Имиграната у Србији никад више: РЗС у сарадњи сам МУП-ом први пут урадио истраживање
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Републички завод за статистику први пут је данас представио истраживање "Имиграција странаца у Републици Србији" које показује да је број странаца који су имигрирали у Србију 2023. године био 41.273, што је за око 9,5 пута више него 2012. године.
В. д. директора РЗС-а Бранко Јосиповић изјавио је на представљању резултата истраживања да су ти подаци о имиграцији први корак да би доносиоци одлука, али и све релевантне институције у Србији, имали свест о томе како имиграција утиче на државу.
"Овај важан феномен смо желели да испратимо јер је у последњој деценији имиграција страних држављана у Србију изузетно интензивирана. Истраживање је креирано у складу са европским и међународним стандардима што поједностављује упоређивање података. План је да се уради детаљније истраживање о томе ко се досељава у Србију, али и да успоставимо истраживање о емиграцији чиме бисмо употпунили слику о миграционом току", рекао је Јосиповић.
Он је рекао да успостављање истраживања о емиграцији представља захтевнији корак од истраживања о имиграцији јер се често дешава да не постоје формалне евиденције које би омогућиле да се те активности испрате.
Највећа стопа раста странаца у Војводини
Шеф Одсека за демографију и статистику здравства Гордана Бјелобрк рекла је да РЗС по први пут објављује овакву статистику, као и да је истраживање резултат сарадње те институције са Министарством унутрашњих послова.
"У сарадњи са Министарством унутрашњих послова РЗС ради на успостављању истраживања о спољним миграцијама заснованог на интеграцији података из свих доступних административних извора података. Такав приступ обухвата и анализу индиректних показатеља који указују на стварно присуство или одсуство лица у земљи", истакла је Бјелобрк.
Према њеним речима, највећа стопа раста броја странаца од скоро 13,5 пута у 2023. у односу на 2012. је забележена у Војводини, на другом месту је Београдски регион са порастом од десет пута, док остали региони бележе раст од око шест пута.
Она је нагласила да скоро две трећине странаца који су у периоду од 2012. до 2023. имигрирали у Србију чине мушкарци, док жене чине само трећину.
"Скоро 66 одсто странаца који су имигрирали у Србију 2023. године су мушкарци, док 34 одсто чине жене. Највише мушкараца страних држављана је те године имигрирало у Београдски регион, њих 44 одсто, док их је у Регион Шумадије и Западне Србије имигрирало најмање, односно 12 одсто. Жене стране држављанке су, такође, најчешће имигрирале у Београдски регион и чине 55 одсто, а најмање, само шест одсто, их је у Региону Јужне и Источне Србије", навела је Бјелобрк.
Она је рекла да је просечна старост странца имигранта у Србију око 33 године, док у Београдском региону она износи око 30 година, а највишу просечну старост од 38 година бележе странци који су имигрирали у Регион Јужне и Источне Србије.
На првом месту руски држављани
"Сваки десети странац који је имигрирао у 2023. години је млађи од 15 година и највише их је имигрирало у Београдски регион. Лица у радном контингенту чине 88 одсто странаца који су имигрирали у Србију, а скоро половина њих је имигрирала у Београдски регион. Лица старија од 65 година која нису склона миграторним кретањима чине 1,4 одсто и најчешће су дошли у Војводину", истакла је Бјелобрк.
Како је додала, скоро 73 одсто странаца који су имигрирали у 2023. години борави у 13 општина од којих девет општина припада Граду Београду, а на првом месту је Нови Сад са око 6.900 имиграната у 2023. години.
"То су градови који, када су у питању унутрашње миграције, такође привлаче највише становника и те општине ће у наредном периоду моћи да надоместе негативан природни прираштај позитивним миграционим токовима", поручила је она.
Бјелобрк је нагласила да су руски држављани на првом месту по броју имиграната у Србији, као и да је највећи део њих дошао 2022. и 2023. године.
"Посматрано по полу, до 2019. године је био већи удео жена, а у 2019. је долази до промене у полној структури јер долази више мушкараца држављана Русије. Након тога, у време пандемије вируса корона 2020. и 2021. имамо већи удео жена, али у 2022. и 2023. години је опет већи удео мушке популације", објаснила је она.
Према њеним речима, просечна старост руског држављанина који је 2023. дошао у Србију је око 30 година што упућује на закључак да је реч о породицама.
"Такав имиграциони ток ће се можда задржати у Србији дуже што свакако одговара нашој суморној демографској слици. Свако становништво које долази у неком репродуктивном периоду, а поготово са породицама, је добродошло", нагласила је Бјелобрк.
На другом и трећем месу имигранти из Кине и Турске
Како је рекла, на другом и трећем месту су имигранти из Кине и Турске, али за разлику од држављана Русије, из тих држава углавном долазе мушкарци.
"Просечна старост кинеског држављанина је 39 година, док је просечна старост турског држављанина 36 година и то су углавном мушкарци што нас упућује да они у Србији бораве углавном због рада и не можемо да предвидимо да ли ће они остати у Србији дуже", рекла је она.
Бјелобрк је истакла да имиграција странаца у Србију бележи већи удео радно способног становништва, а мањи удео лица млађих од 15 и старијих од 65 година у односу на имиграцију у земље ЕУ, пренео је Танјуг.
Додала је да имиграција страних држављана који долазе због рада може да буде позитиван предзнак и да покаже да наше тржиште рада захтева увоз радне снаге.
"У будућности очекујемо пад броја имиграната у односу на 2023. годину јер је тада био пик, али је очекивање да ће их свакако бити више у односу на неки ранији период", истакла је Бјелобрк.
Према њеним речима прелиминарни резултати истраживања за 2024. годину показују да 101.413 страних држављана имају одобрен боравак или стално настањење у Србији.
"За 2024. ћемо моћи да објавимо коначну имиграцију када прође цела 2025. година јер не можемо да знамо ко је овде дуже или краће од годину дана", истакла је Бјелобрк.
Погледајте и:
