- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Надежда Петровић – инспирација стрип уметницима из целог света

© Фото : Јавно власништвоНадежда Петровић
Надежда Петровић - Sputnik Србија, 1920, 14.10.2023
Пратите нас
Централна манифестација овогодишњег 9. Нова фестивала посвећеног савременом стрипу у Панчеву је изложба инспирисана сликом „Острво љубави“ Надежде Петровић на којој ће радове представити аутори и целог света, од Јапана до Кубе.
Програм овогодишњег 9. Нова фестивала посвећеног савременом стрипу опширан је и шаролик, а главна ствар је изложба „Острво љубави“ посвећена Надежди Петровић, каже за „Орбиту културе“ селектор Фестивала Саша Ракезић, стрип уметник познат под псеудонимом Александар Зограф.

„Острво љубави“ Надежде Петровић – инспирација стрип уметницима

Као инспирација за изложбу посвећену Надежди Петровић послужило је њено уље на платну из 1907. године „Острво љубави“, слика која је била зачетак новог приступа уметности код нас, дубоко индивидуалистичког и модерног у приступу, додаје Зограф.
„Позвали смо педесетак уметника из целог света, од Јапана до Кубе, ауторе који се баве стрипом или илустрацијама да креирају свој рад на ову тему, инспирисан Надеждом Петровић. Једна од намера била је да се обрати пажња на Надежду, која је ипак једна од заборављених личности које су у великој мери формирале нашу културу и веома су битне за нешто што бих назвао нашим самопамћењем.“
Различити аутори су пришли теми на различите начине, инспирисани пре свега идејом тог платна које и после скоро 120 година једнако говори о нашем свету, као што говори и о једном смелом иступу у том времену.
Међу ауторима на изложби „Острво љубави“ су наши Игор Кордеј и Маја Веселиновић, јапански аутор Харукичи, Ева Хилхорст из Холандије, Клаудио Мариначо из Италије, Самплерман из Француске…

Спона Надежде и Растка Петровића са стрипом

Дело Надежде Петровић може се везати за стрип уметност у смислу да је њен рад био на трагу неких савремених размишљања у том моменту, као што је савремени стрип један визуелни медиј који је веома повезан са модерношћу, са схватањем о простору и времену у ком живимо.
„Спона је више метафорична него што је директна, с обзиром да се Надежда Петровић није бавила стрипом, али у сваком случају нас повезује једно уметничко истраживање које је храбро и креће се ка нечему што је било тренд у једном времену“.
© Фото : Уступљено Спутњику9. Нова фестивал посвећен савременом стрипу у Панчеву.
9. Нова фестивал посвећен савременом стрипу у Панчеву. - Sputnik Србија, 1920, 13.10.2023
9. Нова фестивал посвећен савременом стрипу у Панчеву.
Могуће је да је и раније у нашем стрипу било рецепција на дело Надежде Петровић, али Зограф се не може сетити таквих радова. Верује да је битно да памтимо своју прошлост да бисмо могли да раскрчимо пут до будућности.
„Морамо имати неку врсту памћења и одговорног односа према прошлости из које увек можемо пуно да научимо. Свакако је Растко Петровић (авангардни писац, брат Надежде Петровић) за мене био инспирација током година, с обзиром да је и он слично као и Надежда настојао да прокрчи неке нове путеве и да истражи нова пространства унутар наше културе у једном времену, које је било слично данашњем. Узбудљиво и пуно преврата и нових ситуација кроз које је наше друштво пролазило“.

Јосип/Јозеф Даниловац – пионир српског и аустријског стрипа

Једна од од изложби на фестивалу посвећена је раном аустријском стрипу и илустрацији, а приредили су је Никола Достал и Иван Петровић из Беча.
„Поред тога што се бави историјатом стрипа и илустрације у тој земљи, имамо пример Јозефа Даниловца рођеног у Бечу, аустријског сликара и илустратора српског порекла који је почетком 20. века паралелно објављивао и у Србији, у сатиричном листу 'Врач погађач' и у часопису 'Наша деца' где је креирао и можда неке од првих стрипова произведених на српском језику. Овде је његово име било транскрибовано према српском правопису, а у Аустрији према немачком“.
Дуго година није сени знало за њега, или ако се знало мало се ко освртао на то да је у питању уметник који је обележио две средине. Објављивао је на српском у Србији и на немачком у Аустрији а на изложби у Панчеву ће се објединити обе те личности и приказати неки од његових стрипова или прото-стрипова које је радио за часопис „Наша деца“ из Београда двадесетих година, што је један од првих стриповских покушаја у нас уопште.
© Фото : Уступљено СпутњикуНасловница листа Наша деца, илустрација Јосип Даниловац
Насловница листа Наша деца, илустрација Јосип Даниловац - Sputnik Србија, 1920, 13.10.2023
Насловница листа Наша деца, илустрација Јосип Даниловац
Такође приказаће се и његови радове који су настали у Бечу где је сарађивао са сатиричним часописима и бавио се примењеном уметношћу. Остао је запамћен као илустратор који је са великом страшћу цртао возове.
„Ми и дан данас откривамо неке од његових популарних илустрација које памтимо из читанки. Рецимо, Филипа Вишњића је цртао Јосип Даниловац. А први пут би на овој изложби требало да буду и Јосип и Јозеф заједно“.

Укрштене резиденције, Стрипотетке и испијање кафе

На Фестивалу ће бити гостију са претходних укрштених резиденција. Панчево је место где се већ четврту годину дешавају размене стрип резиденција између Француске и Србије. То је традиција која је успостављена на државном нивоу а остварују је градови Панчево и Ангулен, место јако битно за светску стрип сцену, с обзиром да се ту одржава најзначајнији стрип фестивал у Европи.
У Ангулену имају кућу аутора где бораве стрип цртачи из целог света током целе године. Ове године у Панчеву борави Мадлен Переира, а Борис Станић би ускоро требало да отпутује за Ангулен. Имали су заједничке изложбе у Легату Бате Михаиловића, али ће такође бити присутни током остатка програма.
© Фото : Chris Mullen, уступљено СпутњикуИлустрација Јозефа Даниловца
Илустрација Јозефа Даниловца - Sputnik Србија, 1920, 13.10.2023
Илустрација Јозефа Даниловца
Једно од дешавања је и изложба „Презент паст“ која се односи на то како се у различитим земљама бивше Југославије размишља о прошлости на различите начине и различите медије. У Србији је радионица посвећена стрипу која је за тему имала употребу кафе. Кафа се у нашим срединама тиче једног обичаја који има више везе са комуникацијом него са испијањем топлог напитка.
Одржаће се и изложба стрип колектива Стрипотетке, који окупља женске стрип ауторке. Тема коју обрађују зове се „Код куће“ која се бави радом на стрипу у кући и радом на кући у кући. Ове године по први пут ће се одржати и мини сајам стрипа који окупља мале и средње стрип издаваче из Србије.
У Галерији Бате Михаиловића 15. октобра у 12 часова одржаће се радионица чији ће главни гост бити Мадлен Переира заједно са групом стрип аутора, ау 14 часова биће вођење кроз изложбу посвећену раном аустријском стрипу и илустрацији.
Изложба „Речи у рату или о (не)могућностима сведочења“ - Sputnik Србија, 1920, 21.02.2023
КУЛТУРА
Aлександар Зограф и Музеј Југославије у Паризу: Речи у рату или о (не)могућностима сведочења
Насловница књиге Приче из Другог рата - Sputnik Србија, 1920, 16.04.2022
КУЛТУРА
Александар Зограф о „Причама из другог рата“: Још нисмо савладали лекцију из историје
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала