Пашињан у историју одлази као губитник – Џабе састанци са Трампом
12:03 07.08.2025 (Освежено: 12:04 07.08.2025)

© Sputnik / Асатур Есаянц
/ Пратите нас
Многи у Јерменији сматрају да Пашињан састанком са Трампом и Алијевим купује своју сигурност, што је изјавила и главна уредница РТ и Спутњика Маргарита Симоњан рекавши да ће Пашињан у Вашингтону писмено формализовати територијалну размену Јерменије за вилу у Калифорнији. Аналитичар Душан Пророковић истиче да је Пашињан одавно превршио сваку меру.
Јерменска влада саопштила је да ће се јерменски премијер Никола Пашињан састати са председником САД Доналдом Трампом и председником Азербејџана Илхамом Алијевим у Вашингтону, а трилатерални састанак њих тројице биће „усмерен на промоцију мира, просперитета и економске сарадње у региону“.
Виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, Душан Пророковић, каже за Спутњик да је Пашињан одавно изгубио контролу над процесом који се тиче односа са Азербејџаном и интеграције Нагорно Карабаха. Он сада мора да објасни свом народу и својим бирачима шта је заправо радио и због чега је Јерменија доживела овакав бродолом. Ту, каже он, не помаже никакав састанак са Трампом.
Ко шта добија?
Наш саговорник верује да је овај састанак далеко важнији за Алијева него за Пашињана из разлога што се Алијев сада сусреће са врло незгодним питањима Европске уније о карактеру његове власти.
Док нама може деловати смешно када нас Европска унија критикује за непоштовање демократије, у кавкаском региону, у централној Азији, те критике ипак остављају другачији утисак у јавности. Пошто ће вероватно тај притисак Европске уније да се појача, Алијев тражи неку заштиту у виду тих контаката са Трампом, каже Пророковић за Спутњик.

Премијер Јерменије Никол Пашињан и председник Азербејџана Илхам Алијев. По мишљењу нашег саговорника, Алијеву је састанак са Трампом далеко важнији него Пашињану, јер на његов рачун константно стужу критике из Европске уније.
© Sputnik / Алексей Дружинин
/ Што се самог Трампа тиче, њему је врло стало да себе представи као миротворца и да буде кандидат за добијање Нобелове награде, тако да му долазак Пашињана и Алијева свакако иде на руку.
Чему може Пашињан да се нада?
Један део састанка сигурно ће чинити и дефинисање неке нове спољне политике. Пророковић спекулише да ће Пашињан јерменској јавности представити како се он одрекао Нагорно Карабаха и доживео све што је доживео како би направио неку врсту стратешке сарадње са Сједињеним Америчким Државама која може Јерменији користити у наредним деценијима. Међутим, додаје наш саговорник, то је само пропаганда, а не реалност.
Пашињан јесте претерао још одавно, али основни проблем јерменске политике јесте што Пашињан фактички више нема алтернативу. Да се сутра избори распишу, какав ће резултат бити? Пашињана могу да замене само још екстремније прозападне снаге у Јерменији, које ће још више да раде на повезивању са НАТО, још више говорити о Европској унији и још чешће ићи у Вашингтон него што то Пашињан сада чини.
Основни и историјски проблем Пашињана, сматра Пророковић, биће објашњење како је и зашто изгубио Нагорно Карабах. Он се ухватио ,,руку под руку" са Алијевим, али Алијев опет има сопствене интересе да тај догађај представи себи у корист.

Према мишљењу нашег саговорника, Пашињана у Јерменији тренутно могу само да замене још екстремније прозападне снаге које ће још више радити на повезивању са НАТО и Европском унијом.
© Sputnik / Sputnik
/ Пашињан у историју одлази као губитник. Он сада чини све како би објаснио да је део историјске територије изгубио због интеграције у Европску унију, због стратешког партнерства са Америком и томе слично. Цео Кавказ ће бити у Европској унији, цео Кавказ ће бити у стратешкој комуникацији са САД, биће благостање, биће плате, живеће као Немци и ту улогу Пашињан сада мора да игра пре свега. Све остало је изгубио још пре годину или годину и по дана.
Сва ова три интереса, као и три поменута политичара и њихов састанак личе на неки договор смишљен у пропагандну сврху. Овај сусрет ће томе дефинитивно допринети, односно ићи ће на руку пропаганди која може трајати неколико недеља или неколико месеци, али ништа више од тога, закључује Пророковић.
ПОгледајте и:





