https://sputnikportal.rs/20240519/sta-u-svetu-ostaje-iza-americkog-partnerstva-a-sta-iza--kine-1172281619.html
Шта у свету остаје иза америчког „партнерства“, а шта иза – Кине
Шта у свету остаје иза америчког „партнерства“, а шта иза – Кине
Sputnik Србија
На северу Авганистана гради се близу 300 километара дуг Кош-тепа канал. Прва фаза заправо је већ завршена. Вода из Аму Дарје користиће се за наводњавање... 19.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-19T18:55+0200
2024-05-19T18:55+0200
2024-05-19T18:55+0200
свет
свет
свет – политика
анализе и мишљења
емисија „пророк“
кина
сад
авганистан
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/11/1172281869_0:168:1280:888_1920x0_80_0_0_6425487c2ca5c44f1c2fdc08e0e8424a.jpg
Из Авганистана, дакле, стижу сасвим другачије вести него током претходних година. Можда и због тога што је нова кинеска дипломатска иницијатива усмерена ка Кабулу.Просечним конзументима вести у западним земљама ово ће деловати помало и невероватно. Шта то има интересантно у Кабулу?Раније је макар било опијата, на томе је заснивана економска динамика, али се од повратка талибанских власти за производњу и трговину дрогом изричу драстичне казне, па се и број и интензитет тих активности смањио.Кинеска логика је различита од западне. За пуну имплементацију Појаса и пута и настављање евроазијских интеграција неопходан је и Авганистан. Једнако као што су Кинезима неопходни и Лаос и Ирак.Истина, расизма је у америчкој јавној политици неупоредиво мање него пре пола века, али је зато (нео)колонијализма и геополитичких амбиција које се са тим у вези артикулишу далеко више.У сврху остваривања тих амбициозних планова не мобилишу се „црни људи“, али су зато „упрегнуте“ оружане снаге многобројних „вазалних држава“. Разумљиво, у анархичним међународним односима често је исплативије да вас се други плаше, него да вас други воле.Питање је не само колико, већ да ли уопште има љубави у светској политици? Политика се води према интересима. Ипак, у обликовању и спровођењу политике дефинисане на интересима мора се показивати и елементарна одговорност.Кина насупрот АмерикеНасупрот америчкој стратегији наступају Кинези са дијаметрално супротним приступом и новим инструментима за пенетрацију утицаја на одређеном простору.На пример, joш 2021. године пуштена је у рад прва брза пруга у Лаосу која се протеже по оси југ – север од престонице Вијентијана до границе са Кином, а ту се спаја са читавим системом кинеских брзих пруга и наставља ка важном саобраћајном чворишту у јунанском Кунмингу.Вредност капиталног пројекта износила је преко шест милијарди долара, а у финансијском, оперативном и логистичком смислу тим пројектом су руководили Кинези. Сада Кинези настављају да инвестирају у Лаос.Са друге стране, оно што је у Лаосу остало од Американаца јесу последице бесомучног бомбардовања које је трајало пуних девет година, у просеку на сваких осам минута свакога дана.Или, Кинези тренутно граде или ће изградити осам хиљада школа у Ираку. Податак да су Американци до сада изградили свега тридесетак, а који шире разни пропагандисти највероватније није тачан. Но, не може се тврдити ни да су се баш претргли у обнављању образовне инфраструктуре.Исто тако, може се тврдити да су се претгрли у бомбардовању циљева по Ираку. Процене су да су само у периоду између 2003. и 2011. године испустили 29 хиљада бомби на територији која је отприлике еквивалентна величини некадашње Југославије (Ирак је по површини већи, али је део те земље пустињски и ненасељен, те није било ни потребе изводити неке војне операције свуда).Наравно, и једни и други су у Ираку због нафте. Па ипак, разлика је огромна у томе ко како долази до те нафте и шта је спреман заузврат да понуди. Исто као што је огромна разлика у томе како су једни, а како други успостављали зоне сопствене геополитичке контроле у Лаосу и Авганистану.Кабул шири руке ка ПекингуЗато није изненађујуће да и у Кабулу, центру отпора свим великим силама које су покушале да „овладају“ Авганистаном у последњих сто година, сада Кинезе дочекују раширених руку. Нема отпора пошто нема ни перцепције да ће им било ко наметати неке нове идеолошке, политичке или друштвене норме, исто као што нема ни става да „долази“ нека нова велика сила која жели само да експлоатише природне ресурсе. Иако ће и та нова велика сила свакако експлоатисати авганистанске природне ресурсе.Посматрано из угла теорије, за успостављање хијерархије у међународним односима примена силе јесте нужна. Посматрано из угла праксе, претерана употреба силе може оставити драматичне последице за онога који је на такав начин користи. Не може се све и увек на силу.Наметање воље другима јесте циљ сваког актера, али се ту неке границе не смеју прелазити. САД су још и некако могле у обликовању и спровођењу својих политика примењивати прекомерну силу током периода једнополарности.Војним интервенционизмом и често нескривеном политичком агресивношћу натерали су друге да их прате. Али, ово више није време једнополарности. Околности су се промениле. И то значајно. Могуће и значајније него икада током двадесетог века.САД данас плаћају због претеране употребе силе. Чак им на наплату (поново) долазе и рачуни од пре пола века.Просечним конзументима вести у западним земљама ово ће деловати помало и невероватно, али је тако. Ко сумња у ову тезу нека је провери на примеру Авганистана. Или на примерима Лаоса и Ирака. Или још бројних примера које је релативно лако пронаћи у Африци и Азији, чак и у Латинској Америци.
кина
сад
авганистан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
свет, свет – политика, анализе и мишљења, емисија „пророк“, кина, сад, авганистан
свет, свет – политика, анализе и мишљења, емисија „пророк“, кина, сад, авганистан
Шта у свету остаје иза америчког „партнерства“, а шта иза – Кине
На северу Авганистана гради се близу 300 километара дуг Кош-тепа канал. Прва фаза заправо је већ завршена. Вода из Аму Дарје користиће се за наводњавање степско-пустињских области, значај овог пројекта далеко је већи него што се на први поглед чини.
Из Авганистана, дакле, стижу сасвим другачије вести него током претходних година. Можда и због тога што је нова кинеска дипломатска иницијатива усмерена ка Кабулу.
Просечним конзументима вести у западним земљама ово ће деловати помало и невероватно. Шта то има интересантно у Кабулу?
Раније је макар било опијата, на томе је заснивана економска динамика, али се од повратка талибанских власти за производњу и трговину дрогом изричу драстичне казне, па се и број и интензитет тих активности смањио.
Кинеска логика је различита од западне. За пуну имплементацију Појаса и пута и настављање евроазијских интеграција неопходан је и Авганистан. Једнако као што су Кинезима неопходни и Лаос и Ирак.
„Бели човек шаље црног човека да се бори против жутог човека ради заштите земље која је украдена од црвеног човека,“ антологијска је реплика из Формановог филма Коса.
Истина, расизма је у америчкој јавној политици неупоредиво мање него пре пола века, али је зато (нео)колонијализма и геополитичких амбиција које се са тим у вези артикулишу далеко више.
У сврху остваривања тих амбициозних планова не мобилишу се „црни људи“, али су зато „упрегнуте“ оружане снаге многобројних „вазалних држава“. Разумљиво, у анархичним међународним односима често је исплативије да вас се други плаше, него да вас други воле.
Питање је не само колико, већ да ли уопште има љубави у светској политици? Политика се води према интересима. Ипак, у обликовању и спровођењу политике дефинисане на интересима мора се показивати и елементарна одговорност.
Насупрот америчкој стратегији наступају Кинези са дијаметрално супротним приступом и новим инструментима за пенетрацију утицаја на одређеном простору.
На пример, joш 2021. године пуштена је у рад прва брза пруга у Лаосу која се протеже по оси југ – север од престонице Вијентијана до границе са Кином, а ту се спаја са читавим системом кинеских брзих пруга и наставља ка важном саобраћајном чворишту у јунанском Кунмингу.
Вредност капиталног пројекта износила је преко шест милијарди долара, а у финансијском, оперативном и логистичком смислу тим пројектом су руководили Кинези. Сада Кинези настављају да инвестирају у Лаос.
Са друге стране, оно што је у Лаосу остало од Американаца јесу последице бесомучног бомбардовања које је трајало пуних девет година, у просеку на сваких осам минута свакога дана.
Или, Кинези тренутно граде или ће изградити осам хиљада школа у Ираку. Податак да су Американци до сада изградили свега тридесетак, а који шире разни пропагандисти највероватније није тачан. Но, не може се тврдити ни да су се баш претргли у обнављању образовне инфраструктуре.
Исто тако, може се тврдити да су се претгрли у бомбардовању циљева по Ираку. Процене су да су само у периоду између 2003. и 2011. године испустили 29 хиљада бомби на територији која је отприлике еквивалентна величини некадашње Југославије (Ирак је по површини већи, али је део те земље пустињски и ненасељен, те није било ни потребе изводити неке војне операције свуда).
Наравно, и једни и други су у Ираку због нафте. Па ипак, разлика је огромна у томе ко како долази до те нафте и шта је спреман заузврат да понуди. Исто као што је огромна разлика у томе како су једни, а како други успостављали зоне сопствене геополитичке контроле у Лаосу и Авганистану.
Кабул шири руке ка Пекингу
Зато није изненађујуће да и у Кабулу, центру отпора свим великим силама које су покушале да „овладају“ Авганистаном у последњих сто година, сада Кинезе дочекују раширених руку. Нема отпора пошто нема ни перцепције да ће им било ко наметати неке нове идеолошке, политичке или друштвене норме, исто као што нема ни става да „долази“ нека нова велика сила која жели само да експлоатише природне ресурсе. Иако ће и та нова велика сила свакако експлоатисати авганистанске природне ресурсе.
Посматрано из угла теорије, за успостављање хијерархије у међународним односима примена силе јесте нужна. Посматрано из угла праксе, претерана употреба силе може оставити драматичне последице за онога који је на такав начин користи. Не може се све и увек на силу.
Наметање воље другима јесте циљ сваког актера, али се ту неке границе не смеју прелазити. САД су још и некако могле у обликовању и спровођењу својих политика примењивати прекомерну силу током периода једнополарности.
Војним интервенционизмом и често нескривеном политичком агресивношћу натерали су друге да их прате. Али, ово више није време једнополарности. Околности су се промениле. И то значајно. Могуће и значајније него икада током двадесетог века.
САД данас плаћају због претеране употребе силе. Чак им на наплату (поново) долазе и рачуни од пре пола века.
Просечним конзументима вести у западним земљама ово ће деловати помало и невероватно, али је тако. Ко сумња у ову тезу нека је провери на примеру Авганистана. Или на примерима Лаоса и Ирака. Или још бројних примера које је релативно лако пронаћи у Африци и Азији, чак и у Латинској Америци.
