https://sputnikportal.rs/20240903/bosnjacki-jezik-na-srpskom-univerzitetu-otimanje-srpske-bastine-od-kulina-bana-do-mese-selimovica-1176872759.html
„Бошњачки језик“ на српском универзитету: Отимање српске баштине од Кулина Бана до Меше Селимовића
„Бошњачки језик“ на српском универзитету: Отимање српске баштине од Кулина Бана до Меше Селимовића
Sputnik Србија
„Бошњачки језик“ на српском универзитету: Отимање српске баштине од Кулина Бана до Меше Селимовића
2024-09-03T19:24+0200
2024-09-03T19:24+0200
2024-09-03T19:31+0200
србија
србија
србија – политика
култура
културно наслеђе
српски језик
бошњачки језик
нови пазар
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/1d/1136930108_0:0:1320:744_1920x0_80_0_0_487c2eaf055c6706e8f21c279b2513bf.jpg
Одбор за стандардизацију српског језика упутио је допис Националном просветном савету и министарству просвете поводом проблема у вези са акредитацијом на Катедри за србистику на Државном универзитету у Новом Пазару.Циљ „бошњачког језика“ – присвајање српске баштинеМеђу лингвистима, али и у академској заједници и широј јавности, страсти су се узбуркале када је Бошњачко национално веће затражило да се „бошњачки језик“ и „бошњачка књижевност“ уведу у студије српске књижевности и језика на новопазарском универзитету.Одбор упозорава на настојања да се та катедра претвори у „бошњакистику“ или „бошњакистику са србистиком“ и да су та настојања праћена и грубим нападима појединаца и на Универзитет и на Одбор за стандардизацију српског језика и поједине србисте.Одбор је изричитог става да није могуће у садржаје српског језика и књижевности укључивати исте садржаје само под другим именом, нити је могуће правити хибридни србистичко-бошњачки студијски програм.Чланови одбора надају се да Србија неће дозволити да се на Државном универзитету у Новом Пазару акредитује студијски програм босанског језика на штету српске филологије.Од Кулина Бана до Меше СелимовићаНе могу се садржаји српскога језика, попут историје српског језика која је јасна, дефинисана и део је науке о језику, и у ширем смислу и светске славистике, подводити под неке друге интерпретације, додаје Јовановић.Јовановић додаје да Одбор за стандардизацију српског језика никоме не може наметати да свој језик назива онако како бисмо ми то желели, и да је право сваког народа да именује језик којим говори онако како жели. Међутим, не може се језичка, идентитетска и културна баштина преузимати из другог језика да би се њом „богатила“ баштина тог новог језика, истиче Јовановић.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20230830/tek-ce-shvatiti-sta-su-ucinili-sarajevo-otelo-tvrtka-i-uzdiglo--srpsku-drzavu-1160582368.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
бошњачки језик, отимање, србија, баштина, кулин бан, меша селимовић, bošnjački jezik, otimanje, srbija, baština, kulin ban, meša selimović
бошњачки језик, отимање, србија, баштина, кулин бан, меша селимовић, bošnjački jezik, otimanje, srbija, baština, kulin ban, meša selimović
„Бошњачки језик“ на српском универзитету: Отимање српске баштине од Кулина Бана до Меше Селимовића
19:24 03.09.2024 (Освежено: 19:31 03.09.2024) Српски језик је један и недељив и не може се, поготово на простору Републике Србије, подводити под нека друга имена, каже за Спутњик Владан Јовановић из Института за српски језик САНУ и секретар Одбора за стандардизацију српског језика, поводом захтева да се на Државном универзитету у Новом Пазару уведе предмет „бошњачки језик и књижевност“.
Одбор за стандардизацију српског језика упутио је допис Националном просветном савету и министарству просвете поводом проблема у вези са акредитацијом на Катедри за србистику на Државном универзитету у Новом Пазару.
Циљ „бошњачког језика“ – присвајање српске баштине
Међу лингвистима, али и у академској заједници и широј јавности, страсти су се узбуркале када је Бошњачко национално веће затражило да се „бошњачки језик“ и „бошњачка књижевност“ уведу у студије српске књижевности и језика на новопазарском универзитету.
Одбор у
позорава на настојања да се та катедра претвори у „бошњакистику“ или „бошњакистику са србистиком“ и да су та настојања праћена и
грубим нападима појединаца и на Универзитет и на Одбор за стандардизацију српског језика и поједине србисте.
Одбор је изричитог става да није могуће у садржаје српског језика и књижевности укључивати исте садржаје само под другим именом, нити је могуће правити хибридни србистичко-бошњачки студијски програм.
Чланови одбора надају се да Србија неће дозволити да се на Државном универзитету у Новом Пазару акредитује студијски програм босанског језика на штету српске филологије.
„Циљ ових студија је управо да се легализује прекрајање научних истина и присвајање српске језичке и културне баштине“, наводи Одбор.
Од Кулина Бана до Меше Селимовића
Не могу се садржаји српскога језика, попут историје српског језика која је јасна, дефинисана и део је науке о језику, и у ширем смислу и светске славистике, подводити под неке друге интерпретације, додаје Јовановић.
„Не може се, рецимо Повеља Кулина Бана која је део српске и културне и духовне језичке баштине, истовремено на простору једне државе интерпретирати на два потпуно различита начина. То није у складу ни са међународним конвенцијама, нити са било којом нормом. Српски језик је у том смислу за нас потпуно недељив, не може се делити на друге језике и да ми то још и прихватамо и подстичемо.“
Јовановић додаје да Одбор за стандардизацију српског језика никоме не може наметати да свој језик назива онако како бисмо ми то желели, и да је право сваког народа да именује језик којим говори онако како жели. Међутим, не може се језичка, идентитетска и културна баштина преузимати из другог језика да би се њом „богатила“ баштина тог новог језика, истиче Јовановић.
„Не може се то тако радити и ту је Одбор јасан. Мислим на средњи век и на писце. Зна се да је Меша Селимовић српски писац, писао је на српском језику, изјашњавао се тако како се изјашњавао, припадао је српској култури и није једини који је тако радио. Дакле, не можемо правити компромисе. Једноставно, инсистирамо на научним чињеницама и на неки начин апелујемо на државу да то уради. И на крају крајева, Одбор за стандардизацију није неко удружење, то је тело које је формирала држава. То је саветодавно тело и сасвим је природно да држава која га је формирала уважи став свога органа, као и сви остали“, закључио је Јовановић.
