https://sputnikportal.rs/20240406/zoran-kostic-cane-da-nisam-tamo-otisao-ne-bih-do-ovde-dosao-1170807622.html

Зоран Костић Цане: Да нисам тамо отишао, не бих до овде дошао

Зоран Костић Цане: Да нисам тамо отишао, не бих до овде дошао

Sputnik Србија

Зоран Костић Цане: Да нисам тамо отишао, не бих до овде дошао

2024-04-06T17:45+0200

2024-04-06T17:45+0200

2024-04-06T17:45+0200

култура

култура

србија

зоран костић цане

поезија

рокенрол

партибрејкерс

интервју

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110926/14/1109261429_14:0:1198:666_1920x0_80_0_0_92d45517923c9468f1c8fd319a5b5dd0.jpg

Фронтмен Партибрејкерса Зоран Костић Цане недавно је објавио прву збирку поезије „Укрштене речи“ која је за мање од месец дана постала апсолутни бестселер. „Укрштене речи“ су на првом месту топ листе најпродаванијих књига издавачке куће „Лагуна“, а у штампи је већ треће издање.Разговор са Цанетом почињемо питањем да ли је изненађен таквим пријемом „Укрштених речи“ и да ли му прија песничка популарност.Популарност смета – постајем плен за злоупотребе„Не, нисам толико изненађен, али ми не прија уопште. Имам 60 година и тај нови ниво, количина те популарности мало је без везе јер онда почињу да се дешавају ствари које су опортуне ономе што је написано у књизи. Значи, постајем плен за злоупотребе разне. Пакују ме као робу, као да сам ја неки бренд. Али драго ми је јер мислим да је то што је написано изнад мојих могућности, да су још неке ствари у питању, а то је та веза са небесима које шаљу поруку, а ја сам спроводник онима који хоће да чују, који хоће да читају и који хоће да сазнају“, каже Цане за Спутњикову „Орбиту културе“.Кажете да Вам се не свиђа то што сте постали бренд, али зар нисте бренд већ деценијама као певач Партибрејкерса?- Јесте, али ја сам сад сам. Ја сам сад на цедилу и оно – јавна површина доступна свима. Јесам певач Брејкерса и све то, живим на Олимпу и навикао сам се да ми облаци фризуру праве. Али знаш, другачије је. Цео живот сам желео да могу да сиђем са бине и да будем непознат, невидљив, да се вратим у анонимност. Али то је немогуће, зар не? Јер кад те сви виде, ти постојиш. А постојиш и кад те невиде, кад си сам са својом истином.Лакше је у БрејкерсимаПартибрејкерси ће одржати два концерта у Београду за две недеље. Смета ли Вам популарност због књиге да бисте се вратили примарном послу?- Ма не смета ми. Како да ти објасним, смета донекле али онда постајем члан бенда, дођем у своју организацију, будем само пети део и то ми је. И онда могу да пустим струју кроз себе, да оживим. Причајући за књигу више ти раде мозак и чука, а овде радиш цео. Стојиш пред публиком и дајеш јој све од себе.На промоцији „Укрштених речи“ у СКЦ-у најавили сте концерт на Ташу…- Не, нисам најавио. То ће бити кад буде, ако се створе услови. Полако идемо да свирамо, сад смо само преокупирани тим да нешто ново снимимо, да видимо да ли можемо да се препознамо као позната бића један другом.Увек смо свирали као да нам је последњи концертКад би се могао очекивати нови албум?- Немам појма, ко зна да ли ће га и бити. Јер све мора да буде као да никад неће бити. Тако смо увек радили и ми увек свирамо концерт као да нам је последњи. То је тај тренутак – сад и све. То је тренутак спознаје своје присутности, идентификације, истине, љубави и праштања. Нећемо да издамо нешто само да би издали. Кога то занима?Да ли сте припремили нове песме за Брејкерсе?- Па да, све је готово. Дуго то траје и може одмах да се уради, али и не мора никад. То је само тренутак спознаје. Не може нико да буде пре песме. Песма је прва, па ми после.Биће ми још теже ако мислим о себи као о ДилануПостоји ли могућност да неку од песама из „Укрштених речи“ сниме Партибрејкерси?- Не верујем, али урадићу нешто. Прво ћу то да прочитам за слепе, а онда и за аудио издање. Покушаћу као Џим Морисон што је направио 'Америчку молитву', неку музичку позадину да дам. Ту поезију би требало читати полагано, реч по реч. То је као кад ја сад теби причам, обраћање, а не испоручивање неке количине речи и кад се то заврши да радиш неки други посао.Каква би била та музичка позадина?- Биле би ту неке атмосферске гитаре и хипнотички ритам. Волео бих да мој друг Трут свира, да му даје једну бесконачност, да уведе у капање живота. Као славина кад капље. Само да те речи узимају за себе својом истинитошћу, животношћу, искреношћу.Поменули сте Морисонову „Америчку молитву“ и изгледа да сте са овом књигом ушли у друштво великих рок песника какви су Боб Дилан…- Ма не верујем. Не могу о себи тако да мислим, биће ми још теже.Зашто? То је неки логичан развој Ваше каријере.- Ма да, али ипак се ми противимо да живимо онако како се о нама пројектује прича код других.Није лако живети у равници и бити плен свакој грабљивициСвојевремено сте писали колумне за Политику које су биле прилично популарне. Можемо ли очекивати Вашу прозну књигу после ове поетске?- Немам појма. Сад је најважније да ово прође са што мање оштећења и да снимимо један сингл, да покуља енергија, порука, крв, саосећање.Већ дуже време живите у Зрењанину. Колико Вам је пријало измештање из Београда и које су предности живота у малом месту?- То је стара прича. Сад кад не бих причао са тобом, седео бих на свом језеру и гледао своје лабудове. И мој друг Шеки би отишао до воде и рекао: Матори, још мало, па идемо да се купамо. Док би неко тамо издисао на асфалту у овом нашем јадном граду. Не знам шта да кажем. Да нисам тамо отишао, не бих до овде дошао.Зрењанин је град који нема пијаћу воду већ деценијама. Колико то утиче на живот људи?- Људи то тамо не капирају толико. Они су чудни, имају неку своју логику постојања, тако да се многе ствари које се тамо дешавају косе са здравим разумом. Треба честитати тим људима на издржљивости. Није лако живети у равници и бити плен свакој грабљивици.Погледајте и:

https://sputnikportal.rs/20170103/cane-40-godina-pank--1109409135.html

србија

2024

Вести

sr_RS

зоран костић цане, интервју, поезија, партибрејкерси, zoran kostić cane, intervju, poezija, partibrejkersi