Приштина уместо избора на Северу КиМ бира - дуге цеви
© Sputnik / Теодор Анастасијевић
Пратите нас
Аљбин Курти не жели нове изборе на северу Косова, јер би тако изгубио контролу над овом територијом. С друге стране, ако буде приморан да их одржи док се то не деси могу да прођу месеци, а за то време албански градоначелници у четири српске општине могу да раде шта пожеле, каже некадашњи председник ОИК Косовске Митровице Слободан Димитријевић.
Иако је Аљбин Курти свечано обећао да ће расписати нове изборе за градоначелнике у четири српске општине на северу КиМ, изгледа да није био искрен, јер када су Срби покушали да предају захтев за разрешење албанских градоначелника тих општина – Северној Митровици, Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку, онако како је и предвиђено административним упутством, дочекале су их дуге цеви и легитимисање.
Админстративно упутство има улогу кочнице
Слободан Димитријевић, бивши председник Општинске изворне комисије (ОИК) Северне Митровице на Косову И Метохији, за Спутњик каже да су Срби испратили упутство које је својевремено донето, иако оно није у складу ни са законима нити са уставом на који се Приштина позива.
„То административно упутство подразумева да се прикупе потписи 20 одсто грађана општине који се налазе у бирачком списку, после чега би се организовао референдум на који би требало да изађе 50 одсто плус један грађанин од уписаних бирача. Међутим, да би се до тога дошло, потребно је да неко, као што се јуче десило, поднесе захтев да би се ова процедура активирала. За покретање овог поступка је било потребно да приступе најмање три грађанина, иако их је јуче било више пред општинама, али на писарницама тих општина захтев нису хтели да приме, што није по закону,“ објашњава Димитријевић.
Одлука без образложења није валидна
Како истиче саговорник Спутњика, он до сада није чуо образложење због чега је захтев одбијен, с обзиром да у сваком акту мора да постоји и објашњење зашто се нешто прихвата и одбија, што га наводи на помисао да Приштина у ствари не жели никакве нове изборе на северу Косова.
„Значи, ви предајете захтев правној служби/писарници општине и она мора да га прими и достави градоначелнику, односно председнику Скупштине општине. Али овакво понашање не разумем, и мислим да не само да није у складу са законом већ и да није људски,“ напомиње Димитријевић.
Наш саговорник такође тврди да није тачно да, како су то албански функционери на северу истакли, процедура административног упутства налаже да су три дана пред подношење било какве иницијативе, подносиоци у обавези да обавесте председавајућег скупштине.
„Супротно од њих, ЦИК је дао изјаву да је захтев примила и да ће је узети у разматрање. ЦИК ће наравно, ако све буде по прописима, наложити општинама да је захтев у складу са законом и са уставом и да општине то морају да прихвате и спроведу, јер они су надлежна институција за спровођење изборних процеса, референдума а не општина,“ напомиње Димитријевић.
ЦИК је орган који треба да да оцену
Поводом изјаве министра администрације и локалне самоуправе у Приштини Ељберта Краснићија да то министарство није примио званично обавештење у вези са иницијативом за смену градоначелника од председника скупштина општина или чланова иницијативне групе, како је, то предвиђено административним упутством, Димитријевић напомиње да је ЦИК тај који ово министарство треба да обавести.
„Оно није обавештено јер општина није хтела да прихвати захтев али у овом случају ЦИК је тај који је надлежан да их обавести и искрено верујем да ће ЦИК прихватити захтев који је добио. Ако то буде тако, по правилу иду два изборна процеса: први је референдум на који мора да изађе 20 одсто од уписаних бирача и да гласа да је сагласно са тим да се спроведу избори. А после тога се тек организује изборни процес где је потребно а изађе 50 одсто плус један уписани бирач,“ каже Димитријевић.
До избора могу да прођу месеци
Међутим, с обзиром да је уверен да Курти не жели изборе на северу Косова ова процедура, како упозорава, може да траје месецима а све то време албански градоначелници у четири српске општине на северу имаће одрешене руке да раде шта им је воља и како им је воља, што је изузетно лоше по Србе са севера.
На ова дешавања реаговао је и директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић, истичући да одбијање захтева за смену градоначелника на Северу представља наставак терора над Србима. А због поступка укључивања полиције у цео овај хаос представници грађана у све четири општине најавили су да ће о свему обавестити и земље Квинте и представнике Европске уније.
Актуелни градоначелници постављени су након избора 23. априла
које су Срби бојкотовали. На биралишта је тада изашло тек око 3,5 одсто бирача – од укупно уписаних 45.950, гласачко право је искористило њих 1.567, од тога само 13 Срба.
На чело општина на северу, где Срби чине више од 95 одсто становништва, дошла су тако четири Албанца. Косовска полиција је 26. маја уз припаднике РОСУ насилно упала у општине Зубин Поток, Звечан и Лепосавић, а на грађане који су пружали миран отпор бацила је сузавац и шок-бомбе.
Том приликом је повређено десет Срба. Три дана касније, током немира у Звечану, повређено је више од 50 Срба и 30 припадника Кфора.
