У Бриселу опет без договора о динару – одлука зависи од ментора Приштине
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
Пратите нас
Може још хиљаду рунди преговора да се одржи у Бриселу на тему динара или нечег другог, али свака ће се завршити онако како Приштина и њени ментори хоће, пре свега зато што посредник, Европска унија, није неутралан.
Ово је закључак др Александра Лукића са Института за политичке студије након нове рунде дијалога Београда и Приштине, која је данас одржана у Бриселу на тему динара.
Десило се очекивано
Тројни састанак директора канцеларије за КиМ Петра Петковића, специјалног изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака и главног преговарача Приштине Бесника Бисљимија на тему уредбе такозване Централне банке Косова о забрани употребе динара на КиМ, по речима Петковића, завршен је без договора, јер приштинска страна није била спремна на компромис. Нова рунда преговора на исту тему се планира за десетак дана.
Лукић каже да се није десило ништа што нисмо могли да очекујемо.
„Моје мишљење је по овом питању принципијелно: Приштина ниједну одлуку не доноси сама без зеленог светла са Запада. Другим речима, не може се говорити да Приштина укида динарски платни промет на Косову и Метохију а да за то нема подршку Запада,“ категоричан је саговорник Спутњика.
Лукић каже да се овај његов став огледа у наградама које Приштина добија од стране западних сила и саме Европске уније јер јој крче пут за пуноправно чланство у Савет Европе.
Одлуке нису дело Приштине
„Мени је сасвим логично да нема договора и са наше стране и не треба ни да га буде уколико то значи неко одлагање одлуке о динару, јер нама је свеједно да ли ће та одлука да ступи на снагу одмах или одложено. Ми треба да се држимо тога да не прихватамо ту одлуку, односно да на њу не пристанемо,“ сматра Лукић.
Какао је рекао, евидентно је да је понашање Приштине у овим преговорима ноншалантно, што га наводи на помисао да им не дају на значају, већ да на њих долазе ради реда.
„Очигледно да им се може да се тако понашају. Косово има потезе који су усаглашени са Западом. С друге стране, делује ми да се све дешава баш овако како треба да се дешава, то јест онако како Приштина жели да тече цео процес, јер они не желе компромисе већ признање од нас,“ оцењује Лукић.
Лукић такође напомиње да су Запад у целини и ЕУ лицемерни по овом питању, јер нико не може да каже да немају механизам да Приштину натерају на нешто.
Преговори су само параван
„Преговори служе Европској унији да би се глумила неутралност и улогу неутралног посредника. Ништа друго ту није у питању. Јер ако је Брисел као Брисел признао Косово и третира га као независну државу, онда ови преговори заиста и немају никаквог смисла, осим можда њихове намере да се преговори искористе како би се у датом моменту и Србија некако натерала да призна, на неки начин, косовску државност. Не видим шта би друго могло да буде,“ закључује Лукић.
Петковић је пре састанка са приштинским преговарачем имао тет-а-тет састанак са Мирославом Лајчаком посредником ЕУ у дијалогу Београда и Приштине.
Hosted another discussion with the two Chief negotiators on a temporary solution for the people affected by the CBK decision. We managed to bridge some gaps between the proposals of the two Parties. I plan to continue our discussions soon based on the EU’s ideas for compromise. pic.twitter.com/PwhVpPiH2T
— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) April 4, 2024
С друге стране главни преговарач Приштине Бесник Бисљими после састанка у Бриселу, тврди да се Косово* сагласило са предлогом специјалног изасланика Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака по питању динара и да је он „изнео избалансиран предлог у складу са одредбама ЦБК“ док је Србија тражила додатно време.
Шта ко нуди за динар
Подсетимо, Централна банка тзв. Косова (ЦБК) послала је Народној банци Србије (НБС) три опције о томе како се могу извршити платни трансфери за Србе на Косову и Метохији. Ниједна од понуђених опција не помиње могућност слања динара грађанима који примања добијају из буџета Србије. Те опције су послате и Европској унији.
Србија, с друге стране, тражи да се поново омогући употреба динара на Косову и рад банке Поштанске штедионице, како би, око 90.000 Срба са Косова и Метохије могло да добија новац из Србије.
Приштина на то не пристаје, већ нуди могућност да банке између себе изврше конверзију из динара у евре и понуде њих Србима на Косову, односно да НБС, у виду међународног трансфера, пошаље средства у еврима некој од комерцијалних банака које послују и на територији КиМ и централној Србији, након чега би их та банка дистрибуирала на рачуне корисника у еврима.
Ово је иначе, четврти пут за нешто више од месец дана да се у Бриселу воде разговори Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ, о забрани употребе динара на КиМ.
Погледајте и:
