Хапшење глобализације или како је Дуров насилно приземљен
20:02 01.09.2024 (Освежено: 22:14 01.09.2024)
© Tuckercarlson.com
Пратите нас
Хапшење оснивача Телеграма Павла Дурова, који је одлучио да прошета Паризом, изазвало је праву пометњу: тржишну, технолошку, медијску и политичку. Вреди позабавити се овом последњом, тим пре што је инцидент постао још једна прекретница у општој политичкој реорганизацији, пише Фјодор Лукјанов, главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“.
Дуров долази из сфере која је, више од свега, полагала право на ненационални статус. Информационе и комуникационе технологије су трансформисале свет у заједнички простор и наизглед укинуле суверене јурисдикције. Огроман утицај који су гиганти информационих технологија стекли претворен је у гигантски новац, што је, заузврат, повећало њихов утицај.
Транснационалне корпорације постојале су и раније – рударске, инжењерске, финансијске. Међутим, упркос свом међународном карактеру, оне су и даље биле у корелацији са одређеним државама и њиховим интересима.
Глобална комуникациона индустрија и сектор иновација који је повезан са њом, усудили су се да превазиђу ову везу одбацивањем суверенитета као таквих. Укључујући и оне унутар којих су настали конкретни субјекти.
Период глобализације, који је трајао од краја 80-их година прошлог века до краја 2010. г., погодовао је оваквој поставци. На крају крајева, допринео је формирању јединствене средине у којој су најразвијеније земље имале јасну предност. Оне су то и максимално користиле. Цена везана за стицање растуће способности од стране технолошких гиганата да манипулишу друштвима, укључујући и својим, западним, до одређеног времена није сматрана критичном.
Криза либералне глобализације довела је до промене међународне стварности (могло би се рећи и обрнуто, али промена места не мења суштину) – консензус да се игра по општим правилима почео је брзо и свуда да се нестаје. Оно што је карактеристично јесте да се то догодило и тамо где су та правила раније била написана, у водећим државама западне заједнице.
Претходна фаза није прошла неприметно. Свет је постао интензивно конкурентан, али је остао тесно повезан.
Две ствари га повезују. Трговинско-производни и логистички ланци који су настали током глобализацијског бума и квалитативно трансформисали привреду. Њихово кидање је изузетно болно. Такође га повезује и јединствена информациона сфера која постоји управо захваљујући „национално неутралним” комуникационим гигантима.
Али, дели их нешто необично. Није то жеља да се заграби више у духу класичне експанзионистичке „битке империјалистичких предатора“, да употребимо Лењинов језик, већ осећај унутрашње рањивости који се продубљује у различитим државама.
Парадоксално, тим више што су земље веће и значајније, јер управо такве државе учествују у највећој игри. Отуда и импулс да се минимизирају сви фактори који би могли утицати на унутрашњу стабилност. А у првом реду су канали који служе као проводници утицаја (читај: манипулације) – споља или од одређених унутрашњих сила, а заправо, од било кога.
Структуре које делују на транснационалном нивоу из очигледних разлога одмах изазивају сумњу. Оне морају бити „национализоване“ – не у смислу њиховог облика власништва, већ у смислу потврђивања лојалности одређеној држави. Промена је веома озбиљна, у догледној будућности овај процес може да нагло ослабити поменути други стуб тренутне глобалне повезаности.
Павле Дуров, осведочени космополитски либертаријанац, типичан је представник „глобалног друштва“. Имао је неслагања са свим државама у којима је радио, почев од своје домовине, а затим у зависности од тога где се селио. Наравно, као велики предузетник у осетљивој индустрији, био је у дијалектичкој интеракцији са владама и обавештајним службама различитих земаља, што је захтевало маневрисање и компромисе. Ипак, задржао је став избегавања било каквог националног укорењивања.
Чинило се да је поседовање пасоша за све прилике проширило маневарски простор и доприносило самопоуздању. Све док је ово веома глобално друштво било живо и добро живело, називајући себе либералним светским поретком. Али дешава се његова смена.
И овога пута, поседовање француског држављанства, уз низ других, обећава да неће ублажити, већ заоштрити положај оптуженог.
Од „надсветских“ субјеката биће све више захтевано „приземљење“ — идентификација са конкретном државом. Ако они сами то не желе, биће насилно „приземљени“, тако што ће бити признати не као агенти глобалног мира, већ конкретних непријатељских држава. Као што се сада дешава са Телеграмом, али он није први и неће бити последњи.
Борба за потчињавање различитих субјеката, а самим тим, у ствари, и за распарчавање јединствене сфере, вероватно ће постати главни садржај следеће политичке етапе у свету.
Пооштравање контроле над свиме што је повезано са подацима неминовно повећава ниво репресије у информационој сфери, поготово што је у пракси веома тешко пригушити нежељене канале, то је двосмерна улица. Али ако се још релативно недавно чинило да је немогуће прекопати глобални информациони аутопут, чинећи га неупотребљивим за кретање, сада се то већ не чини недостижним.
Најинтересантније питање је како ће вероватно сажимање глобалних информација утицати на трговинско-економску повезаност, која остаје стуб светског јединства. Судећи по динамици промена, ускоро ће и ту бити новости.
Хапшење Павла Дурова
Подсетимо, француско тужилаштво је у среду увече саопштило да је оснивач Телеграма Павле Дуров стављен под судски надзор и мора да положи кауцију у износу од пет милиона евра, након чега је саопштено да је Дуров ослобођен и да је у приватном аутомобилу напустио зграду суда у Паризу.
Француски медији су у суботу увече јавили да је Дуров приведен на аеродрому „Бурже“. Он је приведен када је излазио из приватног авиона, који је наводно стигао из Азербејџана. Тужилаштво у Паризу је објавило списак од 12 кривичних дела која му се стављају на терет. Међу њима су саучесништво у набавци, транспорту, поседовању, понуди или продаји наркотика, као и саучесништво у превари коју је извела организована банда, преносе француски медији. Француско правосуђе се интересује за друштвену мрежу Телеграм због недостатка модерације и акција за сузбијање трговине дрогом на тој платформи, али и због спречавања ширења садржаја педофилског карактера.
Погледајте и:
