Србија ломи западно јединство: На реду су напрслине унутар НАТО
© Sputnik / Дејан Симић
Пратите нас
Гласањем у Парламентарној скупштини НАТО о придруженом чланству тзв. Косова показало је нејединство земаља чланица Алијансе, унутар које би требало да се све одлуке доносе консензусом, каже за Спутњик бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић.
Делегација Скупштине Србије у Парламентарној скупштини НАТО саопштила је да је делегација Мађарске гласала против одлуке да тзв. скупштина Косова добије статус придруженог чланства, а поред посланика из земаља које нису признале једнострано проглашену независност тзв. Косова – Шпаније, Румуније, Словачке, Грчке и Кипра, одлуку нису подржали ни посланици из Француске и Италије.
Покушај земаља квинте да смање штету
Француска и Италија су чланице тзв. квинте, пет западних земаља које су постројене према Србији и у разговорима у вези са Косовом и Метохијом према нашој земљи наступају ултимативно, подсећа Јовановић.
Тако да је и последњи предлог ЕУ, односно Немачке и Француске у суштини био преузет и вођен од Квинте која је у разговору са нашим званичницима наступала јединствено и бескомпромисно, додаје Јовановић.
„Ово је делимично последица тога што се Француска и Италија прибојавају да би овакав став, необазриви улазак Приштине у предворје НАТО, могао бити штетан за ту њихову акцију према Србији, управо у вези са Косовом и Метохијом. И да хоће на неки начин да смање штету која би очигледно наступила да су сви подржали тзв. улазак Приштине у ту Парламентарну скупштину.“
Монолитни Запад пуца на више праваца
Други разлог због ког је Мађарска била против а још 14 држава уздржано приликом гласања је тај што се на Западу, колико год покушавао да се према другима постави као монолитан, почеле да се појављују напрслине – и то на више праваца, додаје Јовановић.
NEW
— Admirim (@admirim) May 27, 2024
The NATO Parliamentary Assembly has overwhelmingly voted to upgrade the Kosovo Assembly to associate member, the highest status in the PA until NATO membership.
There was only one vote against, with 14 abstentions.
The NATO PA has 281 delegates from 32 member states. pic.twitter.com/BgAYFGpvX5
„Једна је у правцу Русије где једни заговарају чврсту, ратну линију, укључујући и генералног секретара, док други имају уздржан став или се чак противе томе, као рецимо Мађарска. Али су Немачка и други уздржани и не желе да се упуштају у једну такву авантуру. Чак и Америка под чијом су капом сви избегава да се у том погледу директно изјасни. То је вероватно у вези са изборима пошто не знају да ли би шансе Бајдена да продужи боравак у Белој кући биле веће уколико би наставио са тим оштрим, на моменте ратничким наступом према Русији, или да буде опрезнији, уздржанији и да на тај начин утиче на гласаче и да их помало и обмане.“
ЕУ у зачараном кругу
И без те америчке калкулације ЕУ се нашла у једном зачараном кругу јер јој следи серија избора, а однос снага у Европском парламенту могао би се променити чиме би се позиције према битним питањима могле променити, укључујући и однос према рату у Украјини, додаје Јовановић.
Све је прилично непредвидиво и то утиче да се поједине чланице у заједничким организацијама понашају уздржано, независно или чак сувише самостално у односу на досадашњу праксу, сматра Јовановић.
„Тако да не би требало журити са закључцима, све то би требало регистровати и ставити у шири контекст и посматрати у светлу предстојећих избора за Европски парламент, као и америчких избора. А то се практично односи и на друга питања, рецимо на Блиски исток који је такође компликујући фактор за политику Запада јер им отежава ставове и положај ког има у вези са Украјином, или према Русији и Кини. Јер Запад има практично у својој кући једно жариште са катастрофалним хуманитарним последицама, а то одвраћа пажњу света од других проблема, за које би они хтели да привежу ту пажњу. И то је један унутрашњи проблем ког не знају како да реше.“
А то ће сигурно компликовати западну политику и према другима проблемима, укључујући рат у Украјини, однос према Русији и Кини па и односе унутар западног блока, односно да ли ће ЕУ и даље пасивно следити Америку или ће настојати да се макар релативно осамостали, закључио је Јовановић.
Погледајте и:
