У тренутку када су свуда око нас ратови имамо и једну овакву причу...
© Фото : Уступљено СпутњикуУ свету у коме зараћене стране данас беспоштедно теже међусобном уништењу, овај филм снажно истиче хуманост као највећи тријумф над насиљем и истребљењем
© Фото : Уступљено Спутњику
Пратите нас
Догод имамо потребу да осветимо оне наше, а да не ставимо тачку на једну врсту балканског проклетства тешко да можемо да говоримо о будућности. Мислим да постоји много историјских доказа који показују да можемо да се уздигнемо изнад свих подела, каже црногорски редитељ Никола Вукчевић.
Вукчевић ће 17. новембра на фестивалу у Талину (Естонија), у селекцији филмова у производњи, представити своје ново остварење „Образ“.
Радња филма се дешава током Другог светског рата на граници Црне Горе. Једно прогоњено православно дете, покушавајући да спаси свој живот од здруженог напада фашистичких јединица СС Скендербег и СС Ханџар, налази уточиште у кући незнанца - Албанца Нура Доке.
Хуманост - тријумф над насиљем
„Ми у Црној Гори одрастамо уз мит о Нуру Доки, Албанцу који је спасио живот православном детету ризикујући живот своје породице. Та прича из Другог светског рата врло кореспондира са 'Примјерима чојства и јунаштва' Марка Миљанова, који преко 50 посто нису примери етничких Црногораца или етничких Срба како се ми у Црној Гори декларишемо, већ су примери и других вера и нација са којима живимо“, каже Вукчевић за Спутњик.
© Фото : Уступљено СпутњикуМи у Црној Гори одрастамо уз мит о Нуру Доки
Ми у Црној Гори одрастамо уз мит о Нуру Доки
© Фото : Уступљено Спутњику
Редитељ филмова „Ђечаци из Улице Maркса и Енгелса“ и „Поглед са Ајфеловог торња“ имао је потребу баш данас и овде да исприча причу о Нуру Доки:
„У тренутку када су свуда око нас ратови, у којима зараћене стране теже истребљењу, имамо причу о човеку који, спашавајући једно дете, спашава и свој образ. Све што се данас дешава у Гази апсолутно кореспондира са оним што се догађа у нашем филму и сваког дана све више имам осећање да су неке ствари остале непромењене и да је наша тема изузетно актуелна - филм у коме се снажно истиче хуманост као тријумф над насиљем и истребљењем“.
Има утисак да је данас заборављено шта значи чист образ:
„Из тог разлога имам потребу да причам о томе. Од самог настанка кинематографије филмови су били фасцинантан путоказ. Био сам дирнут колико је југословенска кинематографија, а поготово филм 'Мост' утицао на једну далеку културу – кинеску. Вратио сам се из Кине са утиском колико су примери чојства и јунаштва само тог једног филма заиста утицали не само на кинематографију Кине већ њихову свест о томе како се понаша мушкарац у одређеним тренуцима, које су особине вредне. Образ и част су појмови на које се има смисла позвати. Генерације наших очева су стасавале уз амерички вестерн који није ништа друго до прича о образу и части“.
© Фото : Уступљено СпутњикуЧаст изнад вере и нације
Част изнад вере и нације
© Фото : Уступљено Спутњику
Чист образ и част изнад подела
Нур Дока суочиће се са моралном дилемом - или да преда дете прогонитељима и тиме погази лична уверења и својеврсни кодекс по коме живи или да рескира животе целе породице штитећи непознато дете друге вере и нације.
„'Образ' проговара из мојих личних уверења о Балкану као утопијском месту правде, чојства и јунаштва. Мислим да постоји много историјских доказа нажалост много јуначких смрти који показују да можемо да се уздигнемо изнад свих подела. Био бих срећан да постоји више јуначких примера како смо се уздигли изнад тих подела и можда ће указивање на пример из овог филма бити још једна кап песка у мору потребе људи да се погледамо, разговарамо, разумемо проблеме и патњу других, трећих, петих и видимо да ли постоји једна тачка додира која нас води у будућност. Имам наду да тако нешто постоји“.
Вукчевић подсећа на одличан пријем који је имао филм „Дневник Диане Будисављевић“ хрватске редитељке Дане Будисављевић:
„Као што смо се сви радовали том филм, желим да верујем да ће се појавити албански филм о неким нашим добрим стварима који ће пркосити општем политичком тренутку. Верујем да тако нешто постоји и да прави мост према нама. Мало сам бесан и љут што смо сви скупа доживели да наши глумци раде и сарађују у филмовима у којима се приказује успешна сарадња наших криминалаца. Ако можемо да се радујемо серији 'Беса' у којој наши криминалци сарађују, хајде да се понадамо да постоји прилика да можемо видети примере часних људи који могу да се уздигну изнад вере и нације. Нека мој филм буде та нада“.
Филм је подржао Филмски центар Србије.
„Ми смо на конкурсу Филмског центра Србије у новембру 2020. године добили највише средстава због драматуршких вредности које смо склопили сценаристкиње Мелина Пота Кољевић, Ана Вујадиновић и ја. То је врло могуће истинити догађај који је писац Зувдија Хоџић преточио у антологијску причу на пет страна, а ми смо је за потребе целовечерњег филма проширили. Без новца који смо добили од Филмског центра Србије не бисмо успели да га снимимо. Филм је настајао у најгорем тренутку – током пандемије“, каже Никола Вукчевић и додаје да новац нису тражили на албанској страни како нико не би могао да каже да снимају ту причу због новца.
© Фото : Уступљено СпутњикуПрича једног неустрашивог појединца који ће се супротставити свом народу због вишег циља
Прича једног неустрашивог појединца који ће се супротставити свом народу због вишег циља
© Фото : Уступљено Спутњику
Документарац о Јанку Ниловићу
Прошло је девет година од Вукчевићевог последњег филма „Ђечаци из Улице Maркса и Енгелса“:
„С обзиром да живим у средини која има врло лимитирану тржишну вредност филмова, могу да кажем да је за мене сретна околност да снимим један филм у седам година. То је исцрпљујући процес. Многи редитељи у Црној Гори да имају три филма, били би сретни. И ја сам срећан да имам нови филм. Ако је то мера свих ствари, онда идемо даље“.
Тренутно припрема документарац „The Sample: Повратак Јанка Ниловића“ и нискобуџетни играни филм „Матура“.
„'The Sample: Повратак Јанка Ниловића' говори о црногорско-француском композитору озбиљне каријере, који је у својој 83. години добио прилику да први пут одсвира концерт у Црној Гори, земљи својих предака. Упркос озбиљној болести, спрема се за сусрет са земљом за коју сматра да има 'семпл' њега, истовремено док у свету велики репери семплују његову музику и користе његове мотиве инспирисане Балканом и Црном Гором постижући велике успехе“, истиче Вукчевић.
Филм „Матура“ снима према драмском тексту и представи „Чувари твог поштења“ Бориса Лијешевића:
„То је прича о одрастању и преиспитивању зрелости у средњој школи која је на одређени начин инспирисана свим драматичним стварима које нам се догађају по школама укључујући и трагичне смрти, а које настају у сред транзиције и немања времена да се родитељи окрену деци и изведу их на пут“.