https://sputnikportal.rs/20250407/neuspela-nemacka-invazija-na-banjaluku-1184423756.html
Неуспела немачка „инвазија“ на Бањалуку
Неуспела немачка „инвазија“ на Бањалуку
Sputnik Србија
„Упад“ немачке министарке Ане Лирман у Републику Српску био је покушај да немачка влада демонстрира моћ. Ради се о веома лошој и недипломатској поруци, али... 07.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-07T19:33+0200
2025-04-07T19:33+0200
2025-04-07T19:33+0200
регион
регион
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
санкције
немачка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/16/1171355583_0:256:2730:1792_1920x0_80_0_0_3affb42e8547529ed2ab9aa42978b6c6.jpg
Лирманова се у Републици Српској није појавила у званичном капацитету – није стигла било каква најава да ће се састати са званичницима Републике Српске. Једино што је било познато јесте да је имала намеру да се састане са представницима опозиционих странака и представницима такозваног цивилног друштва, каже за Спутњик директор бањалучког Центра за међународне односе, политиколог Бојан Шолаја.Подсећамо, Влада Републике Српске прогласила је немачку министарку за европске послове Ану Лирман непожељном особом на територији Републике Српске. Претходно је министарка спољних послова Аустрије Беате Мајнл-Рајзингер, после састанка Лирмановом, саопштила да Aустрија и Немачка уводе забрану уласка председнику Републике Српске Милораду Додику, Радовану Вишковићу и Ненаду Стевандићу, због наводног напада на уставни поредак БиХ.Доста је понижавања Републике СрпскеПовод за реакцију власти Републике Српске био је најављени састанак Лирманеове са представницима опозиције који је требало да се одржи у згради парламента Српске, подсећа Шолаја.Република Српска је реаговала у оквиру својих капацитета који јој припадају по Дејтонском споразуму и службеница немачке владе замољена је да напусти Бањалуку.Српска се на потез да Лирманову прогласи непожељном особом одлучила по принципу реципроцитета који је врло добро познат у дипломатској и политичкој пракси, додаје Шолаја.Немачко-аустријски потез наш саговорник оцењује као понижавање које је настављено „упадом“ Лирманове на територију Републике Српске. Међународни званичници прво позивају на дијалог, а потом уводе санкције изабраним представницима грађана и мимо њих покушавају да прогурају своје политике. Да су међународни представници покушали да се састану са представницима власти Републике Српске мимо званичних институција такође би било неприхватљиво, сматра Шолаја.Спасавање редова РајанаМеђутим, питање је имају ли немачки и аустријски званичници избора осим да се понашају као што се понела Ана Лирман. Обе државе су имале своје људе на позицији високог представника међународне заједнице у БиХ. Из Аустрије ту су функцију до сада вршили Волфганг Петрич (1999-2002.) и Валентин Инцко (2011-2021.), док из Немачке долазе Кристијан Шварц-Шилинг, који је високи представник био између 2006. и 2007. и садашњи самозванац Кристијан Шмит.Шмит, са својим ставовима, одлукама, понашањем и односом према Републици Српској у неку руку одражава и став немачке спољне политике према Републици Српској и српском народу.„Нисам сигуран да ли они сада штите Немачку као државу, која је стала иза Шмита и то што он као појединац ради. Али чињеница је да је све ово резултат његовог деловања у претходне три године и разумем Немачку која сада гледа како томе да приступи. С друге стране, разумем и Аустрију која је имала двојицу високих представника који су такође оставили „неизбрисив траг“ у БиХ намећући одређена решења. Тако да ово што је Лирманова урадила помало делује и као „спасавање редова Рајана“. У сваком случају, наноси штету, како Немачкој и Аустрији, тако и БиХ“, истиче Шолаја.Односи Немачке и Српске неће бити поремећениПрема Шолајином мишљењу, односи између Републике Српске и Немачке не би требало да буду угрожени. Српска има сарадњу са многим политичким странкама у Немачкој, а Лирманова је део владе која је у техничком мандату. Избори у Немачкој одржани су прошлог фебруара, а нова влада још увек није изабрана. Лирманова, пак, припада политичкој опцији (Зеленима) која по свему судећи неће бити будуће владе.Република Српска је отворена за сарадњу са свима, али не на начин како смо могли да видимо прошле недеље – да се у неоколонијалном маниру уводе санкције, а да се наредног дана долази да се демонстрира моћ. Са друге стране, Српска је имала и замршене односе са САД, па се сада са Вашингтоном отварају други видови и канали комуникације, наглашава он.БиХ је зрела да одлучује сама о себиБосни и Херцеговини данас је искључиво потребан дијалог и то онако како стоји у недавној изјави Савета безбедности УН – дијалог два ентитета и три конститутивна народа. Из овог позива се види да Савет безбедности уважава структуру БиХ онако како је она дефинисана мировним споразумима из 1995: на тај начин догађаји треба да се одвијају, а не тако што ће појединци из неких држава покушавати да врше притисак како би једнима биле везане руке, а другима била дата шанса да спроводе своје интересе.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250405/stevandic-o-nemackoj-ministarki-najava-ide-i-kad-dolazis-u-kafanu-1184372524.html
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), република српска (рс), санкције, немачка
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), република српска (рс), санкције, немачка
Неуспела немачка „инвазија“ на Бањалуку
„Упад“ немачке министарке Ане Лирман у Републику Српску био је покушај да немачка влада демонстрира моћ. Ради се о веома лошој и недипломатској поруци, али садашње немачке власти немају баш много избора јер морају да бране самозванца Кристијана Шмита који се налази на месту неоколонијалног управника БиХ.
Лирманова се у Републици Српској није појавила у званичном капацитету – није стигла било каква најава да ће се састати са званичницима Републике Српске. Једино што је било познато јесте да је имала намеру да се састане са представницима опозиционих странака и представницима такозваног цивилног друштва, каже за Спутњик директор бањалучког Центра за међународне односе, политиколог Бојан Шолаја.
Подсећамо, Влада Републике Српске прогласила је немачку министарку за европске послове Ану Лирман непожељном особом на територији Републике Српске. Претходно је министарка спољних послова Аустрије Беате Мајнл-Рајзингер, после састанка Лирмановом, саопштила да Aустрија и Немачка уводе забрану уласка председнику Републике Српске Милораду Додику, Радовану Вишковићу и Ненаду Стевандићу, због наводног напада на уставни поредак БиХ.
Доста је понижавања Републике Српске
Повод за реакцију власти Републике Српске био је најављени састанак Лирманеове са представницима опозиције који је требало да се одржи у згради парламента Српске, подсећа Шолаја.
„Имали сте ситуацију да представник неке државе долази у посету другој држави где саопштава да уводи санкције представницима званичних институција и долази у политички центар Републике Српске да се сретне са политичким противницима људи којима су уведене санкције. То је једна јако лоша политичка порука и у њој нема ништа дипломатско, јер ако би ишло неким дипломатским путем, свака држава која је некоме некада уводила санкције није то радила на тај начин, да отворено политички делује против тих људи“, истиче он.
Република Српска је реаговала у оквиру својих капацитета који јој припадају по Дејтонском споразуму и службеница немачке владе замољена је да напусти Бањалуку.
Српска се на потез да Лирманову прогласи непожељном особом одлучила по принципу реципроцитета који је врло добро познат у дипломатској и политичкој пракси, додаје Шолаја.
Немачко-аустријски потез наш саговорник оцењује као понижавање које је настављено „упадом“ Лирманове на територију Републике Српске. Међународни званичници прво позивају на дијалог, а потом уводе санкције изабраним представницима грађана и мимо њих покушавају да прогурају своје политике. Да су међународни представници покушали да се састану са представницима власти Републике Српске мимо званичних институција такође би било неприхватљиво, сматра Шолаја.
Међутим, питање је имају ли немачки и аустријски званичници избора осим да се понашају као што се понела Ана Лирман. Обе државе су имале своје људе на позицији високог представника међународне заједнице у БиХ. Из Аустрије ту су функцију до сада вршили Волфганг Петрич (1999-2002.) и Валентин Инцко (2011-2021.), док из Немачке долазе Кристијан Шварц-Шилинг, који је високи представник био између 2006. и 2007. и садашњи самозванац Кристијан Шмит.
Шмит, са својим ставовима, одлукама, понашањем и односом према Републици Српској у неку руку одражава и став немачке спољне политике према Републици Српској и српском народу.
„Нисам сигуран да ли они сада штите Немачку као државу, која је стала иза Шмита и то што он као појединац ради. Али чињеница је да је све ово резултат његовог деловања у претходне три године и разумем Немачку која сада гледа како томе да приступи. С друге стране, разумем и Аустрију која је имала двојицу високих представника који су такође оставили „неизбрисив траг“ у БиХ намећући одређена решења. Тако да ово што је Лирманова урадила помало делује и као „спасавање редова Рајана“. У сваком случају, наноси штету, како Немачкој и Аустрији, тако и БиХ“, истиче Шолаја.
Односи Немачке и Српске неће бити поремећени
Према Шолајином мишљењу, односи између Републике Српске и Немачке не би требало да буду угрожени. Српска има сарадњу са многим политичким странкама у Немачкој, а Лирманова је део владе која је у техничком мандату. Избори у Немачкој одржани су прошлог фебруара, а нова влада још увек није изабрана. Лирманова, пак, припада политичкој опцији (Зеленима) која по свему судећи неће бити будуће владе.
„На крају крајева, могли сте да видите да није било неких већих реакција из саме Немачке, с обзиром на то како су сарајевски медији то представили – као неки прогон или насиље. Ништа се од тога није десило, па ни званични органи Немачке нису имали посебну реакцију на то“, каже наш саговорник.
Република Српска је отворена за сарадњу са свима, али не на начин како смо могли да видимо прошле недеље – да се у неоколонијалном маниру уводе санкције, а да се наредног дана долази да се демонстрира моћ. Са друге стране, Српска је имала и замршене односе са САД, па се сада са Вашингтоном отварају други видови и канали комуникације, наглашава он.
БиХ је зрела да одлучује сама о себи
Босни и Херцеговини данас је искључиво потребан дијалог и то онако како стоји у недавној изјави Савета безбедности УН – дијалог два ентитета и три конститутивна народа. Из овог позива се види да Савет безбедности уважава структуру БиХ онако како је она дефинисана мировним споразумима из 1995: на тај начин догађаји треба да се одвијају, а не тако што ће појединци из неких држава покушавати да врше притисак како би једнима биле везане руке, а другима била дата шанса да спроводе своје интересе.
„Конкретно мислим на покушај да се правосудним деловањем руководству Републике Српске ограничи деловање на међународном плану, а да се са друге стране уважавају жеље политичког естаблишмента из Сарајева. Мислим да је БиХ зрела да се брине сама о себи, а то је једино могуће кроз договор страна, ентитета и конститутивних народа“, закључује Шолаја.
