https://sputnikportal.rs/20250507/rusi-gadjaju-kalemegdan-ne-bojte-se--ovo-je-prvi-susret-srba-sa-ruskim-oslobodiocima-video--1185438123.html
Руси гађају Калемегдан!? Не бојте се – ово је први сусрет Срба са руским ослободиоцима /видео/
Руси гађају Калемегдан!? Не бојте се – ово је први сусрет Срба са руским ослободиоцима /видео/
Sputnik Србија
Зачује се неки чудан звук. Фијууу..., звиждање, ужас један. Ми буновни, пушку и на врата, сви. Преко пута се зауставила каћуша. Руси гађају Калемегдан. Нисмо... 07.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-07T18:29+0200
2025-05-07T18:29+0200
2025-05-07T18:29+0200
моја прича
моја прича
србија
русија
совјетска армија
љубиша антонијевић
осам деценија од ослобођења београда
осам деценија од велике победе над нацизмом
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/1f/1184172109_0:0:3096:1742_1920x0_80_0_0_3b0bd640d20235134ff292d04803e8ea.jpg
Овако је, са сузама у очима, о првом сусрету са руском техником која нас је, како каже, спасила, говорио Љубиша Антонијевић, пуковник авијације у пензији.Разговарали само поводом осам деценија од ослобођења Београда у које је као дечак кренуо са партизанима и Совјетима:„Десетар Војо мени каже, Маћи, не брини, првог Швабу кога убијемо, скинућемо му ципеле, па ћемо теби дати. А ја се мислим, где бре са мртвог Швабе да скинем ципеле. Ја од куће долазим, гимназијалац, никад пушку у рукама нисам имао. Али ето, то је уобичајено било, да се свуче Шваба, ако се зароби или убије. Скидај га, узимај униформу, ципеле, јер то нама треба, да можемо даље“.Из зграде Онколошке клинике у Тиршовој улици Воја је са друговима кренуо у ослобођење свог града. Маршал Владимир Судец и командант Првог пролетерског корпуса Пека Дапчевић са терасе дечје болнице осматрали су Калемегдан и део града који још није био ослобођен. Кренули су, звиждало је на све стране:„Немци су покушали да се извуку са Калемегдана и споје са својим јединицама које су се повлачиле са истока Европе, али тај план осујетили су управо Совјети, јер су имали чиме да дејствују. Ми смо на Калемегдану садејствовали. Врло брзо, већ око 9 сати, били смо код Победника“.Наредна два дана и две ноћи чували су ред у граду, све је било разрушено, излози полупани. Маћи је био задужен за зграду у Кнез Михајловој улици, у којој је данас галерија Прогрес.После ослобођења Београда, Маћи се домогао праве пушке, на Сремском фронту носио је руски аутомат са добошем. Ту је и рањен. У телу још има успомену, два гелера.„После школовања за официра авијације у Москви, брзо сам напредовао. Нико није летео без моје карте, био сам начелник метеоролошке службе Ратног ваздухопловства ЈНА“.Због изузетног знања руског језика радио је и у Одељењу за везу са страним представницима. Тако је упознао маршала Николаја Булгањина и Никиту Хрушчова.Полгедајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
моја прича, србија, русија, совјетска армија, љубиша антонијевић, осам деценија од ослобођења београда, осам деценија од велике победе над нацизмом
моја прича, србија, русија, совјетска армија, љубиша антонијевић, осам деценија од ослобођења београда, осам деценија од велике победе над нацизмом
Руси гађају Калемегдан!? Не бојте се – ово је први сусрет Срба са руским ослободиоцима /видео/
Зачује се неки чудан звук. Фијууу..., звиждање, ужас један. Ми буновни, пушку и на врата, сви. Преко пута се зауставила каћуша. Руси гађају Калемегдан. Нисмо чули да су дошли, камион и горе шине, наређане 32 ракете, фијучу једна по једна. А Руси се смеју кад су видели како смо изјурили. Смеју се и вичу: „не бојсја, не бојсја, ета рускаја каћуша„.
Овако је, са сузама у очима, о првом сусрету са руском техником која нас је, како каже, спасила, говорио Љубиша Антонијевић, пуковник авијације у пензији.
Разговарали само поводом осам деценија од ослобођења Београда у које је као дечак кренуо са партизанима и Совјетима:
„Десетар Војо мени каже, Маћи, не брини, првог Швабу кога убијемо, скинућемо му ципеле, па ћемо теби дати. А ја се мислим, где бре са мртвог Швабе да скинем ципеле. Ја од куће долазим, гимназијалац, никад пушку у рукама нисам имао. Али ето, то је уобичајено било, да се свуче Шваба, ако се зароби или убије. Скидај га, узимај униформу, ципеле, јер то нама треба, да можемо даље“.
Из зграде Онколошке клинике у Тиршовој улици Воја је са друговима кренуо у ослобођење свог града. Маршал Владимир Судец и командант Првог пролетерског корпуса Пека Дапчевић са терасе дечје болнице осматрали су Калемегдан и део града који још није био ослобођен. Кренули су, звиждало је на све стране:
„Немци су покушали да се извуку са Калемегдана и споје са својим јединицама које су се повлачиле са истока Европе, али тај план осујетили су управо Совјети, јер су имали чиме да дејствују. Ми смо на Калемегдану садејствовали. Врло брзо, већ око 9 сати, били смо код Победника“.
Наредна два дана и две ноћи чували су ред у граду, све је било разрушено, излози полупани. Маћи је био задужен за зграду у Кнез Михајловој улици, у којој је данас галерија Прогрес.
„У пола ноћи од Албаније чујем тап, тап, тап.. неко долази. Иду према Калемегдану, ја вичем, „стој“! У заклону сам. Он мени одговара, „свој“, а ја разумем да каже „стој“. Више нема зезања, кажем „стој, пуцаћу!“. Убацујем метак у цев, затварачем шкљоцам, да чују. Онда почну да вичу, „не стрељај, руски, твоји, своји. А, реко, „свој“ и прилазе Руси, њих четворица, патрола“.
После ослобођења Београда, Маћи се домогао праве пушке, на Сремском фронту носио је руски аутомат са добошем. Ту је и рањен. У телу још има успомену, два гелера.
„После школовања за официра авијације у Москви, брзо сам напредовао. Нико није летео без моје карте, био сам начелник метеоролошке службе Ратног ваздухопловства ЈНА“.
Због изузетног знања руског језика радио је и у Одељењу за везу са страним представницима. Тако је упознао маршала Николаја Булгањина и Никиту Хрушчова.
