НАТО постаје корпорација - са сопственом банком
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Пратите нас
Сукоб у Украјини у ком фактички учествује и НАТО додатно је оптеретио буџете држава чланица Алијансе, које ионако не испуњавају своју обавезу о улагању најмање два одсто БДП-а у војне буџете, што је овај савез, како не би остао без новца, принудило да покрене концепт оснивања сопствене банке.
Државе чланице НАТО пакта све више новца желе да усмере на здравство и образовање у оквиру својих држава, а све мање за потребе НАТО пакта. Међутим, после најаве из Америке да ће се обавезно издвајање за војне потребе у оквиру Алијансе подићи са два на пет одсто БДП-а, овај војни савез полако прераста у корпорацију која планира и сопствену банку, каже генерал у пензији Митар Ковач.
Комерцијализација и НАТО банка
Тако треба читати и одлуку коју су челници НАТО донели половином децембра да дају субвенције у висини од 100.000 евра за 70 фирми које би за потребе овог војног савеза улагале у нове технологије комерцијалног развоја и одбране, као и могућности да тестирају своја решења у различитим специјализованим окружењима.
Другим речима, НАТО је овим практично отворио врата за свакога ко може да им кроз своју делатност помогне да се попуни буџет и да се осавремене, без обзира да ли је та фирма из државе чланице НАТО или не.
НАТО се није на овоме зауставио, па у циљу да ова војна алијанса не остане без новца а самим тим и без наоружања и моћи, поново је покренут концепт за оснивање НАТО банке, односно Банке за одбрану, сигурност и отпорност.
Концепт Банке за одбрану, сигурност и отпорност – изворно назван "НАТО банка“ као идеја први пут је изнет 2019. године, али званично је представљена у документу Атлантског већа из 2020. уз предвиђање да се реализује до 2027. године
Иако је првенствено предвиђена за савезнике у евроатлантској и индо-пацифичкој регији, банка би могла да иде и даље од нуђења зајмова с ниским каматама за модернизацију одбране, до олакшавања лизинга опреме, заштите валуте и подржавања критичне инфраструктуре. Њен капацитет служио би као финансијска сигурносна мрежа за све савезнике, чувајући стабилност одбрамбених трошкова и колективну сигурност током економских падова – то јест, за повећање међународне отпорности.
Уплив и у приватне субјекте
Додатна функција банке била би преузимање ризика за комерцијалне банке, омогућујући им да прошире финансирање одбрамбених компанија у читавом ланцу снабдевања. Овај механизам је кључан за одржавање и проширење производних капацитета, посебно за мала и средња предузећа која су кључна за одбрамбену производњу, али се често боре с приступом капиталу.
Професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији и оснивач Евроазијског безбедносног форума, каже да се НАТО комерцијализује заправо одавно, само што је сада опсег деловања проширен.
„Они су тај однос имали са већински енглеским и америчким фирмама као и немачким, чиме су за потребе мирнодопске логистике пре украјинске кризе задовољавали своје потребе,“ напомиње Ковач.
Ковач подсећа да је НАТО од завршетка Хладног рата био коришћен али се и сам нудио као инструмент Уједињених нација за спровођење различитих мировних операција и наметање мира.
„То његово прилагођавање је било најинтензивније за време разбијања бивше СФРЈ. У тој еуфорији победе над Варшавским уговором, НАТО је постао савез који није имао некога ко би могао да му се испречи на пут, уз то још предвођен Америком. Та логика у НАТО структурама и политичком надзору је била на снази све док се нису појавиле амбиције да се НАТО наметне што ближе руским границама,“ напомиње саговорник Спутњика.
Сукоб у Украјини је, додаје Ковач, истакао све слабости НАТО пакта посебно у логистици и у способности вођења борбе на копну.
Сукоб у Украјини пресудан
„Ова два проблема су се испољила пре свега јер Америка није себе видела као непосредног учесника у том рату, иако је у Европу до сада пребацила више од 100.000 војника што на европском простору у суштини није никаква бројка. Ти у се и види само жеља Америке да убеди европске савезнике да су они ти који морају да улажу више у своје војске и да су они тај део НАТО пакта који мора бити способан да „штити“ Европу од спољних облика угрожавања,“ каже Ковач.
У тој димензији, напомиње наш саговорник, Америка очекује да тај хендикеп НАТО организације надоместе европске државе, пре свега и у погледу производње за војне потребе, од муниције до оклопних и борбених возила и сложених борбених система, за шта наравно треба новац.
„Из тог разлога покушавају да анимирају друге компаније и фирме које имају војне програме или које су вољне да развијају те програме за њихове потребе. На политичком и војном комитету НАТО донете су одлуке да се тим фирмама дају новчани стимуланси, или неповратни кредити како би те фирме ушле у тај програм али су пре тога утврдили листу недостајуће опреме и према том приоритету они групишу те компаније и њима дају значај да се определе за војне програме,“ каже Ковач.
Њима није битно, додаје он, из које државе те фирме долазе већ да је способна да испуни критеријуме квалитета израде одређеног наоружања и војне опреме.
„У том смислу верујем да ће у наредном периоду издвајати још значајнија средства пошто ипак у стратешкој димензији настоје да припреме Немачку, Пољску и централну Европу за неки нови пројектовани рат,“ оцена је Ковача.
Трамп тражи од Европљана пет одсто за НАТО
Банку као део механизма финансирања НАТО пакта, посебно европског дела Ковач види као начин да се обезбеде средства које ће надоместити накнаде за НАТО пакт које се издвајају из националних буџета, с обзиром да из Америке стижу најаве да ће се тај проценат подићи са два на четири или пет одсто.
„Добар део од тих пет одсто би се издвајало за централизоване потребе НАТО, како за опрему и потребе Алијансе тако и за стимулисање привредних субјеката да производе за потребе тог војног савеза, а да би то неко покривао у смислу инвестиција заговара се и та НАТО банка која би се попуњавала донацијама држава чланица у односу на националне могућности. Али би исто тако била и место одакле би те исте чланице могле да позајмљују новац за потребе допуне националног буџета за издвајање за НАТО,“ каже Ковач.
Гарантујући део ризика, банка би осигурала и да компаније могу осигурати финансирање потребно за одржавање пословања, испуњавање уговора и улагање у нове технологије. А овај приступ, према њиховој процени, јача одбрамбену индустријску базу, осигуравајући спремност и отпорност производње током времена повећане потражње или економске несигурности, истиче наш саговорник.
29 Децембар 2024, 22:34
