У подножју падина славом овенчаног Гучева, у равници, уза саму десну обалу кривудаве, час бистре, час мутне валовите Дрине, утиснута у срце природе, сместила... 23.08.2025, Sputnik Србија
У подножју падина славом овенчаног Гучева, у равници, уза саму десну обалу кривудаве, час бистре, час мутне валовите Дрине, утиснута у срце природе, сместила се бања у којој су српски краљеви налазили лек за душу и тело.
Смештена на десној обали Дрине, у подножју планине Гучево са густим шумовитим залеђем и лековитом сумпорастом и радиоактивном гвожђевитом водом, Ковиљача лековито делује на тело и душу, лечећи подједнако и болесне и здраве.
Пронађен археолошки материјал и расположиви историјски подаци указују на дуговремену историју насеља и развијену бањску функцију још у римском периоду. Лековита вода је коришћена за време Римљана и Турака. Први писани извори, из 1533. године, указују да је народ масовно походио лековите изворе.
Постоје подаци да су Османлије „Зворничани“ 1720. године саградили једно купатило за лечење жена лековитим блатом-пелоидом насталим на местима где је сумпоровита вода избијала на површину правећи црно сумпоровито блато. Због специфичног "смрада" (на „запаљен барут“ или „трула јаја“), народ је овај крај назвао Смрдан бара, а каснију бању Смрдан бања
Испитивањима је утврђено да бањска вода и лековито блато благотворно делују на широку лепезу обољења: повреде кичменог стуба, посттрауматска стања, лакше лезије централног нервног периферног система, реуматична обољења, ишијас и неуралгије, Целебралну парализу код деце, гинеколошка обољења и др.
Крајем 18. века богатији Турци из Подриња и Мачве долазили су у Бању Ковиљачу на излете. Временом се формирало природно лечилиште под ведрим небом. У лепотама Бање Ковиљаче, између осталих, уживали су и Доситеј Обрадовић и Вук Караџић, а своје ране у њој је видао и српски вожд Карађорђе.
Бања је стављена под заштиту државе 1867. године, за време владавине Михаила Обреновића, а прва зграда за смештај гостију, са десет соба, изграђена је 1858. године, а те године је и званично утврђена „обавеза лекара да преко лета у бањи седећи болне надгледати и њима уредно и по правилима лекарским употребљене воде преписивати”.
"Ми Александар Први, краљ Србије", каже се у овој тапији, "по милости божијој и вољи народа, проглашујемо да је Народна скупштина решила и да смо ми потврдили Закон о уступању Бање Ковиљаче (Смрдан баре) народу округа Подрињског и искључиво експлоатацију, са свим својим принадлежностима, изворима, државним зградама, купатилом и земљиштем државним који се налази у границама обележеног рејона..."
И беше - како краљ рече. Испод шумовитих обронака никоше нове бањски и приватни објекти у којима су се бањала господа, лечила сиротиња, али и чланови краљевских породица - Обреновића и Карађорђевића.
Смена на престолу није утицала на то да Бања Ковиљача изгуби на значају, већ је напротив захваљујући краљевској династији Карађорђевића, бања добила статус „Краљевске бање“
Најлепши бањски објекат, дворана „Кур – салон“ отворен је 1932. године, под покровитељством краља Александра Карађорђевића. Ова велелепна грађевина је од самог почетка представљала монденско састајалиште и место забаве. У њему су се одржавали пријеми и балови а након априлског бомбардовања, млади краљ Петар II Карађорђевић је овде прогласио мобилизацију.
У периоду између два рата, изграђени су многи луксузни објекти, али и приватне виле у којима је одседао отмен свет, што је бањи донело епитет монденског лечилишта и састајалишта, а некадашњу "Смрдан бању" народ назва "Подрињском лепотицом".
Уз краљевску породицу Карађорђевић, на одмор у Ковиљачу долазили су министри, трговци и сви виђени људи тог времена. Боравити у Бањи било је ствар престижа, а музичари су плаћали да дође да свирају у "Кур салону“. Редовни посетиоци су били Бранислав Нушић, Жанка Стокић, министри, генерали, а госте је забављала тада најтиражнија певачица Европе - Софка Николић.
За "Кур салон" се везује и прича да је у њему одржан први избор за Мис Југославије, али то није тачно. Први избор за "Најлепшу жену Југославије" на коме је победила госпођица Штефица Видачић, одржан је децембра 1926. године (шест година пре изградње Кур салона) у загребачком хотелу Еспленада.
Поред славних, салон је имао и тешке дане. Проблеми настали током неуспешне приватизације довели су до тога да ово здање постане руина са полупаним прозорима, оронулом фасадом, поломљеним ентеријером и мета лопова који су из њега однели све што су могли, па чак и лустер. Интервенцијом државе 2016. спречено је даље пропадање, да би након реконструкције 2018. "Кур салон" поново засијао у новом сјају
Поред „Кур – салона“, бањски парк краси још једна импозантна краљевска грађевина - купатило „Краља Петра Првог“ у коме се данас налази велнес центар „Ковиље”
Велнес центар "Ковиље" функционише у оквиру Специјалне болнице за рехабилитацију, а гости овог спа центра се могу купати у оригиналној кади краља Петра
Градња купатила (финансирана из државне касе) започета је 1904. године на иницијативу краља Петра I Карађорђевића и завршена 1908. Од тада, више пута годишње, благотворним бањским третманима препустио и сам краљ лечећи бољке које су га годинама мучиле-реуму и костобољу.
Епитет „Краљевске бање” Ковиљача је до данас очувала. У вилама наткривеним столетним крошњама дрвећа бањског парка и купатилима у којима су се некада бањала господа и чланови краљевских породица, из године у годину све је више посетилаца
Парк са преко осамдесет врста дрвеће, прекрасни цветни аранжмани, предратне виле и раскошна здања, посетиоца одвлаче из садашњости у неки давно заборављни свет прошлости, те стога не чуди када се каже да "Подрињска лепотица" подједнако лечи и душу и тело.
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.