Почиње Београдски џез фестивал: Српски џез јачи но икад
© Фото : Уступљено Спутњику/Christophe Charpenel
Пратите нас
Српски џез је тренутно јачи него икад. Имали смо јаке музичаре које је Душко Гојковић учио, али су они углавном преносили америчку идеју. Сада сви бендови свирају аутентичан европски џез, освајају своје позиције у свету, пише се о њима, снимају албуме, каже Војислав Пантић, уметнички директор Београдског џез фестивала.
Отварањем изложбе фотографија Анђелка Васиљевића и концертом „Станковић All Stars“ поводом 30 година џез одсека Музичке школе „Станковић“ вечерас у Дому омладине Београд почиње 39. Београдски џез фестивал.
Свечано отварање заказано је за 25. октобар у Великој сали ДОБ-а, када ће концерте одржати Maкс Koчетов Квартет са Фабрициом Босом и Џералд Клејтон трио.
„На отварању увек дајемо прилику нашем истакнутом музичару да изведе програм који жели. Важно је само да буде премијеран и Кочетов ће представити композиције које ће се наћи на његовом трећем албуму који снима у новембру“, најављује Пантић за Спутњик.
Под слоганом „JAZZSCAPES“, 39. Београдски џез фестивал трајаће до 29. октобра и повешће публику на јединствено путовање музичким пејзажима целог света, заједно са саставима који померају границе џеза и чине овај жанр узбудљивим и уметнички вредним.
Стефано ди Батиста
© Фото : Уступљено Спутњику/Pascale Cholette
Разноврсан и снажан европски џез
Наступиће преко 100 уметника из 20 земаља света у оквиру 21 професионалног и неколико средњошколских састава, који ће изводити свинг и бибап, џез-рок и фјужн, фри-џез и друге авангардне тенденције, вокални и оркестарски џез, као и различита мешања џеза са фолклором, савременом класиком и електроником.
„Нагласак је увек на европском џезу јер европски џез данас представља највећу снагу. Када је Београдски џез фестивал кренуо 1971. европски џез је тек био у неком креативном повоју и публика је очекивала да као прве уметнике, које ће видети у седини гладној џеза, буду Американци, али је европски џез постајао током година све јачи“, каже Пантић.
Више не можемо, напомиње, да дефинишемо шта је џез:
„Зато је и успео да уђе у свој други век постојања без умањења значаја и интересовања зато што је разноврстан. Европљани су унели свој фолклор, своју класичну музику, али и савремену, експериментисање са различитим правцима. Скандинавци стварају меланхоличнији џез, њихова музика је спорија, сензитивнија, али исто тако имају другу агресивнију грану. Унутар тих екстрема се креће џез данас. Французи имају неку своју емоцију, мешање са фолклором, класиком, афричким ритмовима, Италијани уносе канцону па тако Стефано де Батиста, који нам долази ове године, свира џез варијанте музике Нина Роте и Енија Мориконеа“.
Разноврстан програм са фокусом на саксофон
У фокусу је, истиче Пантић, сасвим случајно саксофон, јер се испоставило да од 21 професионалног састава њих девет предводи саксофониста:
„Ако хоће неко да чује како џез саксофон данас звучи, шта то саксофонисти данас раде, треба да дођу на фестивал. Наступиће Адам Пјерончик из Пољске, Стеафано Де Батиста из Италије, Хајден Чисолм са Новог Зеланда који неколико година живи у Београду, наш Макс Кочетов“.
На фестивал се враћа џез гитариста Џон Скофилд (САД) који ће представити свој први дупли албум у каријери, који је објавио 13. октобра. Други Американац-повратник на фестивал је Дејв Даглас који је два пута свирао на Београдском џез фестивала и премијерно ће извести нове композиције. Први пут са својим бендом долази Џералд Клејтон, а четврти Американац и уједно најмлађи учесник фестивала је Ајсјаја Колијер, чудо од музичара, који има само 25 година.
„Покушали смо уобичајено да направимо лепезу разноврсних џез пројеката из разних земаља па имамо француско вече у оквиру кога ће свирати француски саксофониста и кларинетиста Силван Рифле, са пројектом „Troubadours“ и Лејла Марсијал, најоригиналнија вокална интерпретаторка на европској музичкој сцени, која истражује везе модерног џеза са француским фолклором, ромском традицијом и музиком Пигмејаи наступиће у дуу са виолончелистом Валентином Секалдијем“, истиче Пантић.
Свираће и двоје представника скандинавског џеза - норвешки бубњар Пол Нилсен-Лав са оркестром „Large Unit“, и фински трубач Вернери Похјола, док из Португала стиже басиста Хуго Карваљаса.
Виктор Тумбас Квинтет
© Фото : Спутњику уступио Дом омладине Београд/Ilija Pejoski
„Имаћемо и 10 премијера на фестивалу, јер наша мисија јесте да будемо актуелни и пратимо савремени џез. Има још увек великих имена, али је њима каријера замрзнута - нису 15 година издали албум. Није нам жеља да будемо експонат, да доводимо људе који су у прошлости били значајни, већ да афирмишемо данашњи џез“, појашњава уметнички директор Београдског џез фестивала.
Београдски џез фестивал бациће светло и на нове пројекте српских аутора, тако да ће публика имати прилику да чује Јована Миловановића, Милоша Чоловића и Виктора Тумбаса.
