https://sputnikportal.rs/20240413/opasne-nato-igre-zasto-je-bundesver-rasporedio-vojsku-na-ruskim-granicama-olivera-ikodinovic-1170911149.html
Опасне НАТО игре: Зашто Бундесвер распоређује војску на руским границама
Опасне НАТО игре: Зашто Бундесвер распоређује војску на руским границама
Sputnik Србија
То што је Немачка почела у Литванији, чланици НАТО, да распоређује своје војне трупе говори о томе да такав корак треба посматрати искључиво као ширење... 13.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-13T19:45+0200
2024-04-13T19:45+0200
2024-04-13T19:45+0200
русија
русија – политика
русија
специјална војна операција у украјини – вести
бундесвер
анализе и мишљења
свет
литванија
немачка
белорусија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111566/91/1115669155_0:0:3106:1748_1920x0_80_0_0_f2d9d655d94119e3f0164b3eaf00b7be.jpg
Оцена руских експерата је да западна алијанса предузима мере које стварају ескалацију у областима које су од виталног значаја за безбедност Русије. Између осталог, то се не односи само на балтичке државе, већ и на суседну Финску и Шведску, нове чланице НАТО блока. У том контексту, сматрају стручњаци, поновно успостављање Лењинградског војног округа и јачање војне сарадња између Русије и Белорусије је правовремена мера.Стручњаци кажу да једна бригада није довољна за напад на тако велику земљу као што је Русија, тим пре што је руска војска опремљена најновијим и најсавременијим врстама наоружања. Међутим, ако се у наредним годинама појави још неколико НАТО дивизија у балтичким државама, то може створити озбиљну претњу и реалне предуслове за оружану агресију на Русију и Белорусију.Овде се поставља питање, додаје он, да ли то значи да се спрема некаква војна операција или је реч о нечему другом.„НАТО може смело да жртвује балтичке земље, јер им оне нису посебно потребне, мада би могле да извршавају неке своје задатке везане за Русију, укључујући и борбене. Дакле, овде постоји одређена забринутост и рекао бих да треба да схватимо зашто се ово ради“, каже Глазунов.Он сматра да би тим питањем требало да се позабаве руске безбедносне службе на свим нивоима, укључујући специјалне и војно-обавештајне службе.Глазунов подсећа да је један од некада најутицајнијих америчких спољнополитичких стручњака Збигњев Бжежински својевремено упозоравао да „Русија може за један дан да заузме Балтичке земље“.Некадашњи саветник за националну безбедност у време администрације Џимија Картера упозоравао је још пре десетак година да би Владимир Путин могао да крене у „изненадни напад“ на земље Балтика, те позивао на „мобилизацију“ Запада и НАТО савеза. Међутим, такве тврдње су неосноване, јер Русија нема намеру никог да напада, док су ставови Бжежинског готово увек били ратоборни и ишли су у прилог конфронтацији, када је реч о односу Запада према Русији. У суштини, Запад упорно измишља приче о „руској претњи“ како би оправдао своје постојање, своје непопуларне потезе и агресивне амбиције.Отвара се још један фронтТо што је Немачка почела да распоређује своје војне трупе у Литванији и што је први пут од Другог светског рата послала своје снаге дугорочно ван земље литвански лидери су поздравили, описујући то као „историјски догађај“, а немачки званичници су то оценили као значајан корак за одбрамбену способност алијансе и важан дан за Бундесвер. Трајно стационирање борбене јединице у Литванији је преседан у историји немачке армије, јер никада до сада толики број војника није био стациониран у иностранству на сталној основи.За сада је око двадесетак војника стигло у Литванију, а касније ове године придружиће им се још 150 припадника немачке војске. Очекује се да ће немачки војни контингент до 2027. године бројати 5.000 војника, прецизније - 4.800 војника и 200 цивилних службеника Бундесвера, који ће моћи да у ту земљу доведу и своје породице.Министар одбране Литваније Лауринас Кашцунас рекао је да је долазак немачких трупа „одличан пример“ за све земље источног крила НАТО, на граници са Русијом и њеним савезником Белорусијом. Према његовим речима, биће створена таква архитектура одбране и одвраћања да ниједан противник са Истока неће ни помислити да тестира члан 5. НАТО о колективној одбрани, који означава да се сваки оружани напад на једну или више чланица сматра нападом на све земље НАТО.Главна локација за распоређивање војске биће војни полигон Руднинкај и Рукла, на око сто километара од границе са Русијом.Литванија се граничи са Белорусијом и руском екславом Калињинградом, а између две земље се простире уски копнени коридор, дужине 100 километара - Сувалки коридор, који је, према наводима немачких медија, у документима Бундесвара означен као могућа локација сукоба.Руски стручњаци кажу да би први на удару могао бити Калињинград, који је трн у оку НАТО пакта и кога шеф немачког Министарства одбране Борис Писторијус назива старим немачким именом - Кенигсберг. Русија све то има у виду, што значи да већ предузима све неопходне мере у осигуравању безбедности целе земље.Експерт наглашава да Русија нема намеру да шаље војску и осваја Балтичке државе, нити било коју другу земљу, али ће учинити све да заштити своје границе и осигура безбедност земље.Ако балтичке земље упусте у авантуру и организују провокације против Русије, јединице других НАТО држава које се налазе на њиховој територији неће им помоћи, уверен је Глазунов.Цена „игре“ тешка 800 милиона евраНемачка и Литванија још се нису договориле око тога како ће да поделе трошкове смештаја тенковске бригаде Бундесвера. Процене су да ће пребацивање немачке бригаде у Литванију до 2027. године, заједно са смештајем војника и њихових породица, коштати приближно 800 милиона евра.Кремљ је негативно оценио планове Немачке да створи војну базу у Литванији. Портпарол руског рпедседника Дмитриј Песков је упозорио да слање немачких војника у Литванију и формирање војне базе стварају жаришта опасности у близини граница Русије, што захтева посебне безбедносне мере Москве.
https://sputnikportal.rs/20240404/bundesver-uciniti-ratno-sposobnim-pistorijus-najavio-plan-za-reorganizaciju-armije-nemacke-1170751257.html
литванија
немачка
белорусија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија – политика, русија, специјална војна операција у украјини – вести, бундесвер, анализе и мишљења, свет, литванија, немачка, белорусија, нато
русија – политика, русија, специјална војна операција у украјини – вести, бундесвер, анализе и мишљења, свет, литванија, немачка, белорусија, нато
Опасне НАТО игре: Зашто Бундесвер распоређује војску на руским границама
То што је Немачка почела у Литванији, чланици НАТО, да распоређује своје војне трупе говори о томе да такав корак треба посматрати искључиво као ширење офанзивног потенцијала НАТО-а у близини руских граница, што може довести до ескалације, због чега Москва предузима адекватне мере.
Оцена руских експерата је да западна алијанса предузима мере које стварају ескалацију у областима које су од виталног значаја за безбедност Русије. Између осталог, то се не односи само на балтичке државе, већ и на суседну Финску и Шведску, нове чланице НАТО блока. У том контексту, сматрају стручњаци, поновно успостављање Лењинградског војног округа и јачање војне сарадња између Русије и Белорусије је правовремена мера.
Стручњаци кажу да једна бригада није довољна за напад на тако велику земљу као што је Русија, тим пре што је руска војска опремљена најновијим и најсавременијим врстама наоружања. Међутим, ако се у наредним годинама појави још неколико НАТО дивизија у балтичким државама, то може створити озбиљну претњу и реалне предуслове за оружану агресију на Русију и Белорусију.
„Пре свега, желео бих да скренем пажњу на то зашто је избор пао на Литванију. Литванска армија је највећа међу балтичким државама и има око 30-40 хиљада војника. Остале војске су мање и потпуно су неспособне. Дакле, јача се она војска која може да изврши неке борбене задатке који ће пред њу бити стављени, а војске Летоније и Естоније нису борбено спремне. Литванска војска, такође, нема борбено искуство и нема моћне технологије као, рецимо, што имају руска или америчка армија, али је ипак, ово једна од највећих армија у региону и зато јачају њу као борбено најспремнију“, објашњава руски војни експерт и политиколог Олег Глазунов.
Овде се поставља питање, додаје он, да ли то значи да се спрема некаква војна операција или је реч о нечему другом.
„НАТО може смело да жртвује балтичке земље, јер им оне нису посебно потребне, мада би могле да извршавају неке своје задатке везане за Русију, укључујући и борбене. Дакле, овде постоји одређена забринутост и рекао бих да треба да схватимо зашто се ово ради“, каже Глазунов.
Он сматра да би тим питањем требало да се позабаве руске безбедносне службе на свим нивоима, укључујући специјалне и војно-обавештајне службе.
Глазунов подсећа да је један од некада најутицајнијих америчких спољнополитичких стручњака Збигњев Бжежински својевремено упозоравао да „Русија може за један дан да заузме Балтичке земље“.
Некадашњи саветник за националну безбедност у време администрације Џимија Картера упозоравао је још пре десетак година да би
Владимир Путин могао да крене у „изненадни напад“ на земље Балтика, те позивао на „мобилизацију“ Запада и НАТО савеза. Међутим, такве тврдње су неосноване, јер
Русија нема намеру никог да напада, док су ставови Бжежинског готово увек били ратоборни и ишли су у прилог конфронтацији, када је реч о односу Запада према Русији. У суштини, Запад упорно измишља
приче о „руској претњи“ како би оправдао своје постојање, своје непопуларне потезе и агресивне амбиције.
Отвара се још један фронт
То што је Немачка почела да распоређује своје војне трупе у Литванији и што је први пут од Другог светског рата послала своје снаге дугорочно ван земље литвански лидери су поздравили, описујући то као „историјски догађај“, а немачки званичници су то оценили као значајан корак за одбрамбену способност алијансе и важан дан за Бундесвер. Трајно стационирање борбене јединице у Литванији је преседан у историји немачке армије, јер никада до сада толики број војника није био стациониран у иностранству на сталној основи.
За сада је око двадесетак војника стигло у Литванију, а касније ове године придружиће им се још 150 припадника немачке војске. Очекује се да ће немачки војни контингент до 2027. године бројати 5.000 војника, прецизније - 4.800 војника и 200 цивилних службеника Бундесвера, који ће моћи да у ту земљу доведу и своје породице.
Министар одбране Литваније Лауринас Кашцунас рекао је да је долазак немачких трупа „одличан пример“ за све земље источног крила НАТО, на граници са Русијом и њеним савезником Белорусијом. Према његовим речима, биће створена таква архитектура одбране и одвраћања да ниједан противник са Истока неће ни помислити да тестира члан 5. НАТО о колективној одбрани, који означава да се сваки оружани напад на једну или више чланица сматра нападом на све земље НАТО.
Главна локација за распоређивање војске биће војни полигон Руднинкај и Рукла, на око сто километара од границе са Русијом.
Литванија се граничи са Белорусијом и руском екславом Калињинградом, а између две земље се простире уски копнени коридор, дужине 100 километара - Сувалки коридор, који је, према наводима немачких медија, у документима Бундесвара означен као могућа локација сукоба.
Руски стручњаци кажу да би
први на удару могао бити Калињинград, који је трн у оку НАТО пакта и кога шеф немачког Министарства одбране Борис Писторијус назива старим немачким именом - Кенигсберг. Русија све то има у виду, што значи да већ предузима све неопходне мере у осигуравању безбедности целе земље.
„Питам се да ли спремају неку провокацију или неки прљави трик, како би нам одвукли пажњу са Украјине, отворили још један фронт. Али, опет кажем, балтичка војска чак и ако нешто ураде то неће довести ни до чега доброг за балтичке државе, односно за два-три дана неће остати ништа од њих. То није украјинска војска, они су мали, слабо су наоружани и тешко да ће неко пружити достојан отпор, с обзиром да немају никаквог борбеног искуства. Сада већ имамо кохерентност наших трупа и борбено искуство, и зато, ако планирају неку врсту провокације, бојим се да би то могло лоше да се заврши по њих“, каже Глазунов.
Експерт наглашава да Русија нема намеру да шаље војску и осваја Балтичке државе, нити било коју другу земљу, али ће учинити све да заштити своје границе и осигура безбедност земље.
Ако балтичке земље упусте у авантуру и организују провокације против Русије, јединице других НАТО држава које се налазе на њиховој територији неће им помоћи, уверен је Глазунов.
Цена „игре“ тешка 800 милиона евра
Немачка и Литванија још се нису договориле око тога како ће да поделе трошкове смештаја тенковске бригаде Бундесвера. Процене су да ће пребацивање немачке бригаде у Литванију до 2027. године, заједно са смештајем војника и њихових породица, коштати приближно 800 милиона евра.
Кремљ је негативно оценио планове Немачке да створи војну базу у Литванији. Портпарол руског рпедседника
Дмитриј Песков је упозорио да слање немачких војника у Литванију и формирање
војне базе стварају жаришта опасности у близини граница Русије, што захтева посебне
безбедносне мере Москве.
