https://sputnikportal.rs/20240924/sta-pise-u-izvestaju-mip-a-rusije-o-velicanju-nacizma-u-hrvatskoj-bih-i-na-tzv-kosovu-1177618350.html
Шта пише у извештају МИП-а Русије о величању нацизма у Хрватској, БиХ и на тзв. Косову
Шта пише у извештају МИП-а Русије о величању нацизма у Хрватској, БиХ и на тзв. Косову
Sputnik Србија
У најновијем извештају Министарства спољних послова Русије који се бави случајевима величања нацизма, ширења неонацизма и других пракси које доприносе... 24.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-24T16:44+0200
2024-09-24T16:44+0200
2024-09-24T16:44+0200
регион
регион
нацизам
русија
извештај
министарство спољних послова русије
црна гора
хрватска
босна и херцеговина (бих)
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/09/02/1123325881_0:0:3035:1708_1920x0_80_0_0_ff08355bd210d7608a2ed1b5ba33b130.jpg
Према извештају руског министарства, у Републици Хрватској постоје озбиљни проблеми због ширења неонацистичке идеологије и расне дискриминације, чему се званичне власти не супротстављају. Упоредо са тим, повећање броја манифестација нетрпељивости на етничкој основи указује да ксенофобично расположење у друштву, поготово према Србима, остаје међу најактуелнијим питањима у области људских права у земљи.У Црној Гори је, како се констатује, такође присутан низ проблема на плану супротстављања расној дискриминацији, али је очигледна и русофобична кампања, имајући у виду да је земља присутна у структурама НАТО.На простору тзв. Косова*, које је, како се напомиње аутономна покрајина Србије која након агресије НАТО против Југославије 1999. године дефакто није под контролом Београда, иако резолуција 1244 Савета безбедности УН потврђује суверенитет и територијални интегритет Србије над том територијом, очигледни су покушаји искорењивања српског и неалбанског становништва.Како се упозорава у извештају, покренут је и прогон Српске православне цркве, крше се права етничких мањина, уништавају неалбански споменици и гробља. Такође, отежан је повратак избеглица и привремено расељених лица у покрајину.Хрвати не одустају од нацизма и неонацизмаУ Републици Хрватској постоје озбиљни проблеми због ширења неонацистичке идеологије и расне дискриминације, чему се званичне власти не супротстављају. Упоредо са тим, повећање броја манифестација нетрпељивости на етничкој основи указује да ксенофобично расположење у друштву, поготово према Србима, остаје међу најактуелнијим питањима у области људских права у земљи, наводи се у најновијем извештају МИП-а.На том плану се истичу говори бискупа Влада Кошића у Сиску. Свештеник је, конкретно, изнео мишљење да су колаборационисти били „борци за слободу и независност“, а такође је на све начине преувеличавао „злочине“ партизана, подсећа се у извештају.Повремено се примећују и покушаји ревидирања историјских чињеница о познатом концентрационом логору Јасеновцу, а од 2022.г. хрватске власти забрањују председнику Србије Александру Вучићу да посећује меморијални комплекс Јасеновац, наглашава се у извештају.Треба напоменути да се Павелићу поклања пажња и у другим земљама. Конкретно, крајем марта 2024.г. неколико књижара у Украјини продавало је његове мемоаре, што није изненађујуће, имајући у виду неонацистички карактер кијевског режима."Историјски ревизионизам испољава се у Хрватској и кад је у питању тумачење оружаног сукоба током 1991-1995.г., а то често дотиче и етничке мањине које живе у Хрватској, посебно српску, чија су права угњетавана, упозорава руски МИП.Проблеми у Црној ГориУ документу се скреће пажња на то да узимајући у обзир активно учешће Црне Горе у НАТО структурама, упркос мишљењу већине становништва и усађивања грађанима евроатлантских вредности, није изненађујуће што је та земља од 2021. годинама уздржана приликом гласања о предлогу резолуције Генералне скупштине УН "Борба против величања нацизма, неонацизма и другим праксама које доприносе ескалацији модерних облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетрпељивости".Земља је 2022-2023.г. заједно са другим државама-чланицама ЕУ гласала против ове резолуције, чиме је фактички јавно подржала неонацизам, упозорава руски МИП.У Црној Гори присутан је, како се даље наводи, низ проблема на плану супротстављања расној дискриминацији: конкретно, евидентне су чињенице о дискриминацији и неравноправном односу према грађанима на основу националног порекла, припадности различитим друштвеним групама, испољавању родне неједнакости.Тако је 25. јуна 2024. године пратећи инструкције ЕУ, Подгорица блокирала бројне руске медије: ВГТРК, Русија 1, Русија 24, ТВ РТ, Спутњик и друге.Такође, и пре 2022.г. црногорске власти давале су јавна саопштења непријатељског карактера против Руса и руских власти, наглашава се у документу.У контексту русофобичне кампање треба истаћи и активност амбасаде Украјине у Црној Гори, чије је руководство након почетка СВО одржало неколико протеста у Подгорици уз коришћење екстремистичке и неонацистичке симболике, наглашава се у извештају.Греси ПриштинеРуски МИП посебно се осврће на понашање Приштине која, како упозорава, следи смишљену линију фалсификовања историје и искривљавања историјских чињеница. Тежња ка максималном дистанцирању од Србије и „југословенског наслеђа“доводи до радикалних манифестација, које укључују уништавање и скрнављење десетине споменика борцима против нацизма и фашизма из периода Другог светског рата на Косову. Истовремено, након 1999. г. појавило се више од 1.600 различитих објеката подигнутих у част милитаната терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК), наглашава се у документу.Као пример, у извештају се наводи да су власти у Приштини покренуле питање реконструкције куће једног од главних нацистичких послушника из периода Другог светског рата Џафера Деве, који је као градоначелник Косовске Митровице био умешан у прогон Срба, Јевреја, Цигана и другог неалбанског становништва. Учествовао је у почецима формирања дивизије СС „Скендербег“.У Приштини постоји неколико улица, названих у част чланова нацистичке марионетске Владе Албаније, која је постала главни проводник нацизма на Западном Балкану, додаје се у документу.Један од кључних проблема покрајине која није под контролом Београда, по оцени руског министарства, остаје изразито изражена дискриминација српског становништва од стране албанске већине. Чести су и случајеви скрнављења српских православних гробаља и споменика: у Косову Пољу, Великој Хочи, Косовској Митровици и другим местима.Такође, не решава се ни проблем повратка у покрајину избеглица и привремено расељених лица (према подацима Београда, успешно се вратило 1,9 одсто од око 200.000 људи), као ни питање повраћаја непокретне имовине овим лицима, оцењује се у извештају.Шта то ради тзв. високи представник у БиХСитуација у БиХ поводом ширења неонацистичке идеологије и различитих облика нетрпељивости током последњих година није претрпела принципијелне промене, констатује се у извештају.Истиче се да представници бошњачке политичке елите промовишу тезе о борби против окупатора и о „спољној агресији“ како у годинама рата, тако и 90-их година прошлог века, бацајући акценат на то да су у оба случаја Босанци успели да одбране „јединствену и недељиву“ Босну и Херцеговину.Руководство и становништво Републике Српске и српски народ у БиХ залажу се против ревизионизма и ревидирања резултата Другог светског рата, активно пропагирајући антифашистичке идеје, оцењује Министарство у извештају.Повремено, у БиХ се догоде сукоби навијача фудбалских клубова. Током последњег сукоба бошњачких и хрватских навијача, Хрвати су више пута користили нацистичку симболику, а и данас узвикују усташке, као и пароле других хрватских ратних злочинаца.Општа атмосфера напетости у односима државотворних народа доводи до тога да одређене групе становништва постају жртве манифестација нетолеранције остатка друштва. Под највећим ударом налазе се представници српског народа.Дешавају се скрнављења православних гробаља и цркава, пљачке.Помирењу државотворних народа не доприноси активност тзв. високог представника, који до данас има „спољни протекторат“ над БиХ.Притом, постојање у земљи до данас спољног протектората оличеног у Канцеларији тзв. високог представника у потпуној је супротности са принципима правне државе. Акти тзв. високог представника су, заправо, искључиве одлуке страног грађанина, које имају примат у односу на законе и на њих не може бити уложена жаба, укључујући у судском поступку, наглашава се у извештају МИП-а.Поред физичког насиља и мржње на националној основи Срби се суочавају са супротстављањем власти Федерације БиХ њиховом повратку и поновном успостављању својих права на имовину у којој су живели пре оружаног сукоба.Наведене оцене понашања балканских земаља део су свеобухватног годишњег извештаја објављеног на на сајту Министарства спољних послова Русије „О ситуацији са величањем нацизма, ширењу неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и с њима повезане нетрпељивости“.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240912/rusija-zapad-dao-odresene-ruke-kurtiju-za-progon-srba-sa-kim-1177204691.html
https://sputnikportal.rs/20230803/srbi-ubijani-i-proterani-kako-je-pocela-hrvatska-vojno-policijske-akcija-oluja-1159443979.html
https://sputnikportal.rs/20240724/vide-ruse-i-gde-ih-nema-sta-to-smeta-zapadu-u-novoj-vladi-crne-gore-1175251749.html
https://sputnikportal.rs/20221229/kurti-obnavlja-kucu-kosovskog-hitlera-zapad-cuti-jer-mu-odgovara-sve-sto-je-upereno-protiv-srba-1148698866.html
https://sputnikportal.rs/20240923/dodik-i-u-sarajevu-shvatili-da-je-kristijan-smit-lazni-visoki-predstavnik-1177584246.html
црна гора
хрватска
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, нацизам, русија, извештај, министарство спољних послова русије, црна гора, хрватска, босна и херцеговина (бих), косово и метохија (ким), величање
регион, нацизам, русија, извештај, министарство спољних послова русије, црна гора, хрватска, босна и херцеговина (бих), косово и метохија (ким), величање
Према извештају руског министарства, у Републици Хрватској постоје озбиљни проблеми због ширења неонацистичке идеологије и расне дискриминације, чему се званичне власти не супротстављају. Упоредо са тим, повећање броја манифестација нетрпељивости на етничкој основи указује да ксенофобично расположење у друштву, поготово према Србима, остаје међу најактуелнијим питањима у области људских права у земљи.
У Црној Гори је, како се констатује, такође присутан низ проблема на плану супротстављања расној дискриминацији, али је очигледна и русофобична кампања, имајући у виду да је земља присутна у структурама НАТО.
На простору тзв. Косова*, које је, како се напомиње аутономна покрајина Србије која након агресије НАТО против Југославије 1999. године дефакто није под контролом Београда, иако резолуција 1244 Савета безбедности УН потврђује суверенитет и територијални интегритет Србије над том територијом, очигледни су покушаји искорењивања српског и неалбанског становништва.
Како се упозорава у извештају, покренут је и прогон Српске православне цркве, крше се права етничких мањина, уништавају неалбански споменици и гробља. Такође, отежан је повратак избеглица и привремено расељених лица у покрајину.
Хрвати не одустају од нацизма и неонацизма
У Републици Хрватској постоје озбиљни проблеми због ширења неонацистичке идеологије и расне дискриминације, чему се званичне власти не супротстављају. Упоредо са тим, повећање броја манифестација нетрпељивости на етничкој основи указује да ксенофобично расположење у друштву, поготово према Србима, остаје међу најактуелнијим питањима у области људских права у земљи, наводи се у најновијем извештају МИП-а.
"У Хрватској на званичном нивоу се, генерално, осуђују манифестације националистичких идеологија. Ипак, симпатије према припадницима колаборационистичке фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ) током Другог светског рата периодично су одражене у наступима појединих представника Хрватске католичке цркве, политичара и новинара."
На том плану се истичу говори бискупа Влада Кошића у Сиску. Свештеник је, конкретно, изнео мишљење да су колаборационисти били „борци за слободу и независност“, а такође је на све начине преувеличавао „злочине“ партизана, подсећа се у извештају.
"Поред тога, у Хрватској не престају покушаји канонизовања надбискупа Алојзија Степинца, осуђеног због сарадње са усташким режимом током периода НДХ. Ово питање је по ко зна који пут фебруара 2020. године покренуо хрватски председник А. Пленковић током састанка са папом Фрањом. У задацима за државни школски испит из историје религије 2023.г. Степинац је окарактерисан као хрватски светац, национални херој, борац против атеизма, нацизма и комунизма", констатује се у извештају.
Повремено се примећују и покушаји ревидирања историјских чињеница о познатом концентрационом логору Јасеновцу, а од 2022.г. хрватске власти забрањују председнику Србије Александру Вучићу да посећује меморијални комплекс Јасеновац, наглашава се у извештају.
"У Хрватској су евидентирани и случајеви приказивања нациста и колаборациониста у другом светлу. Једно од таквих имена је и Анте Павелић, бивши војни диктатор НДХ, који је својевремено на националној хрватској телевизији назван борцем против београдског насиља. Треба истаћи да је он 1956.г. у Аргентини основао Хрватски ослободилачки покрет, који је регистрован у Републици Хрватској фебруара 1992.г. где је и данас активан. У хрватским градовима неке улице и данас носе називе по именима функционера усташког режима и његових помагача", истиче се у документу.
Треба напоменути да се Павелићу поклања пажња и у другим земљама. Конкретно, крајем марта 2024.г. неколико књижара у
Украјини продавало је његове мемоаре, што није изненађујуће, имајући у виду неонацистички карактер кијевског режима."
Историјски ревизионизам испољава се у Хрватској и кад је у питању тумачење оружаног сукоба током 1991-1995.г., а то често дотиче и етничке мањине које живе у Хрватској, посебно српску, чија су права угњетавана, упозорава руски МИП.
У документу се скреће пажња на то да узимајући у обзир активно учешће Црне Горе у НАТО структурама, упркос мишљењу већине становништва и усађивања грађанима евроатлантских вредности, није изненађујуће што је та земља од 2021. годинама уздржана приликом гласања о предлогу резолуције Генералне скупштине УН "Борба против величања нацизма, неонацизма и другим праксама које доприносе ескалацији модерних облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетрпељивости".
Земља је 2022-2023.г. заједно са другим државама-чланицама ЕУ гласала против ове резолуције, чиме је фактички јавно подржала неонацизам, упозорава руски МИП.
У Црној Гори присутан је, како се даље наводи, низ проблема на плану супротстављања расној дискриминацији: конкретно, евидентне су чињенице о дискриминацији и неравноправном односу према грађанима на основу националног порекла, припадности различитим друштвеним групама, испољавању родне неједнакости.
"Црну Гору није заобишла ни русофобична кампања, која је активно интензивирана у Европи након што су Оружане снаге Руске Федерације покренуле специјалну војну операцију денацификације и демилитаризације Украјине и заштите цивилног становништва Донбаса (СВО). Томе је погодовала све јача политика званичне Подгорице према беспоговорном вођењу линије Вашингтона и ЕУ", наводи се у извештају.
Тако је 25. јуна 2024. године пратећи инструкције ЕУ, Подгорица блокирала бројне руске медије: ВГТРК, Русија 1, Русија 24, ТВ РТ, Спутњик и друге.
Такође, и пре 2022.г. црногорске власти давале су јавна саопштења непријатељског карактера против Руса и руских власти, наглашава се у документу.
У контексту русофобичне кампање треба истаћи и активност амбасаде Украјине у Црној Гори, чије је руководство након почетка СВО одржало неколико протеста у Подгорици уз коришћење екстремистичке и неонацистичке симболике, наглашава се у извештају.
Руски МИП посебно се осврће на понашање Приштине која, како упозорава, следи смишљену линију фалсификовања историје и искривљавања историјских чињеница.
"Све чешће се предузимају покушаји величања саучесника хитлеровске коалиције. Заједно са тим деградирајућа је ситуација која се тиче обезбеђења права националних мањина, уз дозволу западних покровитеља, у прогресу је системско етнички мотивисано насиље од стране привремених органа самоуправљања. Такозване власти већ отворено спроводе курс насилне албанизације и искорењивања српског становништва покрајине", оцењује руско Министарство.
Тежња ка максималном дистанцирању од Србије и „југословенског наслеђа“доводи до радикалних манифестација, које укључују уништавање и скрнављење десетине споменика борцима против нацизма и фашизма из периода Другог светског рата на Косову. Истовремено, након 1999. г. појавило се више од 1.600 различитих објеката подигнутих у част милитаната терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК), наглашава се у документу.
Као пример, у извештају се наводи да су власти у Приштини покренуле питање
реконструкције куће једног од главних нацистичких послушника из периода Другог светског рата
Џафера Деве, који је као градоначелник Косовске Митровице био умешан у
прогон Срба, Јевреја, Цигана и другог неалбанског становништва. Учествовао је у почецима формирања дивизије СС „Скендербег“.
У Приштини постоји неколико улица, названих у част чланова нацистичке марионетске Владе Албаније, која је постала главни проводник нацизма на Западном Балкану, додаје се у документу.
Један од кључних проблема покрајине која није под контролом Београда, по оцени руског министарства, остаје изразито изражена дискриминација српског становништва од стране албанске већине.
"Такође је широко распрострањена језичка дискриминација, што су у својим документима забележили ЕУ и Савет Европе. Поред тога, још један проблем покрајине је верска дискриминација. Покренут је и прогон против Српске православне цркве (СПЦ). Власти тзв. Косова све чешће прибегавају пракси присвајања српских православних објеката у покрајини, а константно се крши и закон 'О заштити посебно чуваних зона', који предвиђа специјални режим према културно-историјским објектима", наглашава се у документу.
Чести су и случајеви скрнављења српских православних гробаља и споменика: у Косову Пољу, Великој Хочи, Косовској Митровици и другим местима.
Такође, не решава се ни проблем повратка у покрајину избеглица и привремено расељених лица (према подацима Београда, успешно се вратило 1,9 одсто од око 200.000 људи), као ни питање повраћаја непокретне имовине овим лицима, оцењује се у извештају.
Шта то ради тзв. високи представник у БиХ
Ситуација у БиХ поводом ширења неонацистичке идеологије и различитих облика нетрпељивости током последњих година није претрпела принципијелне промене, констатује се у извештају.
Истиче се да представници бошњачке политичке елите промовишу тезе о борби против окупатора и о „спољној агресији“ како у годинама рата, тако и 90-их година прошлог века, бацајући акценат на то да су у оба случаја Босанци успели да одбране „јединствену и недељиву“ Босну и Херцеговину.
У муслиманско-хрватској Федерацији БиХ уз допуштење локалне политичке елите евидентни су и покушаји приказивања у другачијем светлу нацистичких помагача. У градовима са превасходно бошњачким становништвом, након оружаног сукоба 1992-1995.г., у њихову част преименован је део улица, које су носиле имена југословенских партизана и антифашиста.
Руководство и становништво Републике Српске и српски народ у БиХ залажу се против ревизионизма и ревидирања резултата Другог светског рата, активно пропагирајући антифашистичке идеје, оцењује Министарство у извештају.
Повремено, у БиХ се догоде сукоби навијача фудбалских клубова. Током последњег сукоба бошњачких и хрватских навијача, Хрвати су више пута користили нацистичку симболику, а и данас узвикују усташке, као и пароле других хрватских ратних злочинаца.
Општа атмосфера напетости у односима државотворних народа доводи до тога да одређене групе становништва постају жртве манифестација нетолеранције остатка друштва. Под највећим ударом налазе се представници српског народа.
Дешавају се скрнављења православних гробаља и цркава, пљачке.
Помирењу државотворних народа не доприноси активност тзв. високог представника, који до данас има „спољни протекторат“ над БиХ.
Тако је, као одговор на одбијање српског народа да призна валидност „геноцидних” пресуда Међународног суда за бившу Југославију, укључујући и покушаје да се оне искористе за учвршћивање тезе о „колективној одговорности” Срби, у јулу 2021. тзв. високи представник, мимо парламентарне процедуре, унео у Кривични кодекс земље измене, које предвиђају кривичну одговорност за „одрицање геноцида“, који, суштински омогућавају гоњење српских активиста.
Притом, постојање у земљи до данас спољног протектората оличеног у Канцеларији тзв. високог представника у потпуној је супротности са принципима правне државе. Акти тзв. високог представника су, заправо, искључиве одлуке страног грађанина, које имају примат у односу на законе и на њих не може бити уложена жаба, укључујући у судском поступку, наглашава се у извештају МИП-а.
Ово се дешава услед тога, што судски систем БиХ и без тога одликује висок степен политизације и етничке оријентисаности. Конкретно, 70-80% свих случајева ратних злочина током оружаног сукоба отвара се против представника српског народа. Злодела представника других етничких народа често се игноришу, закључује се у извештају.
Поред физичког насиља и мржње на националној основи Срби се суочавају са супротстављањем власти Федерације БиХ њиховом повратку и поновном успостављању својих права на имовину у којој су живели пре оружаног сукоба.
Наведене оцене понашања балканских земаља део су свеобухватног годишњег извештаја објављеног на на сајту Министарства спољних послова Русије
„О ситуацији са величањем нацизма, ширењу неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и с њима повезане нетрпељивости“.
