Како изгледају нервне ћелије: Контроверзно откриће које мења поглед на то како мозак функционише
CC0 / rawpixel.com / Sasi /
Пратите нас
Револуционарна студија са Универзитета „Џонс Хопкинс“ у САД доводи у питање устаљене ставове о структури аксона, што је изазвало дебату међу неуронаучницима. Аксони, кракови неурона који преносе мождане сигнале, можда нису глатки цилиндри како се традиционално мисли, већ више подсећају на низ бисера на нити.
Откриће би могло да преобликује научно разумевање сигнализације можданих ћелија.
„Разумевање структуре аксона је важно за разумевање сигнализације можданих ћелија. Аксони су каблови који повезују наше мождано ткиво, омогућавајући учење, памћење и друге функције. Ова открића доводе у питање век разумевања структуре аксона“, објашњава Шигеки Ватанабе, молекуларни неуронаучник са поменутог америчког универзитета и један од аутора студије објављене у часопису „Nature Neuroscience“.
A neural network by Jon Baugh.
— SciencePhotoLibrary (@sciencephoto) December 1, 2024
Animation of nerve cells (neurons) forming a neural network, with flashes of light representing nerve impulses.
Credit: Jon Baugh / Science Photo Libraryhttps://t.co/YYcbgaOWdJ#animation #biology #brain #neurology #educational pic.twitter.com/ua5I6fW0eX
Студија, коју је водила Жаклин Гризволд са истог универзитета, открила је наноскопске избочине или „наноперле“ дуж аксона у можданом ткиву миша. За разлику од претходно уочених 'аксонских перли' које се виде у болесним мозговима, ови бисери су наноразмера и изгледа да утичу на то колико брзо неурони преносе сигнале. Уклањање холестерола из аксона смањило је формирање бисера и успорило пренос сигнала, што сугерише да ове структуре имају функционалну улогу.
Критичари су, међутим, и даље скептични.
„Мислим да је тачно да аксон није савршена цев, али није само ова врста хармонике коју они показују“, рекао је Кристоф Летерије са француског Универзитета Екс-Марсеј, један од критичара новог истраживања.
Критичари тврде да би нанобисери могли бити резултат стреса растућег можданог ткива, а не природног стања.
Да би ово решио, Грисволдов тим је анализирао живе ћелије, избегавајући традиционалне хемикалије за снимање које би могле да промене изглед аксона. Чак и на сликама уживо, нанобисери су опстали. Сличне формације су такође примећене код чешљастих медуза и ваљкастих црва, додајући кредибилитет новом открићу.
Док се дебата наставља, Ватанабеов тим сада истражује неуроне људског мозга у потрази за овим нанобисерима, структурама мањим од стотог дела ширине људске власи. То истраживање које је у току могло би да потврди да ли су наноперле универзални аспект биологије аксона, пренео је „Сајенс алерт“.
Погледајте и:
