Парастосом у Старом Грацком обележено 26 година од страдања 14 српских жетелаца
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Парастосом у Старом Грацком код Липљана, који је служио игуман манастира Светих Архангела код Призрена отац Михаило, обележена је данас 26. годишњица једног од највећих злочина на КиМ од доласка међународних снага, када је свирепо убијено 14 српских жетелаца док су сакупљали летину недалеко од својих кућа.
У својој беседи, отац Михаило је поручио да су мештани Старог Грацког страдали само зато што су носили српско име и презиме, што су сакупљали своју летину од које су прехрањивали своје породице како би опстали на овој земљи.
"Сама чињеница да се неко роди и да живи на овој земљи је огроман благослов и дар Господњи који је дат сваком човеку рођеном, отхрањеном и оном који живи на овој нашој светој косовско-метохијској земљи. Ова наша света косовско-метохијска земља је она која је пострадала, која је много тога платила и ове данас мученике које смо 1999. прикупили и донели овде и сахранили заједно са патријархом Павлом и осталим епископима и митрополитима и онима који су дошли на то опело. Свима нама који смо ту били присутни је то остало као трајни спомен на страдање људи који живе на овој земљи", рекао је отац Михаило.
Он је додао да су се нашли људи који су их спречили у тој намери, који су их изрешетли и убили.
"Све ово телесно што имамо и што се налази међу нама људима и оно што имамо у овом паковању телесном, то је оно што је привремено, али душе су вечне и оно што је вечно то је вечан њихов помен и биће увек у срцима своје родбине и својих пријатеља и свих они који су их знали и који су једноставно заједно живели, а због несреће људи и несрећних појединаца који нису имали ништа паметније од тога да ускрати неком живот прекинути су њихови животи на насилан начин", истакао је отац Михаило.
Он је нагласио да смо на овој нашој светој земљи остали "мањи од мањине", али и док и један од нас опстаје овде ово ће бити наша земља.
"Сад смо мали број, али ето благодат Божија, љубав Божија нам даје снагу, ми опстајемо, има нас овде, све док и један од нас живи, ово ће бити и наша земља, и док год нас има, славићемо Бога, сећаћемо се својих жртава, а сигуран сам да ће и Господ као мученике и страдалнике наше косовско-метохијске земље примити у царству своме. Нека их Бог помене и чува, а вас, браћо и сестре, нека вам Господ буде утеха, јер ништа ово земљско не може да замени неког свог ближњег који се на тако насилан начин ускрати или умре, али једноставно знамо да о Господу имамо радост и да је Господ тај које ће надоместити свако наше страдање, благодат и љубав Божија", истакао је отац Михалио.
Након парастоса венце су испред спомен плоче страдалима положили Малинка Митровић сеф бироа Канцеларије за Косово и Метохију, потпредседник Српске листе Далибор Јевтић, као и представници локалних самоуправа.
Потпредседник Српске листе Далибор Јевтић затражио је још једном у име свих, да се истрага о овом злочину поново отвори и да се починиоци казне.
"То ће бити мала утеха за и породице и пријатеље страдалих, али ће бити јасна порука да је правда достижна. Живимо у временима када сада желе не само да они који чине злочине прођу без казне, већ да нама забране да о тим злочинима говоримо и да правду тражимо. Међутим и наше окупљање данас овде је јасна порука да ми никада нећемо одустати не само од обележавања и помена на жртве свих оних који су страдали на овим просторима, а за које још увек правда није стигла, већ и оно што мене посебно увек некако, нећу да кажем радује, али сигуран сам шаље јасну поруку онима који су желели да и убиством 14 жетелаца утичу на одлазак Срба са ових простора да у томе нису успели", рекао је Јевтић.
Он је посебно истакао да му је жао што ни ове године на помену нема представника међународне заједнице који су обећали да ће починиоце овог злочина извести пред лице правде.
"Иако то своје обећање нису испунили, они су били у обавези да макар на данашњи дан, сваке године, буду заједно са нама, са породицама, пре свега, страдалих. Позивам их још једно да не затворају очи пред овим и другим злочинима који су се десили на простору Косова и Метохије, јер затварање очију пред тим неделима злочинаца је охрабривање истих да својим другим неделима наставе да притискају Србе да не само не живе овде, већ да их на један начин одврате, да уопште помишљају да се на ове просторе врате", рекао је Јевтић.
Такође је позвао представнике међународне заједнице да реагују и у случају када је ухапшен помоћник директора Канцеларије за КиМ Игор Поповић.
"Мислим да је то важно данас рећи, јер, понављам, неко жели да нам забрани да говоримо и поред тога што су нам укинули правду, што су нам укинули могућност да тражимо одговорност за оне који чине злочине, данас на овом месту, на 26. годишницу од крваве жетве, важно је поручити да нећемо престати да тражимо одговорност, да нећемо престати да захтевамо правду и да нећемо да престанемо да говоримо о овом и о свим другим злочинима", нагласио је Јевтић.
Зоран Ћирковић из Старог Грацког је истакао да је масакр над жетеоцима у великој мери утицао на исељење Срба из овог места.
"Па онда после крваве жетве, 180 људи је отишло из села, са децом укупно 180. Отишло је још негде након погрома у марту око 100. Овде је било 530 становника у селу", рекао је Ћирковић.
Апеловао је у име свих мештана на међународну заједницу да поново отвори истрагу и да се одговорни приведу правди.
"Ако од људи то неће да буде, онда ће вероватно Бог да учини своје", казао је он.
У масакру у Страом Грацком 23. јула 1999. године убијени су: Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић, Миодраг Тепсић, Слободан, Миле, Момир и Новица Јанићијевић који је имао свега 17 година.
УНМИК полиција је 2007. године ухапсила Мазљума Битићија из оближњег села Велики Алаш, због сумње да учествовао у овом масакру. Након два месеца, због наводног недостатка доказа, Битићи је ослобођен, а тужилаштво привремених приштинских институција је истрагу затворило 2017. године.
Погледајте и:
