https://sputnikportal.rs/20250614/1186816021.html
Хаос и космос кроз симболе руске авангарде
Хаос и космос кроз симболе руске авангарде
Sputnik Србија
14.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-14T10:00+0200
2025-06-14T10:00+0200
2025-06-14T10:08+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/0e/1186815900_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_2c399b2d5f3f4fb0f56eb96d91c986c8.jpg
Хаос и космос кроз симболе руске авангарде
Sputnik Србија
Колико је озбиљна конкуренција за овогодишњу Велику награду Иво Андрић отежала посао жирију, који је одлучио да ово значајно признање додели Алесандру Барику и Небојши Јеврићу – питамо председницу жирија за доделу ове угледне награде Слађану Илић.
Да ли би нови закон о службеној употреби језика и ћирилице као матичног писма отклонио све недоумице и проблеме који постоје у актуелном закону из 1991. године, зашто сматрају да би се, посматрајући однос према српском језику и његовој јавној употреби, могло казати да је реч о угроженој врсти, зашто без преименовања штампамо нове томове Речника српскохрватског књижевног и народног језика, шта очекују као резултат после препорука које су као чланови Савета за српски језик упутили Влади, шта значи „лингвистички језик“, а шта „политички језик“ – само су нека од питања за госте „Орбите културе“, чланове Савета за српски језик проф. др Милоша Ковачевића и проф. др Александра Милановића.
Колико је после готово четири деценије тешко остати доследан у сликању човека и његове судбине, како се лица махом црногорских горштака снагом емоција и ликовне експресије претварају у универзалне слике сложености људске егзистенције, када је и како одлучио да слика „своју крв, свој народ, своју породицу, своју кост“ – питамо једног од најособенијих, али и најпризнатијих ликовних уметника Наода Зорића.
О програму седмог Фестивала француског филма на коме ће се наћи најновија остварења француске кинематографије, за Спутњик говоре селектор Игор Станковић и глумица Мирјана Карановић.
Како је захваљујући имућном Московљанину грчког порекла, уметничко благо настало у време револуционарних промена на Русији доспело у Грчку, шта се све налази у Државном музеју савремене уметности у Солуну – открива нам директорка музеја Марија Цанцаноглу, док нам о односу руске авангарде и западне уметности, кроз симболику хаоса и космоса, говори Иља Доронченков с Европског института из Санкт Петербурга, заменик директора Музеја „Пушкин“ из Москве.
Колико је озбиљна конкуренција за овогодишњу Велику награду Иво Андрић отежала посао жирију, који је одлучио да ово значајно признање додели Алесандру Барику и Небојши Јеврићу – питамо председницу жирија за доделу ове угледне награде Слађану Илић.Да ли би нови закон о службеној употреби језика и ћирилице као матичног писма отклонио све недоумице и проблеме који постоје у актуелном закону из 1991. године, зашто сматрају да би се, посматрајући однос према српском језику и његовој јавној употреби, могло казати да је реч о угроженој врсти, зашто без преименовања штампамо нове томове Речника српскохрватског књижевног и народног језика, шта очекују као резултат после препорука које су као чланови Савета за српски језик упутили Влади, шта значи „лингвистички језик“, а шта „политички језик“ – само су нека од питања за госте „Орбите културе“, чланове Савета за српски језик проф. др Милоша Ковачевића и проф. др Александра Милановића.Колико је после готово четири деценије тешко остати доследан у сликању човека и његове судбине, како се лица махом црногорских горштака снагом емоција и ликовне експресије претварају у универзалне слике сложености људске егзистенције, када је и како одлучио да слика „своју крв, свој народ, своју породицу, своју кост“ – питамо једног од најособенијих, али и најпризнатијих ликовних уметника Наода Зорића.О програму седмог Фестивала француског филма на коме ће се наћи најновија остварења француске кинематографије, за Спутњик говоре селектор Игор Станковић и глумица Мирјана Карановић.Како је захваљујући имућном Московљанину грчког порекла, уметничко благо настало у време револуционарних промена на Русији доспело у Грчку, шта се све налази у Државном музеју савремене уметности у Солуну – открива нам директорка музеја Марија Цанцаноглу, док нам о односу руске авангарде и западне уметности, кроз симболику хаоса и космоса, говори Иља Доронченков с Европског института из Санкт Петербурга, заменик директора Музеја „Пушкин“ из Москве.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Колико је озбиљна конкуренција за овогодишњу Велику награду Иво Андрић отежала посао жирију, који је одлучио да ово значајно признање додели Алесандру Барику и Небојши Јеврићу – питамо председницу жирија за доделу ове угледне награде Слађану Илић.
Да ли би нови закон о службеној употреби језика и ћирилице као матичног писма отклонио све недоумице и проблеме који постоје у актуелном закону из 1991. године, зашто сматрају да би се, посматрајући однос према српском језику и његовој јавној употреби, могло казати да је реч о угроженој врсти, зашто без преименовања штампамо нове томове Речника српскохрватског књижевног и народног језика, шта очекују као резултат после препорука које су као чланови Савета за српски језик упутили Влади, шта значи „лингвистички језик“, а шта „политички језик“ – само су нека од питања за госте „Орбите културе“, чланове Савета за српски језик проф. др Милоша Ковачевића и проф. др Александра Милановића.
Колико је после готово четири деценије тешко остати доследан у сликању човека и његове судбине, како се лица махом црногорских горштака снагом емоција и ликовне експресије претварају у универзалне слике сложености људске егзистенције, када је и како одлучио да слика „своју крв, свој народ, своју породицу, своју кост“ – питамо једног од најособенијих, али и најпризнатијих ликовних уметника Наода Зорића.
О програму седмог Фестивала француског филма на коме ће се наћи најновија остварења француске кинематографије, за Спутњик говоре селектор Игор Станковић и глумица Мирјана Карановић.
Како је захваљујући имућном Московљанину грчког порекла, уметничко благо настало у време револуционарних промена на Русији доспело у Грчку, шта се све налази у Државном музеју савремене уметности у Солуну – открива нам директорка музеја Марија Цанцаноглу, док нам о односу руске авангарде и западне уметности, кроз симболику хаоса и космоса, говори Иља Доронченков с Европског института из Санкт Петербурга, заменик директора Музеја „Пушкин“ из Москве.
