Тајанствена измаглица далеке планете: Нова врста климе у Сунчевом систему /фото/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Нови подаци свемирског телескопа „Џејмс Веб“ откривају да је Плутонова измаглица на великој висини главни покретач климе на тој патуљастој планети, дајући информације о прастарој атмосфери Земље.
Астрономи су помоћу „Веба“ изнова погледали далеке ивице нашег соларног система – и открили да, опет, Плутон пркоси очекивањима.
Кад је свемирска летелица "Њу Хорајзонс" пролетела поред Плутона 2015, разбијено је схватање да је та патуљаста планета успавана лопта леда и показано је да је богата леденим равицама и оштрим планинама.
The James Webb Space Telescope has revealed that Pluto's blue haze isn't just beautiful-it shapes the dwarf planet's entire climate, offering insights into Earth's ancient atmosphere! https://t.co/NQfXR3NaLP pic.twitter.com/Rc04zH3zQ4
— Nikolas Russo (@russo_niko1as) June 18, 2025
Међутим, једно од највећих открића је плутало изнад: плавкаста, вишеслојна сумаглица покривала је небо, на више од 300 километара изнад површине – много више и сложеније него што су научници предвидели.
Сада, скоро деценију касније, „Вебови“ нови подаци потврђују да Плутонова измаглица није само визуелни куриозитет, већ и да контролише климатске прилике на овој планети.
„То је јединствено у соларном систему. То је такорећи нова врста климе“, кажу астрономи из Париске опсерваторије.
Налази сугеришу да слична динамика може постојати на другим световима покривеним сумаглицом у нашем соларном систему и чак дати увиде у рану климу наше планете.
Плутонова измаглица на великој висини је састављена од сложених органских молекула из реакција метана и азота узрокованих Сунчевом светлошћу. Идеја да би ова измаглица могла контролисати Плутонову климу је први пут изнета 2017.
Компјутерски модели су сугерисали да ове честице апсорбују светлост током дана и ослобађају је назад у свемир као инфрацрвену енергију ноћу, хладећи атмосферу много ефикасније него само гасови. То би могло објаснити и зашто горња атмосфера Плутона има температуру око -203 степена Целзијусова, 30 степени мање него што је очекивано.
Међутим, годинама је тестирање ове теорије било тешко. Један озбиљан проблем био је Плутонов велики месец Харон, који кружи око њега толико близу да се њихови термални сигнали често преклапају у телескопским подацима.
Pluto's hazy skies are making the dwarf planet even colder, James Webb Space Telescope finds #space #feedly https://t.co/uGRWqnXMtG
— Rob Wilcox (@robwilc) June 18, 2025
Истраживачи су 2017. године предвидели да ће Плутонова сумаглица учинити тај свет необично сјајним на средњим инфрацрвеним таласним дужинама. Прилика да се то провери стигла је 2022, кад су „Вебови“ моћни инфрацрвени инструменти коначно могли да раздвоје сигнале.
Ови налази такође дају могућност да слични климати узроковани измаглицом могу постојати на другим магличастим световима као што су Нептунов месец Тритон или Сатурнов месец Титан.
Чак би далека прошлост Земље могла бити слична, кажу истраживачи. Пре него што је кисеоник трансформисао небо наше планете, можда је Земља била под велом измаглице од органских честица – под покривачем који је можда помогао да се стабилизују температуре и развије рани живот.
Изучавање Плутонове измаглице и хемије може дати нове увиде у услове који су рану Земљу учинили погодном за живот, пренео је "Лајв сајенс".
Погледајте и:
