Војска у Еквадору и крвави обрачун банди – кад владају неолиберали и мафијаши
Пратите нас
Увођење ванредног стања у Еквадору због крвавих обрачуна нарко-картела и криминалних банди са државом последица је неолибералног заокрета у политици земље чији је резултат нагли пораст сиромаштва становништва, сматра др Рајко Петровић из београдског Института за европске студије.
Власти Еквадора распоредиле су тенкове у Киту, главном граду земље за борбу против криминалних банди. Војска се нашла у историјском центру града након што је председник Еквадора Данијел Нобоа потписао декрет којим се уводи режим „унутрашњег оружаног сукоба“ и наредио војсци да неутралише више од 20 криминалних група које су изазвале немире у неколико великих градова.
Немири су почели након што су наоружани људи упали у студио „TC Televisión“ у граду Гвајакила и узели новинаре за таоце. У специјалној операцији полиција је привела 13 нападача и оптужила их за тероризам. Током немира у граду погинуло је осам особа, док је двоје, међу којима је и полицајац, повређено.
Немири у Еквадору нагло су ескалирали 7. јануара након што је вођа криминалне групе „Лос Чонерос“, са надимком Фито, побегао из затвора. То је довело до нереда у неколико казнено-поправних установа у земљи. Истог дана, у граду Риобамба, из затвора је побегао шеф друге највеће банде у земљи, „Лос Лобос“, са надимком Капетан Пико.
Неолиберализам – узрок ванредног стања и хаоса у Еквадору
Бекства из затвора вођа криминалних банди не дешавају се први пут у Еквадору, а осим тога, већ неколико месеци постоје озбиљне побуне у затворима које су резултирале десетинама мртвих и стотинама рањених, каже Петровић за Спутњик.
Врхунац сукоба између криминалних група и нарко-картела против државе било је убиство председничког кандидата Фернанда Виљависенција током предизборне кампање у августу прошле године, додаје Петровић.
Очигледно је да новоизабрана власт предвођена председником Данијелом Нобоом није сасвим озбиљно схватила тадашњу поруку криминалаца и тек сада се одлучила након бекства из затвора вођа нарко-картела да уведе ванредно стање и изведе војску на улице, истиче Петровић.
„Међутим, ни то није новост у Еквадору с обзиром да смо и 2019. и 2020. имали протесте незадовољних грађана на улици против неолибералних власти. Тада је то био случај са председником Лењином Мореном а касније и са председником Гиљермом Ласом. Генерално, читава нестабилност у Еквадору није само последица обрачуна криминалних банди међу собом и са државом, већ и чињенице да је та земља 2017. године направила озбиљан заокрет у политичком и економском смислу, тако да је Еквадор од једне социјалистичке земље из времена Рафаела Корее нагло постао неолиберална земља чврсто везан уз САД.“
Прети дугорочна криза
Петровић није сигуран да ће војска бити у стању да, како је рекао председник Нобоа, једном за свагда уништи криминалне групе које је он јасно означио као терористичке, поручивши тако да су против терориста дозвољена сва могућа средства да би се они елиминисали.
Ово је веома деликатан моменат у коме се нашао новоизабрани председник Еквадора Нобоа који је најмлађи у његовој историји са 35 година и питање је колико ће бити у стању да се носи са тим изазовима.
„Свакако да је и економска криза која потреса Еквадор нешто што подстиче унутрашње сукобе, између осталог и зато што Еквадор није увео санкције Русије, али се на неки начин сложио са западним земљама које су то учиниле, па због тога трпи извоз еквадорских банана у Русију. Све у свему то је један контекст који заиста прети да Еквадор дугорочно уведе у једну тешку политичку, безбедносну и економску кризу“.
Кад владају неолиберали, мафијаши су – хуманитарци
И у Еквадору постоји тренд који је свугде присутан кад је реч о нарко-картелима и криминалним бандама да оне настоје да се приближе локалном становништву на територијама које контролишу тако што финансирају изградњу школа или болница, или расподељују новац сиромашнима. Због тога их део осиромашеног становништва и доживљава као заштитнике, објашњава Петровић.
„Али то је све директно везано, по мом мишљењу, за тај нагли заокрет у политици Еквадора из 2017. године. Јер у време левичара Рафаела Корее од 2007. до 2017. године Еквадор је бележио озбиљан раст и успон, социјална слика је била далеко повољнија и нисмо имали овакве ситуације да криминалне банде могу да убију било кога тек тако, а камоли да врше терор на улици да држава мора због њих да уђе у ванредно стање“.
Као Колумбија у време Ескобара
Криза у Еквадору иде ка томе да постане као она у Колумбији у време Пабла Ескобара, пре свега зато што постоје јасно мотивисана политичка убиства као што је био случај у Колумбији крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века.
Кад у једној земљи криминалне групе изврше успешан атентат на председничког кандидата који је читаву своју политику баштинио на борби против њих, онда имате јасну поруку да оне не желе да дозволе таква дешавања у земљи, сматра Петровић.
„Паралела са Колумбијом из тог времена је и висок степен корупције и спреге која постоји између политике и криминала за шта је оптуживан бивши неолиберални председник Гиљермо Ласо. Тако да мислим да Еквадор улази у једну фазу криминализације свега – од економије до политике и да, за разлику од Колумбије у којој се полако али сигурно ситуација пацификује, Еквадор и неке друге земље су данас много више у фокусу у односу на Колумбију некад“.
Ситуација је слична и у Мексику где постоје бројни веома моћни нарко-картели који планирају да озбиљно ометају председничке изборе ове године, а већ су на претходним, локалним и регионалним изборима извршавали директне егзекуције локалних кандидата и чланова бирачких одбора.
„То је нажалост једна врста тренда који је у мањој или већој мери увек присутан на латиноамеричком простору“, закључио је Петровић.
