Руски историчар: Спољно мешање гура народ БиХ у нове немире
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Репови из прошлости вуку се и данас по Босни и Херцеговини, изазивајући нове тензије и сукобе. Сва питања и проблеми који су притискали Србе, Хрвате и муслимане а чији корени не сежу само до Другог светског рата, већ задиру дубље у прошлост, данас долазе на наплату. Као последицу добијамо нестабилну земљу којом странци ведре и облаче.
Руски историчар Георгиј Енгелхарт рекао је за Спутњик да данас, нажалост, видимо понављање историје у Босни и Херцеговини. Рат који је с краја прошлог века разорио Босну и Херцеговину потекао је, каже Енгелхарт, између осталог и из неразјашњених последица Другог светског рата, односно усташког геноцида над Србима на територији коју је тада обухватала Независна држава Хрватска.
Последице геноцидне политике НДХ према Србима су између осталог изазвале и тај несрећни рат из деведесетих година, који исто тако има својих последица које се осећају и дан данас.
Усташки геноцид над Србима подразумевао је и логоре за српску децу, али и њихово насилно покрштавање у католичанство. Овакве ствари не могу се тек тако избрисати из колективне свести једног народа.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Због свих тензија које су не тако давно буктале, Босна и Херцеговина је данас страшно подложна мешању недобронамерних странаца, сматра наш саговорник.
Видимо да се то страно уплитање дешава редовно и стално у Босни и Херцеговини и то траје ево већ 30 година, колико трају дејтонске мировне имплементације. То спољно старатељство још траје, а оно уместо да реши проблеме и омогући заједници у БиХ да реши сопствене проблеме, да оспособи грађане Босне и Херцеговине да воде своју суверену политику само потпирује тензије и гура народ у нове конфликте. Нажалост, та несрећна ситуација траје и даље, рекао је Енгелхарт за Спутњик.
Уплитање странаца у унутрашње ствари Босне и Херцеговине не доприносе мирном решењу за суживот Срба, Хрвата и муслимана, већ их само гура у нове сукобе.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Енгелхарт, иначе познати руски стручњак за Балкан, у Београду је учествовао на међународном научном симпозијуму „Памтимо – нема застарелости. Злочини нациста и геноцид над народима током Другог светског рата”. Скуп је организован у оквиру јубиларних манифестација поводом обележавања 80. годишњице победе над нацистичком Немачком у Другом светском рату, а посвећен је трагедијама нацистичких концентрационих логора на подручју Југославије, међу коима су логори Земун (Старо Сајмиште) и Црвени Kрст (Ниш) у Србији, Шталаг XVIII-D у Словенији, као и потрази за личним подацима совјетских грађана, страдалих на територији Југославије током Другог светског рата. На симпозијуму су учествовали међународни истраживачи, историчари, стручњаци из различитих земаља, укључујући представнике Србије, Словеније и Русије.
Погледајте и:
