https://sputnikportal.rs/20250101/od-atentata-uragana-bliskoistocne-krize-do-udara-oresnika-20-dogadjaja-koji-su-obelezili-2024-1180977177.html

Од атентата, урагана, блискоисточне кризе, до удара „орешника“: 20 догађаја који су обележили 2024.

Од атентата, урагана, блискоисточне кризе, до удара „орешника“: 20 догађаја који су обележили 2024.

Sputnik Србија

Завршила се 2024 – година радикалних промена на Блиском истоку, тријумфалне победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, историјског самита БРИКС-а у... 01.01.2025, Sputnik Србија

2025-01-01T21:30+0100

2025-01-01T21:30+0100

2025-01-01T21:37+0100

русија

русија

русија – друштво

русија – политика

свет

свет – политика

свет – економија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/11/1177353402_23:0:848:464_1920x0_80_0_0_df47b8d091e60791361821a9f94da05f.jpg

Претходну годину су обележиле и геополитичке тензије, војне кризе, хуманитарне, природне катастрофе, укључујући оне за које је главни кривац - човек. Било је атентата на познате политичаре, па чак и смрти председника.Интервју века и реизбор ПутинаИсторијски интервју руског председника са америчким политичким новинаром Такером Карлсоном објављен је 8. фебруара 2024. Садржајан разговор, који је трајао више од два сата, добио је стотине милиона прегледа у медијима и на онлајн платформама, а преведен је на десетине језика широм света. То је био први интервју који је руски лидер дао западном новинару од почетка Специјалне војне операције у Украјини.Од 15. до 17. марта 2024. године одржани су председнички избори у Русији. Победио је Владимир Путин са резултатом од 87,28 одсто – највишим током целог периода његовог учешћа на изборима за председника у Руској Федерацији – реизбран је на шест година.Рушење моста у БалтиморуМост дугачак скоро три километра у Балтимору срушио се 26. марта услед последица удара теретног брода. Том приликом више возила упало је у реку Патапско. Призор на лицу места подсећао је на кадрове из холивудских филмова са апокалиптичним сценама.Први масовни ракетни напад Ирана на ИзраелИран је 13. априла покренуо први масовни удар на војне циљеве у Израелу, користећи са своје територије балистичке ракете и беспилотне летелице. Напад, уз лансирање око 170 дронова и више од 120 пројектила, био је толико моћан да је израелски систем ПВО „Гвоздена купола“ био преоптерећен. Иако је Тел Авив тврдио да је пресрео већину иранских ракета, штета је причињена разним израелским војним постројењима.Закон о страним агентима и масовни протести у ГрузијиГрузијски парламент је 14. маја, упркос директном притиску САД и ЕУ, усвојио закон о страним агентима. Закон се званично зове „О транспарентности страног утицаја“ и има за циљ да заштити унутрашњи политички живот земље од спољног мешања кроз широку мрежу невладиних организација које финансира Запад. Вашингтон и Брисел су критиковали усвојени закон, запретили Тбилисију обуставом евроатлантских интеграција и увели санкције бројним грузијским политичарима. Осим тога, грузијска опозиција се, уз подршку Запада, активно успротивила закону, организујући масовне нереде и сукобе са полицијом.Атентат на словачког премијераСловачки премијер Роберт Фицо рањен је у пуцњави након седнице Владе 15. маја, која је одржана у граду Хандлова, на око 150 километара североисточно од Братиславе. Фицо је одмах хоспитализован у болници у Банској Бистрици и после вишечасовне операције на 24 сата је уведен у стање вештачке коме. На Фица је пуцано када је после седнице изашао да се поздрави са окупљеним грађанима. Нападач, Јурај Цинтула, одмах је ухапшен и против њега је подигнута оптужница за кривично дело покушај убиства из политичких разлога.Погибија иранског председникаХеликоптер иранског председника Ибрахима Раисија срушио се 19. маја у провинцији Источни Азербејџан на северу земље након удара у планину у условима магле. Ирански потпредседник Мохсен Мансури потврдио је наредног дана извештаје о погибији председника и његове делегације у несрећи. Делегација се враћала након посете Азербејџану. Након смрти Раисија, у земљи су расписани превремени избори на којима је победио Масуд Пезешкијан.Ослобођење АсанжаОснивач Викиликса Џулијан Асанж је 25. јуна ослобођен после скоро 14 година кривичног гоњења на Западу. Асанж је признао је кривицу по једној тачки оптужбе пред америчким судом у Сајпану у замену за укидање свих других оптужби и слободу, а по изласку из суда одлетео је за Аустралију.Први пут у Мексику жена изабрана за председникаМексико је ове године добио прву жену председника у историји земље. Клаудија Шејнбаум је на изборима учествовала као кандидат владајуће партије Морена (Национални покрет обнове). Она је остварила убедљиву победу 2. јула са готово дупло више освојених гласова од њеног ривала, опозиционог кандидата Сочитл Галвез.Парламентарни избори у БританијиУ Великој Британији су 4. јула одржани превремени парламентарни избори за Доњи дом, на којима је Конзервативна странка показала најгори резултат од средине двадесетог века, а победила је Лабуристичка странка. Победом лабуриста је окончана 14. годишња владавине конзервативаца, који су на власти од 2010. године.Атентати на ТрампаПрви покушај убиства Доналда Трампа одиграо се 13. јула, током предизборног скупа у Пенсилванији, када је бивши председник САД рањен у уво. У пуцњави је погинуо један од учесника скупа, а још две особе су рањене. Нападач Томас Метју Крукс је убијен.Други атентат на Трампа у неколико месеци догодио се 15. септембра, када је у голф клубу у Вест Палм Бичу на Флориди дошло до пуцњаве док се Трамп налазио на 500 метара од епицентра инцидента.Скандалозна церемонија отварања Олимпијских игараУ Паризу је 26. јула одржана скандалозна церемонија отварања Олимпијских игара. Догађај, који је први пут одржан не на стадиону, већ у центру француске престонице, изазвао је помешану реакцију међународне заједнице. Конкретно, у домовини Олимпијских игара, у Грчкој, церемонија се сматрала колапсом цивилизације због чињенице да је акценат стављен на представнике сексуалних мањина (ЛГБТ организација је призната као екстремистичка и забрањена је у Русији).Руским спортистима је било дозвољено да учествују на такмичењима у неутралном статусу.Израелски сајбер-напад и експлозије пејџера у ЛибануИзраел је 17. септембра извео велики сајбер-напад на либански шиитски покрет Хезболах, иницирајући експлозије пејџера, воки-токија и разних уређаја који су претходно увезени у Либан. Како је саопштено, у експлозијама је погинуло најмање 37 људи, укључујући и децу, а око 3.000 је рањено. Израелски напад је био неселективан и многе жртве су цивили.Ураган ХеленРазорни ураган Хелен погодио је 26. септембра југоисточну обалу Сједињених Америчких Држава, а катастрофи је додељена највиша категорија. Штета је процењена на рекордних 200 милијарди долара, што Хелен чини ураганом који је највише у историји коштао САД. Ураган је однео животе више од 230 Американаца, што га чини најсмртоноснијим ураганом забележеним на копну САД од када је Катрина погодила земљу 2005. године.Самит БРИКС-а у Казању Главни град Татарстана је ове године био домаћин самита БРИКС-а и без претеривања се претворио у светски геополитички центар. Шеснаести Самит БРИКС-а, који је кључни догађај руског председавања, одржан је у Казању од 22. до 24. октобра. На Самиту је усвојена заједничка Казањска декларација.Масовни удар Израела на Иран У ноћи 26. октобра, Израел је извео војну операцију на Иран. У њој је учествовало више од 100 израелских авиона, укључујући ловце Ф-35, Ф-16 и Ф-15, ваздушне танкере и извиђачке авионе, покривајући око 1,5 хиљада километара. Удар на Иран је била прва отворена војна операција у историји за коју је Израел званично преузео одговорност.Смртоносна поплава у Шпанији Од 29. октобра до 16. новембра у шпанској Валенсији трајала је катастрофална поплава, оцењена као најгора у протеклих 100 година и највећа природна катастрофом у историји Шпаније. У последицама катастрофе, према званичним подацима које је објавио Мадрид, погинуло је више од 222 људи. Многе општине остале су без струје, воде и хране.Трампова победа на изборимаРепубликански кандидат Доналд Трамп победио је на председничким изборима у САД 5. новембра. Он је први амерички политичар од 19. века који се вратио у Белу кућу после четворогодишње паузе. Кандидат демократа Камала Харис признала је пред својим присталицама пораз, а актуелни председник САД Џозеф Бајден разговарао је са Трампом и честитао му.Удар „орешником“ на УкрајинуПредседник Русије Владимир Путин изјавио је 21. новембра да је Украјина 19. новембра извршила нападе на циљеве у Курској и Брјанској области користећи америчке ракете дугог домета „атакамс“ и британске ракете дугог домета „сторм шедоу“.Као одговор на употребу америчког и британског оружја, Русија је 21. новембра извела комбиновани удар на украјински војно-индустријски комплекс у Дњепропетровску који производи ракете и оружје. У борбеним условима тестиран је један од најновијих руских ракетних система средњег домета „орешник“ са балистичком хиперсоничном ракетом без нуклеарног пуњења.Проглашење и брзо укидање ванредног стања у Јужној КорејиПредседник Јун Сук Јеол је шокирао државу почетком децембра увођењем ванредног стања како би се, како је образложио, искорениле „антидржавне снаге“, оптужујући опозицију да паралише функције власти захтевима за опозив владе и предложеним смањењем буџета.Његову одлуку осудили су не само његови политички опоненти, већ и владајућа партија. Под притиском политичара и јавности укинуто је ванредно стање у земљи. Убрзо након тога, 14. децембра, Народна скупштина Републике Кореје успела је из другог покушаја да опозове председника.Смена власти у СиријиПредставници оружане опозиције у Сирији објавили су у децембру на државној телевизији да су успоставили контролу над земљом. Премијер Сирије Мухамед Гази ел Џалали рекао је да остаје у земљи, заједно са неколико министара, те да не зна где се налази министар одбране, као и да је успоставио контакт са руководством оружане опозиције.Министарство спољних послова Русије саопштило је касније да је сиријски председник Башар Асад, након преговора са низом учесника у сиријском сукобу, одлучио да поднесе оставку на своју функцију и напустио Сирију, дајући инструкције за мирни пренос власти. Русија није учествовала у преговорима. Асад је са породицом у Москви. Русија им је пружила азил из хуманитарних разлога. Руски званичници су у контакту са представницима оружане сиријске опозиције, чији су лидери гарантовали безбедност војних база и дипломатских институција Русије на територији Сирије.Погледајте и:

https://sputnikportal.rs/20241216/asad-ispricao-gde-se-nalazio-kad-je-pao-damask-1180640226.html

2025

Вести

sr_RS

русија, русија – друштво, русија – политика, свет, свет – политика, свет – економија