Европски избори: Ко креира „тиховање“ у кампањи и чега се то политичка елита плаши
22:20 05.05.2024 (Освежено: 22:35 05.05.2024)
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
С обзиром на незадовољство које влада унутар држава Европске уније очекивало се да ове године изборна кампања за ново руководство ЕУ буде много израженија и јача, посебно код десно оријентисаних странака. Јасно је да САД не би одговарале промене у политици ЕУ у овом тренутку, каже за Спутњик др Александар Лукић.
Изборна кампања за нову гарнитуру Европске уније иако је увелико у току протиче готово нечујно. Ови избори се одржавају у 27 држава чланица ЕУ где право гласа за нове представнике ЕУ има више од 400 милиона грађана, али кампање готово да и нема, иако треба да буду одржани почетком наредног месеца тачније између 6. и 9. јуна 2024. године.
Страх од десничара
Разлог за овако тиху кампању, како то виде пре свега европски аналитичари, лежи у чињеници да се то ради намерно, како би се задржала садашња политичка линија на власти, и угушила десница која је у последње време све гласнија, и против исцрпљивања Европе и њених грађана због финансирања Украјине и санкција према Русији, с обзиром да се и једно и друго одражава на џеп просечног грађанина ЕУ.
Филозоф др Александар Лукић из Института за политичке студије примећује да је кампања у стању, како каже, тиховања.
„Очигледно је да су ови избори пали у сенку сад случајно или не председничких избор ау Америци и избора који се одржавају унутар националних држава ЕУ,“ каже Лукић. Други разлог по речима нашег саговорника је можда тај што владајуће странке у ЕУ и не желе много да се у њиховим државама таласа око нових избора за ЕУ како не би „побудили“ десничаре који нису заговорници плитке садашње гарнитуре ЕУ. „Јасно је да десничари не уклапају у садашње планове оних који воде ЕУ па отуда и нема толике помпе око избора у државама чланица ЕУ. С друге стране, излазност је на овим изборима испод 50 одсто што онда имплицира њихову легитимност и уопште легитимност самог парламента ЕУ иако он то није у класичном смислу, с обзиром да нема неку моћ,“ сматра Лукић.
Европском унијом управља Америка
Какао каже, парламент не бира Европску комисију ЕУ нити председника те комисије већ само даје сагласност на ово што добије од националних влада.
„У том смислу сматрам да ови избори неће донети неке велике промене ни по ком важном питању за нас а нити на глобалном нивоу у политици ЕУ све и да десничарске странке уђу у већем броју у парламент, јер у том случају би било потребно правити коалиције а за то има мало простора. Посебно ако смо свесни да политику ЕУ креира Америка,“ каже Лукић.
Према неким истраживањима, крајња и евроскептична десница на изборима за Европски парламент у јуну би могла да оствари победу у шест од 27 земаља чланица ЕУ. Тако су странке које припадају екстремно десничарској групи „Идентитет и демократија“ на путу да победе у Аустрији, Белгији, Француској и Холандији, док је евроскептичним конзервативцима и реформистима победа сигурна у Италији и Летонији. Европска народна партија десног центра могла би да победи у импресивних 12 држава чланица и настави да буде највећа фракција у парламенту.
А шта кажу истраживања
У истом истраживању као највеће губитнике ових избора виде левичарске фракције, а прогноза је да би социјалисти и демократе десног центра могли да славе у четири државе: Данској, Литванији, Малти и Шведској. И поред несумњивог јачања десног блока партија, очекује се да би проевропске странке у Европском парламенту могле да добију 63 одсто посланичких места чиме би задржали досадашњу већину.
За десничаре општи је утисак да су предстојећи избори за Европски парламент од великог значаја јер се одлучује о будућности Европе, односно, да ли ће се наставити са успостављањем централистичке власти или ће се кренути ка омогућавању више директне демократије, и враћању надлежности државама чланицама и стварању савеза пријатеља. Победа патриотских снага донела би промену политике ЕУ. Окончала би се политика размишљања али би и политика за коју се оне залажу, поново омогућила државама чланицама одлучивање кроз директну демократију, која значи да грађани могу да доносе одлуке. На последњим изборима 2019. либерална група „Обновимо Европу“ била је та која је, заједно са социјалдемократама и Европском народном странком поставила Урсулу фон дер Лајен на чело Европске комисије.
Либерали нису никада имали оволику моћ, јер су имали шест од 27 представника у Комисији и међу шефовима држава и влада ЕУ. Међу њима су француски председник Емануел Макрон и две потпредседнице Комисије.
Ко губи а ко добија
„Обновимо Европу“ у Европском парламенту има 102 посланика, што је чини трећом највећом групом након Европске народне странке и Социјалдемократа. То место на постољу могло би, међутим, да им се измакне након избора почетком јуна.
Према прогнозама изборног агрегата „Europe Elects“, група би могла да изгуби готово петину посланичких места и да у парламенту Европске уније остане са само 82 посланика. У том случају то више не би била трећа, него пета по величини посланичка група, иза десничарске популистичке групе „Идентитет и демократија“ и „Европских конзервативаца и реформатора“.
Без обзира на то, либерали би поново могли да буду ти који ће да одлуче о избору председника Европске комисије, позиције коју тренутно обавља Урсула фор дер Лајен. Током четвородневног изборног процеса, грађани у свим државама Европске уније ће одабрати ко ће бити њихови представници у Европском парламенту који броји 705 заступника.
Именоваће се и нови лидери европских институција, попут председника и чланова Европске комисије, председника Европског савета и Европског парламента, те ко ће бити нови високи представник ЕУ за заједничку спољну политику и безбедност. Сви они ће имати петогодишњи мандат.
Погледајте и:
