Зна се ко повлачи конце: Расположење грађана Украјине никога у Вашингтону не занима
© AP Photo / Andrew Harnik
Пратите нас
Расположење Украјинаца по питању преговора са Русијом се мења, али то апсолутно не дотиче кијевски режим, на челу са Владимиром Зеленским, из разлога што је несуверен и не доноси самосталне одлуке о кључним питањима, оцењује руски експерт Наталија Макејева. Одлуке о судбини Украјине доносе се у Вашингтону, који сада жели замрзавање конфликта.
Тако је она прокоментарисала најновија социолошка истраживања која показују да чак 44 одсто Украјинаца сматра да треба започети мировне преговоре са Русијом.
Међутим, многи у Русији, па чак и у Украјини, доводе под сумњу резултате истраживања које је спровео кијевски Центар „Александра Разумкова“, јер су убеђени да у стварности има много више грађана који подржавају дијалог Москве и Кијева, али им је то тешко то да признају, јер живе у „условима безакоња“. Украјинци су изузетно незадовољни председником земље Владимиром Зеленским, уморни су од рата и неизвесне будућности.
„Ја ћу сада, вероватно, изнети веома непопуларан став, јер нисам сигурна да су потребни преговори у форми која се помиње. Једини преговори који ће бити у интересу Русије су они да Зеленски и његово окружење потпишу капитулацију. Истовремено, ни у ком случају не треба прекидати борбена дејства током преговора. Јер, знате, сада је ситуација таква да ми активно напредујемо - скоро сваки дан добијамо вести са фронта да је неко насеље заузето, да смо већ у центру Њујорка. Вест да је Трамп рањен, а да су Руси ушли у центар Њујорка (село у ДНР) практично је постао мем. Ослобођено је Урожајно, насеље за које су се такође доста дуго водиле битке, а колико ми је познато има тактички значај. И у том тренутку Запад почиње да говори да постоји могућност да дође до преговора“, каже Макејева.
Разлога за такав заокрет Запада има више. Први разлог је тај што се у западним земљама, укључујући Сједињене Државе, приближавају избори, а то значи да сваки кандидат треба да понуди програм који ће привући бирачко тело, додала је она.
„А бирачко тело не занима тема помоћи Украјини. Односно, људи нису спремни да наставе да трпе пад животног стандарда, пад комфора, повећање цена због чињенице да руководство земље жели да помогне некој далекој Украјини о којој обичан амерички грађанин не зна ништа, а тамо неки Мајк и Џејн не могу ни на карти да је пронађу. За њих је ово нека врста несхватљивог обрачуна Руса између себе. Исто важи и за европске земље. Тамошње економије су сада веома исцрпљене, а пре овога их је већ био начео ковид. Многе земље сада немају оружје, јер је скоро сво оружје испоручено Украјини“, каже Макајева.
И портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова такође је изјавила да Запад испитује терен за нову прилику преговора са Русијом о решавању украјинске кризе, јер схвата да се ситуација око Украјине окренула против њега.
Она је додала да Запад оптужује Русију за неуспех преговора, да организује сопствене формате, али да је схватио да то не функционише и да је све оно што је Украјини пружало подршку – конференције, самити, форуми зашло у ћорсокак.
Према речима Захарове, Запад сада тражи заједнички језик са Русијом.
Председник САД Џозеф Бајден у Кијеву са украјинским председником Владимиром Зеленским
© AP Photo / Ukrainian Presidential Press Office via AP
Капитулација Украјине или замрзавање конфликта
За почетак дијалога потребно је испунити неколико основних услова, пре свега Кијев би морао да укине забрану преговора са Русијом коју је потписао Зеленски, а у Кијеву би морала да постоји легитимна власти, пошто је Зеленском у мају истекао мандат.
Руски политиколог Алексеј Кочетков сматра да украјинске власти покушавају да манипулишу јавним мњењем у вези са преговорима са Русијом. Истовремено, како додаје, организатори анкете не прецизирају под којим тачно условима могу да се воде преговори.
„Није прецизирано под којим условима и о чему конкретно може бити речи током преговора - о капитулацији или о замрзавању сукоба, што би се искористило за даље пренаоружавање, преформатирање украјинске војске, подизање европског војно-индустријског комплекса и припремама за коначан пораз Русије“, каже Кочетков.
Макејева сматра да је циљ Запада замрзавање конфликта. Сада им је најважније да преживе изборе, „излече“ своју економију, направе нове залихе оружја и муниције, док је Украјини потребно време од неколико година како би стасале нове генерације за мобилизацију и како би их затровали мржњом према Русији и Русима.
Услови за почетак преговора
Ипак, 44 одсто Украјинаца који верује да је време да се Кијев упусти у преговоре са Москвом није мало. Друга ствар је што су они неспремни да разматрају било какве компромисе и траже да то буде под условима Кијева. На питање има ли кијевски режим, на челу са Зеленским, слуха за свој народ и такве идеје, Макејева каже:
„Овде нема потребе ‘качити’ се за фигуру Зеленског, јер њега могу да уклоне и да се постави неко други, а кијевске псеудо-елите нису нешто суверено. То је, у суштини, мали огранак Стејт департмента, који по кључним питањима спроводи оно што је диктирано из Вашингтона. То јест, кључне изјаве, кључна дејства, вођење борбених дејстава и све друге важне одлуке не доноси Зеленски. Зеленски ради оно што му се каже“, оцењује Макејева.
Москва је у више наврата напомињала да западне испоруке оружја само продужавају сукоб без промене његовог исхода и упозоравала да би директна конфронтација између Русије и НАТО-а могла да доведе до трећег светског рата.
Владимир Путин је средином јуна, дан уочи почетка конференције о Украјини у Швајцарској, најавио спремност за мировне преговоре у циљу решавања украјинске кризе и навео услове неопходне за то – неутралан, ванблоковски, ненуклеарни статус Украјине, њена демилитаризација и денацификација, повлачење трупа са нових руских територија – Доњецке и Луганске народне републике, Херсонске и Запорошке области... У сваком случају, Русија не предлаже замрзавање сукоба већ његов коначан прекид.
