https://sputnikportal.rs/20240819/da-li-je-kijev-iskreni-prijatelj-srbije-1176268888.html
Да ли је Кијев искрени пријатељ Србије?
Да ли је Кијев искрени пријатељ Србије?
Sputnik Србија
Односи између Београда и Кијева се не могу назвати добрим и искреним, упркос томе што се у саопштењима за јавност и релативно честим сусретима званичника... 19.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-19T19:46+0200
2024-08-19T19:46+0200
2024-08-19T19:54+0200
србија
србија
србија – политика
украјина
косово и метохија (ким)
владимир зеленски
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/03/1161965322_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_3cadb3ef01471606c230f3d49734c15b.jpg
Београд је, како каже, на позицији неувођења било каквих санкција Русији, што свакако смета и Кијеву и његовим спонзорима.“Са друге стране, Кијев је подржао одлуку о пријему тзв. Републике Косово у Савет Европе, а у Генералној скупштини Уједињених нација је гласао за спорну резолуцију о Сребреници”, подсећа Пророковић.Ово нису једини примери када је реч о недоследности украјинске дипломатије по питању јужне српске покрајине. Тако је у фебруару 2023. посланик Врховне раде Алексеј Гончаренко изјавио да намерава да „учини све што је у његовој моћи“ да Украјина призна „државност Косова". У августу прошле године председник Спољнополитичког одбора Врховне раде Александар Мережко потписао је колективно писмо упућено шефовима америчког Стејт департмента, британског Форин офиса и Европске службе за спољне послове у којем се позива на појачан притисак на руководство Србије по питању Косова.Интензивни украјинско-косовски контакти огледају се и у томе што су у јануару ове године инструктори тзв. Косовских безбедносних снага почели са обуком војника Оружаних снага Украјине у оквиру „Интерфлекс“ програма Оружаних снага Велике Британије. Прва група Украјинаца је 11. априла завршила обуку на курсевима за разминирање које су организовали КБС и Европска команда САД.Такође, Кијев је од Приштине добио пошиљку хуманитарне помоћи само два месеца након састанка који су 28. фебруара ове године у Тирани имали украјински председник Владимир Зеленски и председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи, која је том приликом позвала Кијев да призна „независност Косова“.На питање да ли се Украјина по питању јужне српске покрајине понаша онако како то од ње траже њени западни спонзори, наш саговорник каже да је Кијев у сваком погледу завистан од америчке и британске помоћи, а делимично и од помоћи осталих европских земаља, било да говоримо о помоћи у оружју, финансијама, политичким одлукама или усмеравањима међународних организација.Са друге стране, примећује, оно што имамо на Косову и Метохији чак је и Ахтисаријевим планом дефинисано као надгледана независност, а статус такозване Републике Косово, иако није до краја легитимизован у међународним односима, чак и када би то био представљао би један вазални ентитет у односу на колективни запад.Како каже, посматрано са тог становишта - ни Кијев ни Приштина нису у потпуности самостални у процесу доношења одлука. Фолклорна дипломатијаСа једне стране имамо, додаје наш саговорник, ту фолклорну дипломатију где се састају званичници Украјине и Србије, а супруга Владимира Зеленског долази у посету Београду заједно са украјинским шефом дипломатије, док са друге стране Србија нити уводи санкције Русији, нити смањује интензитет својих односа са Москвом, нити мења своју реторику у погледу текућег конфликта у Украјини.„Јасно је дакле да се та фолклорна дипломатија од стране Београда предузима како би се релаксирао тај западни притисак, јер треба подсетити да је суштински Србија остала једина европска земља која није увела санкције Русији. Украјинцима је вероватно та фолклорна дипломатија потребна како би својој јавности доказивали како су, ето, све европске земље уз њих и како ту нема нити једног изузетка. Тако да имамо те неке повремене сусрете, некаква заједничка саопштења, инсистирање на територијалном интегритету, али то суштински не доприноси успостављању искрених односа што видимо на низу конкретних одлука и на врло конкретним спољним и безбедносним политикама обе државе“, закључује Душан Пророковић за Спутњик.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20230807/u-kijevu-se-razgovara-o-priznanju-kosova--postoji-i-ideja-o-otvaranju-kancelarije-za-vezu-u-pristini-1159617549.html
србија
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
србија, србија – политика, украјина, косово и метохија (ким), владимир зеленски
србија, србија – политика, украјина, косово и метохија (ким), владимир зеленски
Да ли је Кијев искрени пријатељ Србије?
19:46 19.08.2024 (Освежено: 19:54 19.08.2024) Односи између Београда и Кијева се не могу назвати добрим и искреним, упркос томе што се у саопштењима за јавност и релативно честим сусретима званичника између Београда и Кијева говори другачије, оцењује за Спутњик проф. др Душан Пророковић са Факултета за дипломатију и безбедност.
Београд је, како каже, на позицији неувођења било каквих санкција Русији, што свакако смета и Кијеву и његовим спонзорима.
“Са друге стране, Кијев је подржао одлуку о пријему тзв. Републике Косово у Савет Европе, а у Генералној скупштини Уједињених нација је гласао за спорну резолуцију о Сребреници”, подсећа Пророковић.
Ово нису једини примери када је реч о
недоследности украјинске дипломатије по питању јужне српске покрајине. Тако је у фебруару 2023. посланик Врховне раде Алексеј Гончаренко изјавио да намерава да „учини све што је у његовој моћи“ да
Украјина призна „државност Косова". У августу прошле године председник Спољнополитичког одбора Врховне раде Александар Мережко
потписао је колективно писмо упућено шефовима америчког Стејт департмента, британског Форин офиса и Европске службе за спољне послове у којем се позива на појачан притисак на руководство Србије по питању Косова.
Интензивни украјинско-косовски контакти огледају се и у томе што су у јануару ове године инструктори тзв. Косовских безбедносних снага почели са обуком војника Оружаних снага Украјине у оквиру „Интерфлекс“ програма Оружаних снага Велике Британије. Прва група Украјинаца је 11. априла завршила обуку на курсевима за разминирање које су организовали КБС и Европска команда САД.
Такође, Кијев је од Приштине добио пошиљку хуманитарне помоћи само два месеца након састанка који су 28. фебруара ове године у Тирани имали украјински председник Владимир Зеленски и председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи, која је том приликом позвала Кијев да призна „независност Косова“.
На питање да ли се Украјина по питању јужне српске покрајине понаша онако како то од ње траже њени западни спонзори, наш саговорник каже да је Кијев у сваком погледу завистан од америчке и британске помоћи, а делимично и од помоћи осталих европских земаља, било да говоримо о помоћи у оружју, финансијама, политичким одлукама или усмеравањима међународних организација.
Са друге стране, примећује, оно што имамо на Косову и Метохији чак је и Ахтисаријевим планом дефинисано као надгледана независност, а статус такозване Републике Косово, иако није до краја легитимизован у међународним односима, чак и када би то био представљао би један вазални ентитет у односу на колективни запад.
Како каже, посматрано са тог становишта - ни Кијев ни Приштина нису у потпуности самостални у процесу доношења одлука.
"Дакле, што се стратешких одлука тиче - наравно да они морају да поштују ставове и стратешка усмерења оних који их подржавају и усмеравају. Што се тиче тактичких одлука, оне се доносе у односу на неке конкретне ситуације. За Украјину би био велики проблем да успостави билатералне односе са тзв. Косовом, јер би се аутоматски отворило питање њеног територијалног интегритета. Због тога они не предузимају тај корак, иако је било позива од стране појединих украјинских политичара да се то чини. Али, ево видимо кроз Савет Европе и читав низ других, мање значајних одлука да они ипак подржавају тзв. Косово, управо због тог стратешког усмерења САД и Велике Британије”, категоричан је Пророковић.
Са једне стране имамо, додаје наш саговорник, ту фолклорну дипломатију где се састају званичници Украјине и Србије, а супруга Владимира Зеленског долази у посету Београду заједно са украјинским шефом дипломатије, док са друге стране Србија нити уводи санкције Русији, нити смањује интензитет својих односа са Москвом, нити мења своју реторику у погледу текућег конфликта у Украјини.
„Јасно је дакле да се та фолклорна дипломатија од стране Београда предузима како би се релаксирао тај западни притисак, јер треба подсетити да је суштински Србија остала једина европска земља која није увела санкције Русији. Украјинцима је вероватно та фолклорна дипломатија потребна како би својој јавности доказивали како су, ето, све европске земље уз њих и како ту нема нити једног изузетка. Тако да имамо те неке повремене сусрете, некаква заједничка саопштења, инсистирање на територијалном интегритету, али то суштински не доприноси успостављању искрених односа што видимо на низу конкретних одлука и на врло конкретним спољним и безбедносним политикама обе државе“, закључује Душан Пророковић за Спутњик.
