00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МИЉАНОВ КОРНЕР
Спира бритком сабљом по српском фудбалу
20:00
60 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СПОРТ
Вести и анализе са најзанимљивијих и најбитнијих спортских догађаја широм Србије и целог света.

Срце великана откуцава вечно

© Фото : АБА лига / Мега / Ивица ВеселиновДејан Милојевић
Дејан Милојевић - Sputnik Србија, 1920, 18.01.2024
Пратите нас
Два шока у једном дану! Први као опомена, а други као сурово отрежњење: колико је, заправо, најскупљи јефтини живот. Или: како, онај одозго, промеша и подели карте, па шта западне...
Дејан Милојевић - Sputnik Србија, 1920, 18.01.2024
СПОРТ
Кузма за Спутњик: „Познавао сам Милоја 30 година – био је породичан човек без порока“
У неком јутарњем програму, заборавих канал, чуо сам, да је легендарни кошаркаш и тренер Дејан Милојевић доживео силан срчани удар у Солт Лејк Ситију. Већ је пао мрак кад ми је кум јавио да је престало да куца то племенито срце човека блаженог осмеха, кога су сви неизмерно волели... Ама, баш сви! Посебно лопта, која му се лепила за дланове у конкуренцији кошаркашких горостаса, тешких центара. Био је највећи од свих, и то са центиметром изнад два метра!? А, у ствари, био је узвишен...
Тек сад ми је јасно!
Та два шока у једном дану! И прва помисао, колико је живот суров и непредвидив. Данас јеси, сутра ниси. Ни таква људина му не може ништа! Кад удари пресинг - нема одбране. И то буквално! Није фраза, није узречица, није патетика, то је је живот, којег описује смрт...
Игра на све, у којој, на крају, не остане ништа.
Дејан Милојевић - Sputnik Србија, 1920, 18.01.2024
СПОРТ
„Сломљени смо због смрти Милојевића, доносио је радост и светлост сваком дану“
Дејана Милојевића нисам познавао лично, никада нисмо урадили интервју „очи у очи“, али смо разговарали неколико пута. И то је било довољно да спознам какав је човек био...
И остао!
Некада је с лакоћом разгртао ривале под обручем и у рекету, а по завршетку каријере почео је то огромно знање и вештину да преноси на млађе. Један од њих био је и Никола Јокић. Али, није ово прича о Јокићу. Ово је прича о животу, једном једином, који сви имамо и сви треба да га се плашимо...
Јер, срце не куца...
Срце откуцава!
Прва помисао ми је била око чега се све људи нервирају, свађају и губе те драгоцене откуцаје. А, живот одбојава као таксиметар. Кад се заустави. иде следећа вожња...
Бесплатна, тужна и кратка!
Трчимо, јуримо, журимо, а нигде не стижемо. И шта онда? Онда се деси да један овакав прерани одлазак човека, спортисте, у 47. години, утиче да, бар на секунд, свесно застанемо и кажемо: „Ух, па ово може сваком од нас да се деси...“.
И, не, немојте се нервирати око тога што је неко затрубио у саобраћају, или што зову из банке, ма шта год да је по среди... Чувајте се, чувајте срце, јер оно куца и за друге!
Осетио сам потребу да ово напишем, не због неког новинарског мудровања. Заправо, листајући по друштвеним мрежама наишао сам на клип у ком је Милојевић објаснио, једном приликом, суштину живота. Тако искрено и просто је то учинио када је евоцирао успомену на одлазак из Партизана у Валенсију...
„Ја сам отишао у Валенсију, прво волим да играм, играо бих више. Друго, тамо је био Вуле Авдаловић. Лепши живот, моја породица је живела лепше, ми смо живели лепше, иако смо зарадили мање. Каријера ми је вероватно кад одеш у ЦСКА, па после не знам где, а ја сам из Валенсије отишао у Галатасарај, али је мени и Галатасарај био супер. Исто диван град. Ја сам опет бирао да живим лепо. Ја сам сад у Сан Франциску... То не треба тако ако градите каријеру, али мене није било брига, јер ми имамо један живот и ми треба да гледамо да што више уживамо у њему у свим аспектима живота. Ја сам убеђен да ти нећеш радити добро свој посао, ако ниси задовољан својим животом ван кошарке“, рекао је једном приликом Милоје, кога, нажалост, више нема...
Остаје успомена на највећег: са центиметром изнад два метра! Био је јединствен и другачији, јер он кошарку није играо...
Он је кошарку живео!
Дејан Милојевић у дресу репрезентаиције - Sputnik Србија, 1920, 17.01.2024
СПОРТ
Штимац никада неће заборавити Декијеву лекцију: „Штиме, хоћемо један на један?“
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала