Фицо, Трамп, ко је следећи? Мета су сви који самостално одлучују
© AP Photo / Kirsty Wigglesworth
Пратите нас
Након покушаја убиства Доналда Трампа, могуће је да атентати постану уобичајено средство елиминације политичких противника, што представља будући безбедносни ризик у целом свету. Атентати би на тај начин поново постали модел обрачуна са политичким неистомишљеницима, нарочито са онима који се не уклапају у глобални политички систем.
Атентатор на Доналда Трампа већ је имао модел по коме је могао да делује – то је атентатор на словачког премијера Роберта Фица – обојица су, по свему судећи деловали сами, нису били чланови неке организоване групе; али обојица су имали исте побуде и исте мотиве, објашњава за Спутњик Мирослав Бјеговић, професор безбедности и саветник председника Владе Србије за безбедност.
Од атентата би нарочито требало да се пазе слободномислећи политичари
Хоће ли сада, по принципу домино ефекта, атентати постати уобичајени начин политичке борбе? Ко су мете? Како безбедносне службе да се носе са овом врстом претњи, само су нека од питања која заокупљају пажњу медија и појединаца.
Према Бјеговићевим речима, од атентата би нарочито требало да се пазе они који се не уклапају у глобални политички систем.
„Првенствено мислим на председнике влада и држава који имају своје мишљење и самосталну и независну политику, иако је на политичкој сцени таквих мало. Али, да ли ће они можда бити на удару, с обзиром да можемо приметити да у појединим земљама, па и у Србији, имамо јавне, опасне изјаве упућене на рачун председника које представљају претњу у смислу угрожавања живота, како са унутрашње, тако и са политичке сцене региона“, пита се Бјеговић.
То представља додатну опасност и додатно оптерећење за систем безбедности, чији ће ниво сасвим сигурно бити повећан, додаје он.
Како каже наш саговорник, проблем је у светској политици, у којој је неко зацртао да треба да завлада једноумље у коме сви треба да размишљају као и представници Квинте, неформалне организације пет западноевропских држава на челу са САД, у икојима се, како наводи, креира европска и светска политика.
Међутим, као резултат те политике видимо бројне отворене сукобе и крваве ратове, попут израелско-палестинског или руско-украјинског конфликта. Тим сукобима не види се крај; штавише, одређене стране потпирују се да га наставе, док их Запад наоружава, истиче Бјеговић.
„Ово наводим зато што је Доналд Трамп рекао да ће, ако дође на чело САД може да заустави рат у Украјини за 24 часа. Очигледно да некоме смета та врста политике која води миру и једној зрелијој, безбеднијој и квалитетнијој будућности – поставља се питање да ли су управо такви појединци непожељни у креирању такве политике и да ли су мета оваквих појединаца. Мислим да је, нажалост, то наша горка истина и да у будућим месецима морају бити у пуном домену одговорности ка онима које штите“, сматра он.
Циљ је поставити послушнике
Европа и САД имају горко искуство са атентатима на највише званичнике у прошлости, а оно што највише плаши је да су одређене политичке опције да се и у садашње време служе политичким убиствима као средствима за елиминацију оних за које верују да стоје на путу остварења њихових циљева, додаје он.
Проблем је што, каже он, више не постоји међународно право, већ право јачег – према том схватању, они који на тај начин поступају у међународним односима мисле да треба да креирају све политичке процесе и постављење подобних власти у многим државама – у таквим условима не постоји демократски процес, а они који би на власт били постављени, требало би да се уклопе у њихов систем деловања.
„У овом случају видимо да је светска политичка сцена окренута против пар земаља, попут Русије и Кине, које по мишљењу великих, САД, Велике Британије, Француске и Немачке, стоје на путу ка остваривању циљева“, објашњава Бјеговић.
Како би догађаји, попут атентата били спречени, највећа одговорност је на онима који креирају политике и утичу на јавно мнење, истиче Бјеговић.
Највећи проблем је, према његовим речима, начин на који политички противници комуницирају – њихова реторика је, како каже, безбедносно опасног речника – позива се на убиства, на линч, сукобе; противници се етикетирају као фашисти или нацисти.
„То је реторика коју обичан свет, који је изван домена политике, можда доживљава на другачији начин, па се и њихово мишљење, а нарочито мишљење младих људи, креира на основу пласирања таквих изјава. Првенствено би они, политичари, морали да поведу рачуна на какав се начин обраћају и на какав начин креирају политику, јер управо та политика доводи до насилних догађаја, па и до атентата“, категоричан је Бјеговић.
Све изречено важи и за Србију – мислим да многи нису свесни својих изјава, а са друге стране, много им је и дозвољено. Зато је потребно да правосудни систем делује на време како би показао које границе се не смеју прећи, закључује он.
Погледајте и:
