи. Две стране су 1994. године постигле договор о прекиду ватре, али статус републике није био решен. Крајем септембра 2020. године у Нагорно-Карабаху су обновљене борбе. У ноћи 10. новембра Азербејџан и Јерменија су уз подршку Москве постигли договор да се у потпуности обустави ватра, да снаге остану на положајима које су заузеле и да се изврши размена заробљеника и тела погинулих. У региону, укључујући Лачински коридор, распоредили су се руски мировњаци.
Прошле године Јереван и Баку су уз посредовање Русије, САД и ЕУ почели преговоре о будућем мировном споразуму.
Руски председник Владимир Путин је на седници Источног економског форума изјавио да је јерменско руководство, заправо, признало суверенитет Азербејџана над Нагорно Карабахом. Председник је истакао да то није била одлука Русије, већ одлука јерменских власти. Истовремено,
он је саопштио да је у контакту са Пашињаном и да нема проблема у комуникацији.
