Насилни НАТО маневар на територији Србије – „упориште“ против утицаја Русије и Кине
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Гласањем у Парламентарној скупштини НАТО којом је тзв. Косово узнапредовало од статуса посматрача до придруженог члана показује да Запад не одустаје од стратегије да по сваку цену потврди државност српске покрајине, сматра дипломата Зоран Миливојевић.
Парламентарна скупштина НАТО данас је изгласала унапређење статуса тзв. Косова од посматрача до придруженог члана те организације. Током гласања уздржано је било 14 чланица, а једино је Мађарска била против.
Шта је стратегија Запада?
Потпуно је јасно да је гласање у Парламентарној скупштини НАТО један сегмент у мозаику и стратегији западних центара моћи да се тзв. Косово по сваку цену потврди као држава, каже за Спутњик дипломата Зоран Миливојевић.
Унапређење статуса тзв. Косова везано је и за стратегију проширења НАТО на Западни Балкана, као и жеље да тзв. Косово буде један од важнијих сегмената Запада и да се на тај начин потврде и нове границе на Балкану, додаје Миливојевић.
А све то је везано за будући расплет око рата у Украјини и око стварања једног транс-атлантског круга у Европи супротстављеној Русији, сматра Миливојевић.
„Према томе, све оно што је раније зацртано на овај начин се реализује. Ту се, наравно игнорише међународно право до краја, чак и статут сопствене организације, мислим на НАТО, који подразумева чланство само држава. Ово је јасан сигнал да ће НАТО и западне силе наставити стратегију реализације тих стратешких циљева који имају своје извориште у НАТО агресији 1999. године, а то је стварање нових граница на Балкану, проширење НАТО и стварање новог политичког амбијента у целом овом кругу. То је кључна ствар и они ће то наставити и потпуно ће оставити по страни и међународно право и Резолуцију 1244 и све оно што је релевантно за статус Косова и са циљем да то реализују“.
Покушај „протеривања“ Русије и Кине са Балкана
Гласање у Парламентарној скупштини НАТО отвара питање даљег деловања Србије у тој организацији јер је напросто непријатно да ми будемо у истој организацији и на истом нивоу као и део наше територије, истиче Миливојевић.
Исто питање које се поставило у вези са чланством тзв. Косова у Савету Европе поставило се и у Парламентарној скупштини НАТО и овде се дошло до границе кад је на дневном реду само пријем у пуноправно чланство, додаје Миливојевић.
„И то је реализација оних циљева западних сила да се преко организација које они контролишу потврди косовска државност, наметне силом геополитички простор Балкана са новим границама са Србијом без Косова и проширеним НАТО у том смислу. То је некакав стратешки циљ, а те организације су Савет Европе, НАТО и Европска унија. И управо према тим организацијама игноришући и међународно право и статуте тих организација покушавају то силом да наметну и да на тај начин стварањем новог политичког амбијента Србију под притиском да натерају да прихвати тзв. реалност“.
У глобалном контексту који се отвара сада кад је јасно да имамо супротстављене блокове и мултиполарни свет и где Запад губи глобалну супрематију и доминацију, јасно је да се на силу формирају нове зоне утицаја, додаје Миливојевић.
Запад је у своју зону утицаја програмирао балкански простор и намерава да га угради у транс-атлантску заједницу не би ли на тај начин дефинитивно затворио тај простор и онемогућио утицај и присуство и Руске Федерације и Кине, сматра Миливојевић.
Пукотине у „јединственом Западу“
Према Миливојевићу, 14 уздржаних чланица уз Мађарску која је гласала против „придруживања“ тзв. Косова, показује да су чланице НАТО подељене, да не постоји јединство у ставу, као и да постоје озбиљне геополитичке дилеме за будућност саме организације и њеног функционисања.
„Али то је рефлекс и онога што виђамо на глобалном плану. Видимо да постоје разлике између Европљана и Американаца око неких ствари, да постоје резерве код Европљана везано за покушај да се на силу створи један потпуно нови геополитички амбијент и да постоје резерве око даљег расплета и покушаја да се наметне један концепт силом, по цену стабилности и безбедности региона, али и по цену игнорисања и међународног права али и статута организације. То је суштина и то полако долази до изражаја. То смо видели у савету Европе, то видимо и на глобалној сцени, рецимо око питања Палестине у УН или ово последње што је било везано за резолуцију о Сребреници.“
А пукотине унутар западног блока настају везано и за рат у Украјини и за положај Европе о чему је већ и француски председник Емануел Макрон говорио за време Си Ђинпингове посете, закључио је Миливојевић.
Погледајте и:
