Сусрет Путина и Вулина обрисао све западне илузије о стратешким односима Русије и Србије
19:11 04.09.2024 (Освежено: 20:30 04.09.2024)
© Sputnik / Kristina Kormilitsyna / Уђи у базу фотографијаПотпредседник Владе Србије Александар Вулин и председник Русије Владимир Путин
© Sputnik / Kristina Kormilitsyna
/ Пратите нас
Састанак Владимира Путина и Александра Вулина од изузетног је значаја за Србију, и то не само због тема разговора. Њиме се реафирмишу принципијелне позиције две савезничке државе, које су везане дугорочним стратешким партнерством. Уз то, овај састанак на сцену враћа континуитет политичког дијалога Србије и Русије на највишем нивоу.
Према речима некадашњег југословенског шефа дипломатије Живадина Јовановића, састанак Путина и Вулина представља изузетно важну карику у континуитету српско-руских савезничких, стратешких и дугорочних односа и сарадње.
„Мислим да је овај разговор значајно допринео разбистривању доста нејасне ситуације у претходном периоду, када је дијалог на највишем нивоу између два пријатељска народа и две савезничке, братске земље, био у заостатку за потребама“, сматра он.
Скинуте илузије о стратешком опредељењу Србије
Разговор између Путина и Вулина помаже српској јавности, али и европској и светској да избрише и отклони све дилеме око квалитета савезничких и стратешких српско-руских односа. Ако је негде у свету и било дилема како изгледају српско-руски односи, као и око стратешког усмерења Србије на очување пријатељства и савезништва са Русијом, нико више не треба да има илузије или дилеме.
„Уверен сам да је потпредседник српске владе при свему томе уверљиво и прецизно интерпретирао стратегију Србије и да ће та стратегија и у српској јавности разбистрити ситуацију у којој је било разних повода за спекулације, сумње и нејасноће. Више не може бити нејасноћа да две земље постојано граде стратешке и партнерске односе и да настављају путем узајамно обостране корисне сарадње“, истиче Јовановић.
Српско-руско стратешко партнерство не мери се ни енергентима, нити обимом трговинске размене. У том смислу, док год постоје принципијелни пријатељски и партнерски ставови на врху, дотле можемо бити сигурни и да ће сви сегменти економске сарадње тећи у складу са политичким принципима и опредељењима, додаје он.
Зашто Србија треба да буде присутна на самиту БРИКС-а
БРИКС има највећу улогу у изградњи новог, мултиполарног светског поретка, који отвара хоризонте за нове, демократске глобалне односе, у којима неће бити хијерархије и у којима нико неће имати храбрости да прети Србији или да цепа српски народ, наводи Јовановић и додаје да је убеђен да би учешће Србије на самиту БРИКС-а у Казању било нормалан резултат, не само добрих српско-руских односа, већ и конзистентне српске опредељености за свет равноправности.
„Улога Русије, а тиме и улога БРИКС-а је незаменљива Србији у заштити егзистенцијалних питања и њене будућности. Због тога сматрам да Србија у Казању треба да буде заступљена на највишем нивоу. И то је у складу са принципом да Србија развија добре односе са свим кључним чиниоцима међународних односа. Такво учешће Србије је на линији њених виталних интереса, а није против било кога“, сматра он.
Када се представници Србије већ појављују да састанцима који окупљају западне представнике, утолико пре треба да иде и на самит БРИКС-а. БРИКС је стуб новог, демократског, мултиполарног светског поретка. БРИКС је права страна историје, зато Србија треба да буде представљена у Казању на највишем нивоу, додаје наш саговорник.
Подршка Русије – олакшање за Србију
Владислав Јовановић, такође некадашњи шеф југословенске дипломатије, сматра да су разговори Путин-Вулин били садржајни. Питање је, како каже, зашто је баш сада дошло до пријема једног високог српског званичника код председника Путина. Вулин је већ био у Русији и није се срео са Путином – сада, овај сусрет собом носи одређене поруке, наглашава наш саговорник.
„Србија као независна и неутрална земља тренутно се налази под притиском Запада у погледу Косова и Метохије и Републике Српске, па и саме њене унутрашње стабилности. С друге стране, Запад, као снажан, компактан, али прилично издвојени део међународне заједнице по својим унутрашњим компонентама и средствима спољне политике, у ужурбаној је позицији, да што пре стабилизује све тачке које још нису сасвим покривене на својој страни“, каже Јовановић.
Овакав притисак Запада привлачи пажњу других великих сила, које имају другачији поглед на то како би свет требало да изгледа.
Интерес који је председник Путин показао тиме што је примио Вулина и поруке које је пренео су демонстрација интереса који Русија има за овај део света, а нарочито за Србију са којом има савезничке односе, додаје Јовановић.
Наш саговорник подсећа да је и кинески председник Си Ђинпинг, током посете Србији пренео поруке сличне онима које је Вулину пренео Путин, употребивши израз „заједница интереса“.
„Ово што је председник Путин рекао сигурно је један позитиван учинак који ће у Србији бити примљен, не само са олакшањем да је дошло до јавне подршке, него да ће то појачати позиције Србије као независне и војно неутралне земље у односу на све друге притиске које се према њој несметано и непрекидно врше из познатих праваца“, закључује Јовановић.
Погледајте и: