https://sputnikportal.rs/20240121/galaksija-samo-za-brozove-oci-grandiozno-delo-tek-tokom-restauracije-postalo-dostupno-javnosti-marija-jakovljevic-1166626624.html
Галаксија само за Брозове очи: Грандиозно дело тек током рестаурације постало доступно јавности
Галаксија само за Брозове очи: Грандиозно дело тек током рестаурације постало доступно јавности
Sputnik Србија
Један од највећих цртежа насталих у Југославији - „Галаксија“ словеначког уметника Нејча Слапара, после више деценија у депоу, коначно је представљен публици и... 21.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-21T10:47+0100
2024-01-21T10:47+0100
2024-01-21T10:47+0100
култура
култура
цртеж
музеј југославије
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/14/1166626474_0:512:2731:2048_1920x0_80_0_0_9a8b21357e44157c0655c13b349473a4.jpg
Слапар је током шест месеци сваког дана, након посла, радио на овом делу. Потрошио је чак литар туша и када је Јосип Броз Тито, 1976. године посетио Крањ, уметник је решио да му поклони свој цртеж.Милош Ристовић из Музеја Југославије каже за Спутњик да због Титових протоколарних обавеза није те године примио дело лично од Слапара, али му је словеначки уметник послао цртеж у Београд и добио захвалницу од доживотног председника Југославије коју је чувао до краја живота.Никад излаганОд тада „Галаксија“ се чувала у депоу Музеја Југославије и није излагана.Слапар је, према речима Ристовића, посетио Музеј пре шест година заједно са кустосом Лошког музеја и тада су тражили дигиталну репродукцију „Галаксије“, која је потом у смањеним димензијама била изложена у Цанкаријевом дому у Љубљани 2022.Оригинална „Галаксија“ је димензија 2.17 пута 10 метара и представља врх Слапаровог концептуализма, везаног за оптичку уметност и геометријску апстракцију, ретке појаве у југословенској уметности, а настала је као директна реакција на светске уметничке трендове шездесетих и седамдесетих година.„Пре неколико месеци су нам се обратиле колеге из Љубљане са жељом да цртеж укључе у изложбу радног назива 'Проширени вид' у Галерији Цукрарна у Љубљани која ће се бавити феноменом како заварати чула“, каже Ристовић.Зашто не узмете већу четкуЗбог димензија конзерватори Милан Милосављевић, Тања Лошић, Софија Вујић и Сунчица Вулетић су морали рестаурацију да раде у изложбеном простору Музеја 25. мај, па је музеј одлучио да, пратећи светске трендове у музеолошкој пракси, омогући својим посетиоцима и да присуствују процесу.За њу као конзерватора занимљиво је било што је у питању дело с краја 20. века:„Ми се чешће сусрећемо са старијим уметничким делима и ретким књигама које могу бити из 15. или 18. века. 'Галаксија' је новије дело, нови су материјали, уметник је користуо посебан папир из фабрике у Крању. Пошто рад није излаган био је у реалативно добром стању и све је текло по плану. Није било ни претходних рестаурација. Ако је дело прошло већ неки третман и рестаурација није била адекватна, имамо проблем да уклонимо те слојеве. То није био случај овде тако да је 'Галаксија' била идеалан пацијент“.Уметник – поравнајте ивицуКонзерватори су овога пута имали јединствену прилику да им лично уметник да сугестије током рестаурације:„Испричао нам је више о настанку дела што је нама конзерваторима веома важно - на ком материјалу је радио, са којом врстом мастила. Невероватно је каквих се све детаља сетио – да је радио шест пуних месеци, да је потрошио литар туша. Ми смо га питали да ли су ивице оригинално биле тако неправилне или је оштећење касније настало. Он је имао сугестију шта ми да урадимо са тим. Обично рестаурирамо дела већ преминулих уметника и тада крећемо из неких рестаураторско-контерваторских и етичких принципа са циљем да што мање мењамо оригинал“.Слапар се радовао што ће његова „Галаксија“ коначно бити изложена, као и конзервацији, али је 4. јануара ове године, током трајања рестаурације, преминуо.„Поседња жеља му је била да додамо папир и поравнамо ту једну ивицу дела. То има смисла зато што је овај цртеж перфектно симетричан. Његова уметност је јако педантна тако да има смисла да се те ивице папира изравнају и буду перфектне као што их је замислио. Можда би наша интервенција била другачија, минимална, да није било његове сугестије. Испоштовали смо његову жељу.
https://sputnikportal.rs/20231001/dolazak-cara-dusana-u-dubrovnik---ponovo-pred-publikom-1161861766.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, цртеж, музеј југославије
култура, цртеж, музеј југославије
Галаксија само за Брозове очи: Грандиозно дело тек током рестаурације постало доступно јавности
Један од највећих цртежа насталих у Југославији - „Галаксија“ словеначког уметника Нејча Слапара, после више деценија у депоу, коначно је представљен публици и то на неуобичајен начин – током рестаурације у Музеју 25. мај.
Слапар је током шест месеци сваког дана, након посла, радио на овом делу. Потрошио је чак литар туша и када је Јосип Броз Тито, 1976. године посетио Крањ, уметник је решио да му поклони свој цртеж.
Милош Ристовић из Музеја Југославије каже за Спутњик да због Титових протоколарних обавеза није те године примио дело лично од Слапара, али му је словеначки уметник послао цртеж у Београд и добио захвалницу од доживотног председника Југославије коју је чувао до краја живота.
Од тада „Галаксија“ се чувала у депоу Музеја Југославије и није излагана.
Слапар је, према речима Ристовића, посетио Музеј пре шест година заједно са кустосом Лошког музеја и тада су тражили дигиталну репродукцију „Галаксије“, која је потом у смањеним димензијама била изложена у Цанкаријевом дому у Љубљани 2022.
Оригинална „Галаксија“ је димензија 2.17 пута 10 метара и представља врх Слапаровог концептуализма, везаног за оптичку уметност и геометријску апстракцију, ретке појаве у југословенској уметности, а настала је као директна реакција на светске уметничке трендове шездесетих и седамдесетих година.
„Пре неколико месеци су нам се обратиле колеге из Љубљане са жељом да цртеж укључе у изложбу радног назива 'Проширени вид' у Галерији Цукрарна у Љубљани која ће се бавити феноменом како заварати чула“, каже Ристовић.
Зашто не узмете већу четку
Због димензија конзерватори Милан Милосављевић, Тања Лошић, Софија Вујић и Сунчица Вулетић су морали рестаурацију да раде у изложбеном простору Музеја 25. мај, па је музеј одлучио да, пратећи светске трендове у музеолошкој пракси, омогући својим посетиоцима и да присуствују процесу.
„Први пут публика може уживо да гледа рестаурацију уметничког дела овако великог формата. Нама је формат заправо и задао да будемо отворени за јавност, уместо да будемо у некој малој лабораторији или подруму, да нас нико не види. Имам утисак да је посетиоцима било занимљиво. Имали су много питања. Највише су била збуњена деца. Били су шокирани како радимо милимитар по милимитар, и то данима и не помичемо се. Питали су нас зар не може са неком већом четком да се то среди“, каже Тања Лошић.
За њу као конзерватора занимљиво је било што је у питању дело с краја 20. века:
„Ми се чешће сусрећемо са старијим уметничким делима и ретким књигама које могу бити из 15. или 18. века. 'Галаксија' је новије дело, нови су материјали, уметник је користуо посебан папир из фабрике у Крању. Пошто рад није излаган био је у реалативно добром стању и све је текло по плану. Није било ни претходних рестаурација. Ако је дело прошло већ неки третман и рестаурација није била адекватна, имамо проблем да уклонимо те слојеве. То није био случај овде тако да је 'Галаксија' била идеалан пацијент“.
Уметник – поравнајте ивицу
Конзерватори су овога пута имали јединствену прилику да им лично уметник да сугестије током рестаурације:
„Испричао нам је више о настанку дела што је нама конзерваторима веома важно - на ком материјалу је радио, са којом врстом мастила. Невероватно је каквих се све детаља сетио – да је радио шест пуних месеци, да је потрошио литар туша. Ми смо га питали да ли су ивице оригинално биле тако неправилне или је оштећење касније настало. Он је имао сугестију шта ми да урадимо са тим. Обично рестаурирамо дела већ преминулих уметника и тада крећемо из неких рестаураторско-контерваторских и етичких принципа са циљем да што мање мењамо оригинал“.
Слапар се радовао што ће његова „Галаксија“ коначно бити изложена, као и конзервацији, али је 4. јануара ове године, током трајања рестаурације, преминуо.
„Поседња жеља му је била да додамо папир и поравнамо ту једну ивицу дела. То има смисла зато што је овај цртеж перфектно симетричан. Његова уметност је јако педантна тако да има смисла да се те ивице папира изравнају и буду перфектне као што их је замислио. Можда би наша интервенција била другачија, минимална, да није било његове сугестије. Испоштовали смо његову жељу.
