https://sputnikportal.rs/20240107/cak-i-mrtav-je-opasan-kakvu-tajnu-krije-prvi-kineski-car-1163688818.html
Чак и мртав је опасан: Какву тајну крије први кинески цар
Чак и мртав је опасан: Какву тајну крије први кинески цар
Sputnik Србија
Маузолеј Ћин Ши Хуанга откривен је пре готово пола века. За то време проучен је сваки његов кутак, осим гробнице владара. Нико се не усуђује да отвори његов... 07.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-07T15:40+0100
2024-01-07T15:40+0100
2024-01-07T15:40+0100
наука и технологија
кина
цар
археологија
велики кинески зид
бесмртност
гробница
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111237/82/1112378293_0:66:705:463_1920x0_80_0_0_8882b5e33d6ad27a02cbf9ab971a9bc8.jpg
Велики комбинаторНа пролеће 1974. године ратар Јан Ћифа је заједно с петорицом браће почео да копа нови бунар недалеко од планине Лишан, у провинцији Шанси. И готово одмах лопате су се забиле у нешто чврсто.Указали су се глава и труп, а ускоро се испод земље појавила цела глинена статуа у природној величини. Поред ње су се налазили врхови стрела, разне посуде и опека. Јан Ћифа је одлучио да све то прода и да се обогати, али је добио само десет јуана. Незадовољни сељак није ни помислио да је његово отркиће непроценљиво за науку. Исте године археолози су се латили ископавања недалеко од планинског врха Лишана. Почели су да откривају, слој по слој, на стотине нових артефаката.Године 1979. године пронађено је 6.000 глинених фигура војника, коња, кочија. Данас су они познати као „Глинени ратници" или „Ратници од теракоте“, а њихов задатак је био да чувају мир и спокој императора.У историји Кине Ћин Ши Хуанг заузима посебно место. Право име му је било Јинг Џенг. Родио се 259. године пре нове ере у породици управника сиромашне кинеске кнежевине, али је захваљујући својим амбицијама успео да се уздигне до моћног владара.У историји Кине Ћин Ши Хуанг заузима посебно место. Право име му је било Јинг Џенг. Родио се 259. године пре нове ере у породици управника сиромашне кинеске кнежевине, али је захваљујући својим амбицијама успео да се уздигне до моћног владара.У тридесетој години је наследио очево место, а пред себе је поставио грандиозни задатак, да обједини целу Кину. Ишао је ка том циљу незаустављиво: његова војска је покоравала кнежевине једну за другом.Десет година касније Јинг Џенг је постао једини владар огромне државе, која је била састављена од седам царстава која су до тада била у непријатељству. Тада је узео ново име Ћин Ши Хуанг, које дословно значи „Велики император, оснивач династије Ћин“.Након периода ратовања посведио се цивилним проблемима. Спровео је административну реформу: поделио је земљу на 40 округа, ослабивши тако локалну властелу, односно своје непријатеље. Током његове владавине унифицирано је и писмо, тако да је сваки хијероглиф имао строго само једну варијанту писања.Да би коначно раскрстио с прошлошћу, Ћин Ши Хуанг је наредио да се униште сви летописи и да се остави само један, онај који је вођен у његовој родној кнежевини.Потрага за бесмртношћуЈош један начин да овековечи своје име за императора је било зидање. Попевши се на трон практично је одмах приступио и подизању монументалних палата и других здања.Тако се појавила идеја о Великом кинеском зиду, јединственом систему утвђења дуж северне границе, одакле су често нападали ратоборни Хуни.Наравно, грандиозна изградња је захтевала огромну количину ресурса, пре свега људских, односно свакодневни рад стотина хиљада робова. О броју оних који су погинули током радова историчари до данас немају јединствену рачуницу.С посебном пажњом император је приступио изградњи сопственог маузолја. На то је отишло више од 30 година. Резултат је био прави мали град, с палатама, вртовима, касарнама и коњушницама. Постоје чак и гробља за велможе и градитеље маузолеја.Ћин Ши Хуанг је желео да све што га је окруживало током живота остане с њим и после смрти. То се може објаснити императоровим сујеверјем. Кинески хроничари преносе да је владар од младости био опседнут идејом бесмртности.Према писању историчара, Ћин Ши Хуанг није подностио разговоре о „крхкости људског постојања“ и у више наврата је наређивао поданицима да пронађу еликсир који би могао да му подари вечни живот.Пре шест година кинески археолози су пронашли документарну потврду за то – у провинцији Хунан откопана је колекција дашчица од бамбуса с разним указима монарха. Већина се тицала управо еликсира бесмртности.Легенде не лажуЧуда се, међутим, не догађају: 210. године пре наше ере император је умро, не откривши жељени напитак. Узрок је, како се верује, било тровање пилулама са живом. Ћин Ши Хуанг их је користио по савету дворских алхемичара који су веровали да је жива неизоставни састојак еликсира бесмртности.Жива је, уједно, разлог због којег стручњаци до данас не могу да уђу у просторију у којој је сахрањен владар.Према сведочењу древног кинеског историчара Симе Ћена, монарху су некада испричали да постоји далека земља, у којој расте свилено дрвеће и теку чудотворне реке. Ко попије воду из њих неће знати ни за патње, ни за смрт. Император је због тога у целој гробници направио нешто слично. Плафон је украшен драгим камењем, симболом звезданог неба, а под је мапа далеке земље у чијем је центру владарев гроб.Главна ствар су реке, које су, како сведочи Сима Ћен, градитељи напунили живом. Истраживачи су 2020. године индиректно потврдили ту чињеницу. Мерења су показала да је концентрација живе у непосредној близини гробнице неколико пута већа од дозвољене.Радозналост, ипак, има предност. Научници смишљају нове начине да заобиђу древне замке. На пример, предлажу да се употребе миони, субатомске честице које делују као суперпрецизни рентгенски зраци, те да се тако завири у унутрашњост просторије.Ипак, та иницијатива за сада није добила широку подршку, што значи да ће тајна првог кинеског цара још неко време остати неоткривена.
https://sputnikportal.rs/20210329/posle-23-veka-tisine-vojska-senki-spremna-da-otkrije-svoju-poslednju-tajnu-foto-1124966671.html
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
кина, цар, археологија, велики кинески зид, бесмртност, гробница
кина, цар, археологија, велики кинески зид, бесмртност, гробница
Чак и мртав је опасан: Какву тајну крије први кинески цар
Маузолеј Ћин Ши Хуанга откривен је пре готово пола века. За то време проучен је сваки његов кутак, осим гробнице владара. Нико се не усуђује да отвори његов гроб, а постоји и разлог за то.
На пролеће 1974. године ратар Јан Ћифа је заједно с петорицом браће почео да копа нови бунар недалеко од планине Лишан, у провинцији Шанси. И готово одмах лопате су се забиле у нешто чврсто.
Указали су се глава и труп, а ускоро се испод земље појавила цела глинена статуа у природној величини. Поред ње су се налазили врхови стрела, разне посуде и опека. Јан Ћифа је одлучио да све то прода и да се обогати, али је добио само десет јуана. Незадовољни сељак није ни помислио да је његово отркиће непроценљиво за науку. Исте године археолози су се латили ископавања недалеко од планинског врха Лишана. Почели су да откривају, слој по слој, на стотине нових артефаката.
Године 1979. године пронађено је 6.000 глинених фигура војника, коња, кочија. Данас су они познати као „Глинени ратници" или „Ратници од теракоте“, а њихов задатак је био да чувају мир и спокој императора.
У историји Кине Ћин Ши Хуанг заузима посебно место. Право име му је било Јинг Џенг. Родио се 259. године пре нове ере у породици управника сиромашне кинеске кнежевине, али је захваљујући својим амбицијама успео да се уздигне до моћног владара.
У историји Кине Ћин Ши Хуанг заузима посебно место. Право име му је било Јинг Џенг. Родио се 259. године пре нове ере у породици управника сиромашне кинеске кнежевине, али је захваљујући својим амбицијама успео да се уздигне до моћног владара.
У тридесетој години је наследио очево место, а пред себе је поставио грандиозни задатак, да обједини целу Кину. Ишао је ка том циљу незаустављиво: његова војска је покоравала кнежевине једну за другом.
Десет година касније Јинг Џенг је постао једини владар огромне државе, која је била састављена од седам царстава која су до тада била у непријатељству. Тада је узео ново име Ћин Ши Хуанг, које дословно значи „Велики император, оснивач династије Ћин“.
Након периода ратовања посведио се цивилним проблемима. Спровео је административну реформу: поделио је земљу на 40 округа, ослабивши тако локалну властелу, односно своје непријатеље. Током његове владавине унифицирано је и писмо, тако да је сваки хијероглиф имао строго само једну варијанту писања.
Да би коначно раскрстио с прошлошћу, Ћин Ши Хуанг је наредио да се униште сви летописи и да се остави само један, онај који је вођен у његовој родној кнежевини.
Још један начин да овековечи своје име за императора је било зидање. Попевши се на трон практично је одмах приступио и подизању монументалних палата и других здања.
Тако се појавила идеја о Великом кинеском зиду, јединственом систему утвђења дуж северне границе, одакле су често нападали ратоборни Хуни.
Наравно, грандиозна изградња је захтевала огромну количину ресурса, пре свега људских, односно свакодневни рад стотина хиљада робова. О броју оних који су погинули током радова историчари до данас немају јединствену рачуницу.
С посебном пажњом император је приступио изградњи сопственог маузолја. На то је отишло више од 30 година. Резултат је био прави мали град, с палатама, вртовима, касарнама и коњушницама. Постоје чак и гробља за велможе и градитеље маузолеја.
Ћин Ши Хуанг је желео да све што га је окруживало током живота остане с њим и после смрти. То се може објаснити императоровим сујеверјем. Кинески хроничари преносе да је владар од младости био опседнут идејом бесмртности.
Према писању историчара, Ћин Ши Хуанг није подностио разговоре о „крхкости људског постојања“ и у више наврата је наређивао поданицима да пронађу еликсир који би могао да му подари вечни живот.
Пре шест година кинески археолози су пронашли документарну потврду за то – у провинцији Хунан откопана је колекција дашчица од бамбуса с разним указима монарха. Већина се тицала управо еликсира бесмртности.
Чуда се, међутим, не догађају: 210. године пре наше ере император је умро, не откривши жељени напитак. Узрок је, како се верује, било тровање пилулама са живом. Ћин Ши Хуанг их је користио по савету дворских алхемичара који су веровали да је жива неизоставни састојак еликсира бесмртности.
Жива је, уједно, разлог због којег стручњаци до данас не могу да уђу у просторију у којој је сахрањен владар.
Према сведочењу древног кинеског историчара Симе Ћена, монарху су некада испричали да постоји далека земља, у којој расте свилено дрвеће и теку чудотворне реке. Ко попије воду из њих неће знати ни за патње, ни за смрт. Император је због тога у целој гробници направио нешто слично. Плафон је украшен драгим камењем, симболом звезданог неба, а под је мапа далеке земље у чијем је центру владарев гроб.
Главна ствар су реке, које су, како сведочи Сима Ћен, градитељи напунили живом. Истраживачи су 2020. године индиректно потврдили ту чињеницу. Мерења су показала да је концентрација живе у непосредној близини гробнице неколико пута већа од дозвољене.
Радозналост, ипак, има предност. Научници смишљају нове начине да заобиђу древне замке. На пример, предлажу да се употребе миони, субатомске честице које делују као суперпрецизни рентгенски зраци, те да се тако завири у унутрашњост просторије.
Ипак, та иницијатива за сада није добила широку подршку, што значи да ће тајна првог кинеског цара још неко време остати неоткривена.
